Недјеља, 26. јул, Културни центар, 20:30 часова
ТЕАТАР „МАГДАЛЕНА“ МАРИБОР
Роже Витрак
ВИКТОР ИЛИ ДЈЕЦА НА ВЛАСТИ
Режија и адаптација: Виктор Хрватин Меглич
/Трајање представе: 120 минута, без паузе/
Играју:
Viktor Paumelle - Јанез Ивачич
Charles Paumelle - Лука Хрватин Меглич
Emilija Paumelle - Петра Бауман
Ester Magneau - Катарина Берчич
Tereza Magneau - Анита Чанади
Antoine Magneau - Мирослав Мауко
General Etienne - Грегор Клеменчич
Lilian - Александер Сатлер
Ida Mortemart - Матеја Фиштравец
***
Просторни концепт: Виктор Хрватин Меглич
Драматургија: Даниела Милошевич
Костимографија и сценографија: Нина Шулин
Обликовање говора: Зала Рајх
Обликовање свјетла и тона: Боштјан Водник
Обликовање штампе: Грегор Ројко
Техничка помоћ: Теодор Јаушовец и Јанез Мајцен
Фотографије: Маја Модрињак
Виктор или дјеца на власти, грађанска драма у три чина
Први чин
На дан Викторовог деветог рођендана, у дому породице Помел окупљају се рођаци и пријатељи. Наизглед је то уобичајено грађанско славље, али се од самог почетка показује да Виктор није обично дијете. Иако има тек девет година, размишља као одрасла особа и без устручавања изговара истине које би други радије прикрили. Током припрема за прославу и доласка гостију, разоткривају се напетости међу супружницима, незадовољства у односима те раскорак између онога што људи показују извана и онога што уистину осјећају. Виктор посматра свијет одраслих с необичном јасноћом и постепено почиње да разоткрива њихове лажи, лицемјерје и моралне контрадикције.
Други чин
Породично славље претвара се у све сложенији сплет разоткривања, љубоморе и прикривених односа. Викторова непосредност и неумољива искреност изазивају све веће нелагоде. Одрасли настоје да сачувају привид достојанства и контроле, али њихове се тајне све теже скривају. У први план избијају забрањене емоције, невјера, разочарања и личне фрустрације. Грађански свијет, који почива на правилима и друштвеним конвенцијама, почиње се ломити. Виктор својим питањима и запажањима постаје својеврсно огледало у којем се одрасли нерадо препознају.
Трећи чин
Напетости достижу врхунац. Односи међу ликовима коначно се заплићу, а дуго прикриване истине излазе на видјело. Покушаји одраслих да очувају ред и углед показују се неуспјешним. Збивање постаје све апсурдније, гротескније и хаотичније. Виктор, који је цијело вријеме дјеловао као проматрач и разоткривач, нађе се у средишту догађаја. Представа кроз низ необичних и потресних призора приказује распад свијета који одрасли граде на претварању и лажима. На крају остаје отворено питање ко је заиста зрео и одговоран – дјеца или одрасли.
Ријеч редитеља
„Дјеца на власти“ огледало су свијета у којем живимо. У дјечијој игри двоје дјеце преузима власт над одраслима: визионар који мора умријети и трауматизирана дјевојчица којој је свега доста. Они разоткривају оно што одрасли скривају и изговарају оно што се други не усуђују. Обоје су обиљежени ранама које су им нанесене или усађене још у колијевци. Немају рјешења. Имају само потребу за другачијим свијетом – свијетом у којем се може дисати, суочити с прошлошћу и замислити будућност. Не нуде одговоре, јер их немају. А можда их и не могу дати, јер их нико не слуша.
О представи
Драма је немилосрдна оптужница против система и његових институција, огледало лицемјерја одраслих и позив на радикалну искреност. У времену када политика, црква, образовање и породица све више губе повјерење, Витракова драма добија готово пророчку снагу. Упозорава нас на оно што се догађа када дијете престане вјеровати одраслима – тада се не руши само ауторитет, него се наглавачке окреће читав свијет.
Режисер позива гледаоца да се загледа кроз очи дјетета. Да себи призна оно од чега одрасли окрећу главу – да систем пуца, јер маске гуше, а тишина одзвања гласније од истине.
Награде за комад „Виктор или дјеца на власти“
Представа је на 63. Линхартовом сусрету, Фестивалу позоришних група Словеније 2025. године добила двије награде „Матичек“ – за најбољу представу у цјелини и за најбољу мушку улогу Јанезу Ивачичу, који је играо Виктора.
„Представа Виктор или дјеца на власти одушевљава изванредним глумачким креацијама које заједно с дорађеном режијом, естетски упечатљивом сценографијом и храбрим суочавањем с захтјевним текстом, стварају цјеловито и надмашујуће позоришно искуство.“
„Награду Матичек за најбољу мушку улогу добија Јанез Ивачич, који је прецизном говорном и физичком игром те изузетним осјећајем за ритам створио дубок и потресан лик. Његово виртуозно прелажење између дјечијег и одраслог свијета даје улози вишеслојност и изузетну сценску снагу.“
/Образложење комисије 63. Линхартовог сусрета/
О позоришту
Театар „Магдалена“ је независно мариборско позориште које од краја 2024. године дјелује у поткровљу изнад клуба МЦ у Културном центру Пекарна у Марибору. Под окриљем Друштва ИндиЈанез представља значајну платформу за аматерско и независно сценско стваралаштво те простор сусрета младих умјетника, позоришних група и свих који траже прилику за умјетничко изражавање. У његовим просторијама одржавају се бројне локалне, школске и фестивалске представе које обогаћују културни живот Марибора и подстичу развој савремене сценске умјетности.
Иако је Театар „Магдалена“ свој данашњи облик добио у сезони 2024/2025, његови почеци сежу готово десет година уназад. Његов развој обиљежио је првенствено рад у области луткарског позоришта, из којег су произашле прве групе и продукције, поставивши темеље данашњем дјеловању. Прерастањем у самосталну позоришну сцену, Театар „Магдалена“ проширио је своју умјетничку мисију и афирмисао се као значајан простор независне позоришне продукције.
Позориште је препознатљиво по ангажованом програму и блиској сарадњи с мариборским основним и средњим школама, с којима развија пројекте намијењене младим умјетницима и публици. Његова прва запаженија продукција у новој сезони била је представа „Виктор или дјеца на власти“, која је значајно обиљежила почетак новог поглавља Театра „Магдалена“ те означила његов умјетнички правац и амбиције за будућност.
