Макарони, резанци, шпагете…Много је врста тјестенине, а исто тако и много теорија ко ју је први почео користити те одакле заправо тјестенина потиче.
Kинези тврде да имају традицију справљања тјестенине дугу преко 5.000 година, а Марко Поло је по тој држави путовао у другом дијелу 13. вијека. Приписује му се да је многе тадашње кинеске изуме донио у Европу, а међу њима и тјестенину. Но, баш у исто вријеме у Италији је направљен попис имовине једног војника те је тај попис преживио све до наших дана, а на њему је између осталог и кошара суве тјестенине.
Да би ствар постала још замршенија, и Марко Поло у својим путописима описује кинеску тјестенину као сличну лагани, а лагана је било јело од тијеста популарно у то доба у Италији, но и данас је неразријешено је ли било тјестенина или прхко тијесто налик на бисквит.
У грчкој митологији такође постоји легенда према којој је бог Хефест (заштитник кипара, занатлија, металурга и ватре, а у римској митологији његов је пандан Вулкан) имао строј помоћу којег од тијеста израђује дугачке јестиве траке. Да ли су то можда први шпагети или резанци не може се тврдити са сигурношћу, али многи сматрају како је ово доказ да су Грци још од давнина познавали тјестенину. Осим тога, италијанска ријеч за тјестенину је паста, а долази из грчког језика од ријечи пастос, што значи сољено или обасипано сољу.
Но, долазила она из Kине, Грчке или Италије сасвим је свеједно, тјестенина је једно од омиљених јела на планети, а своју љубав према њој и љубав према храни и кувању у мали породични бизнис је преточила Требињка Андреа Благојевић.
Иако по струци економски техничар, истиче да се у њеној породици одувијек спремала домаћа тјестенина те је ту вјештину, коју је данас преточила у посао, научила од маме, која јој је поред знања пренијела и љубав према храни и кувању.
"Често сам тјестенину спремала својој породици и пријатељима, који су увијек били одушевљени укусом и квалитетом, па сам тако дошла на идеју да покушам да свој хоби претворим у мали бизнис", прича Благојевићева за "Независне".
Kако истиче, сам процес производње домаће тјестенине није лаган, а ни јендоставан, те се доста информисала на разним мјестима, а занимљиви и корисни су јој били и историјски подаци.
"И тако сам започела несто што је традиционално у новом руху. Основно правило за добру квалитетно направљену тјестенину су труд, квалтетне намирнице и љубав према стварању. А намирнице које користим за израду тјестенине су квалитетно брашно, домаћа јаја, свјеже поврће и зачини те не садржи адитиве, конзервансе ни вјештачке боје", додала је Благојевићева.
Додаје да је на самом почетку ручно израђивала тјестенину за личне потребе, те је тек послије неког времена од оца добила малу електричну машину, која јој је доста помогла да произведе разне облике и уштеди вријеме.
"Данас правим више врста и облика тјестенине као што су шпагети, таљателе, фетућине, пене, лазање и резанци за супу. Моја тјестенина је посебно занимљива јер поред класичне у понуди имам и тјестенину у боји. Боје добијам уз помоћ природних боја, које су и здраве, а то су сок од шпината, који даје зелену боју, сок од домаћег цијеђеног парадајза за розе пасту, сипино мастило за црну, док наранџасту добијам од куркуме", објаснила је Благојевићева.
С обзиром на то да је њена тјестенина наишла на позитивне реакције свих који су је пробали те да успије да прода све што направи, Благојевићева је одлучила да прошири своју понуду како би се у њеном малом бизнису "Ла Миа Паста" нашло понешто за свакога. Стога је однедавно у понуду уврстила и тјестенину од хељдиног, спелтиног, ражаног и интегралног брашна.
Kао свој лични фаворит Благојевићева издваја црну тјестенину са сипиним мастилом те додаје да можда управо због боје код људи оваква тјестенина изазива несигурност, али реакције након што се проба су феноменалне.
"Мој омиљени рецепт који бих подијелила са читаоцима 'Независних' је тјестенина с укусом сипиног мастила с морским плодовима. У тигањ сипате маслиново уље, пропржите тиквице сјечене на коцкице, додате гамборе и све кратко пропржите, скувану пасту додате и промијешате са састојцима, послужите на тањире и преко нарендате пармезан", подијелила је Благојевићева.
Kада је ријеч о домаћој и куповној тјестенини, она тврди да је разлика јасна и да особе које једном пробају домаћу тјестенину увијек јој се враћају, јер пуноћу окуса ништа не може да надомјести. Такође, Благојевићева спомиње и специфичну жуту боју тјестенине те наглашава да она може да се добије код домаће тјестенине уколико се дода доста домаћих жуманаца, док су индустријске са додатком вјештачких боја, тако да лако могу заварати купца.
У свом асортиману Благојевићева такође има и тјестенину без додатака јаја за вегане или људе који посте, а у понуду је уврстила и домаћи томато и болоњезе сос, које она лично прави те на тај начин олакшава муштеријама да имају брз, укусан и здрав оброк.
"Тјестенина од хељдиног и спелтиног брашна је одлична за људе који воле да се здраво хране и оне који имају здравствених проблема као што су интолеранција на глутен, дијабетес и слично", наглашава Благојевићева.
Што се тиче планова за будућност, ова Требињка истиче да у плану има проширити производњу, али и ресторане укључити у сарадњу.
"На почетку, када сам кренула с производњом и продајом тјестенине, радила сам само онлајн поручивање и личну испоруку. Због велике заинтересованости и лакшег пословања сад нас муштерије могу пронаћи на градској тржници у Требињу сваке суботе", рекла је за крај.
Занимљивости о тјестенини
Тјестенина спада у ону групу намирница која је неизмјерно разнолика, природна и надасве практична те ју је као такву врло лако и једноставно ускладити с готово свим могућим састојцима. Може се употријебити у супама, за предјела, као прилоге разним врстама главних јела, салата, закуски па и посластица.
Припрема тјестенине је врло једноставна и брза, јер се брзо кува и не захтијева пуно припреме, што је у данашње вријеме, кад је све око нас ужурбано, врло битно. Иако се сљубљује са скоро свим намирницама ипак је свима омиљена тјестенина с парадајзом на почетку, тјестенина се није јела с умаком од парадајза. Објашњење је једноставно: парадајз тада није
постојао у Европи јер је увезен из Мексика тек касније. За тјестенину се такође веже још много занимљивих чињеница:
*Постоји око 600 облика тјестенине, а назива за те тјестенине има чак четири пута више. ''Fettuccini, rigatoni, bucatini, penne, tagliatelle, gnocchi, spaghetti, tortellini, farfalle, pici, ravioli, fusilli'' , само су неки од њих! Шпагети, макарони и пене су три најпопуларнија облика тјестенине.
*Дуга и равна тјестенина боље иде уз кремасте умаке, док умаци на бази парадајза боље одговарају краткој тјестенини ваљкастог или спиралног облика.
*Просјечан Италијан поједе око 28 килограма тјестенине годишње, што може и не мора бити изненађујуће. На нивоу цијеле земље поједе се 600 милиона километара шпагета, што је довољно за 15.000 кругова око Земље. Венецуела и Тунис заузимају друго и треће мјесто по конзумацији тјестенине.
*Прије изума машина за израду резанаца, тијесто се мијесило ногама. Свако ко је покушао направити домаће тијесто за тјестенину зна колико је оно тврдо. Радници су морали ходати по великим смјесама тијеста, а био је потребан цијели дан хода да би се произвела једна серија производа.
*Једење тјестенине учиниће вас срећнијима! Истина је - угљикохидрати у тјестенини повећавају тјелесну производњу серотонина, неуротрансмитера за који научници вјерују да изазива осјећај среће и благостања!
