Придворци. Плодне оранице, благодет ријеке и вриједни домаћини. Историја која сеже у доба Немањића и њихове краљице Јелене Анжујске. Млинови, цркве и џамије, али и лавиринт уских кривудавих улица по ободу поља. Улице са кућама чије су простране тараце окренуте баш ка том пољу, како би вриједни домаћини, на подне, кад упекне звијезда, одмарали се у хладовини богатих одрина и уживали у плодовима свог рада.
Нема куће у Придворцима у којој се генерацијама не његује један посебан однос, могло би се чак рећи и поштовање према земљи, њиви, воћњаку, винограду, имању, ... Тако је одвајкада било. Тако је и данас. И кад родитеља више нема, памте дјеца мирисе и укусе дјетињства па одлуче да удахну један нови живот придворачкој земљи.
Учинила је то и Биљана (Маџар) Шаренац. Одрастајући уз двије сестре у породици у којој се много радило, али и имало. Отац Никола, чувени требињски пчелар, инсистирао је на образовању својих кћери, али их и научио да поштују земљу. Зато данас љубав према Придворцима исијава из сваке Биљанине ријечи. Осмијех којим плијени и зјенице које се шире док прича о родном крају не могу а да се не примијете. Чак толико да је Биљанин супруг, Мирослав Шаренац, на почетку нашег разговора „морао“ утврдити да је Биљана превише субјективна кад су њени Придворци у питању. И тако разговор, чији је повод био узгој вишње мараске као и њена прерада, започесмо у смијеху и добром расположењу.
Мирослав и Биљана Шаренац
Брачни пар Шаренац, одлучио се, прије петнаестак година на узгој вишње мараске, аутохтоне сорте херцеговачког и далматинског поднебља. Он машинац, она грађевинац, са мало знања о вишњама, али много воље и ентузијазма, засадили су око 120 стабала на имању Биљаниних родитеља у Придворцима. Првобитна идеја је била да послије напорног посла имају „обавезу“ да прошетају до поља, у природу, да се одморе. Међутим, Шаренци су се заинтересовали за мараску, распитивали, куповали литературу, консултовали агрономе, посјећивали домаће и иностране сајмове и постали велики заговорници узгоја ове сорте.
„Вишња мараска (lat. Prunus cerasus var. marasca) аутохтона је сорта вишње чије је подручје узгоја Далмација и Херцеговина. Плодно тло и медитеранска клима резултирају приносима високе вриједности у погледу високог садржаја суве материје и шећера те специфичне ароме, који се као високо вриједна сировина користи у прехрамбеној индустрији, посебно ликера, чоколаде, безалкохолних сирупа и воћних сокова, џемова и компота, сладоледа и десертних вина. У поређењу са другим сортама вишње, плодови мараске су ситнији, али и квалитетнији. Иначе, ову сорту је много теже узгајати у односу на остале сорте вишње. Стабла су висока са богатим крошњама па је резидбу, третирање и бербу немогуће обавити са земље. Радници се морају пети или на стабла или на скале што представља додатни проблем, у већ познатом проблему проналаска радника за воћњак – од резидбе до брања. Међутим, сад смо се већ уходали па иде лакше. Били смо и упорни. Жељели смо квалитет, а мараска сем што је једна од најквалитетнијих сорти, она је и идеална за наше услове. Плодна земља, сунце, вода...“ – започиње наш разговор њежнија половина брачног пара Шаренац и додаје да их је мотивисала и тадашња цијена јер је килограм вишње био око три конвертибилне марке па им се исплатило да плаћају стручна лица за резидбу и хемијску заштиту, али и бераче.
Кад пробехара у Придворцима
Првих година Шаренци су, причају нам, продавали комплетан род, међутим посљедњих пет - шест година почели су са производњом сокова. Прво је то био сируп, неизоставан у сваком домаћинству, а онда је Биљана посегнула за рецептима своје мајке и проширила палету производа на матични сок и ликер. Мирослав је дошао на идеју да производе и вино од вишње. Од првобитне количине довољне за личне потребе, дошли су до количине довољне да на годишњем нивоу задовоље купце у Херцеговачкој кући у Требињу и Бања Луци те све оне који свако мало покуцају на врата њиховог стана.
„Наши суграђани су врло брзо препознали квалитет и продаја је кренула солидно. Ишла нам је на руку и чињеница да је у том периоду отворена Херцеговачка кућа па смо и ту видјели могућност пласмана производа. Продаја би била још боља да у Херцеговачкој кући постоји и могућност дегустације. Врло брзо смо ступили у контакт и са угоститељима тако да данас у нашим производима можете уживати у многим ресторанима и кафићима у Требињу. Сви наши производи настају хладним цијеђењем. Без хемијских адитива су. Нису термички обрађени. У сируп додајемо шећер, а матични сок је 100% вишња. За литар матичног сока потребно је минимум два килограма вишања“ – додаје Биљана, а Мирослав допуњује њени ријечи.
„У стручној литератури налазимо да је вишња позната као изузетно здрава воћка. На првом мјесту, јер од цвјетања до брања је врло кратак период, нешто мало више од три мјесеца, тако да има мало хемијског третирања. Друго, вишња садржи велику количину минерала и витамина и на листи хватача слободних радикала је на врло високом мјесту због садржаја суве материје те витамина витамина А, Е и Ц, као и присуства селена, цинка, фосфора, калцијума и магнезијума. Плодови мараске у свјежем или конзервираном стању служе као храна, као превентива у заштити људског организма и као лијек. Хладним цијеђењем смо сачували сва својства вишње тако да су наши производи изузетно здрави и укусни. Свјесно смо се опредијелили за сорту мараску, управо због њеног квалитета, који се не може мјерити ни са једном другом сортом вишње, а управо из разлога садржаја те суве материје као и јаке ароме и укуса што даје посебан квалитет нашим производима“ – истиче Мирослав важност вишње у људској исхрани, а све у служби здравља.
Сируп од вишње на коме су одрасле бројне генерације Требињаца
Од Шаренаца сазнајемо да су за узгој мараске најпогоднија лакша иловаста тла, односно пјесковито-иловаста тла те надморска висина до 200 метара. По њиховим ријечима мараска воли прозрачне јужне експозиције и благе падине, а прихватљиви нагиби терена крећу се до 3%. Производња је незамислива без наводњавања, а воде у Придворцима не фали.
„Резидба мараске важна је агротехничка мјера. С тога сваке године ангажујемо стручњаке. Наводњавање и остале агротехничке мјере битне су за квалитет плода и не желимо ништа препустити случају“ – додаје Мирослав Шаренац, бивши спортиста и заљубљеник у животиње.
Иако је одрастао у центру града, Мирослав је уз Биљану заволио Придворце. Уживају у миру и природи, али и много раде како би одржали квалитет производа. Не желе да изневјере купце, који су већ постали стални, а и не воле да посао раде половично. Зато преко цијеле године имају много обавеза, али им задовољне муштерије изнова дају нову сатисфакцију.
„Посла је много, а нарочито кад крене берба. Сваке године дајемо оглас за бераче и уредно плаћамо те људе, али и желимо да роба коју испоручимо муштерији буде најквалитетнија. У исто вријеме циједимо сок. Изнајмљујемо машину за цијеђење. Мада прије машине, ми већ обрадимо вишњу, јер тим пресама се не може исциједити оно главно, а то је сува материја. Дакле, прво самељемо вишњу машином која не ломи кошпицу па тек онда користимо пресу. То је додатни посао, али нама је жао да не искористимо оно најздравије у вишњи“ – додаје наша саговорница, која уз помоћ сестара и супругове братичне, за сада постиже да произведе довољно за потребе тржишта.
Мирослав и Биљана сваке годину повећавају количину рода који прерађују мада и даље имају велики број заинтересованих и за куповину свјежег плода. За сада не планирају нове засаде, али имају идеје за новим производима попут слатког и џема. У реализацији поменутог неопходна им је машина за одстрањивање кошпица. С тога се и они као и други бројни пољопривредници надају подстицају Аграрног фонда при набавци неопходне опреме и механизације.
А док не набаве жељену машину, Мирослав ће бринути о воћњаку, а Биљана уживати у производњи матичног сока, сирупа и ликера. На радост и задовољство породице и пријатеља који свакодневно уживају у здравим капљицама, али и старих и нових муштерија.
Јастук од кошпица
„Моја снаха Белгијанка је купила у Америци јастук пуњен кошпицама од вишње. Стављала би га на болно мјесто и тврдила да загријавањем бол нестаје. Заинтересовала сам се за ту њену причу па ми је моја стрина, а њена свекрва, сашила јастучницу исте величине и измјерила тежину кошпица. Већ сљедеће године сам одвојила кошпице, очистила их и осушила. Тако да се и ја могу похвалити да имам јастук од кошпица и знате шта – бол стварно нестаје!“ – открила нам је Биљана Шаренац само један од начина за кориштењем кошпице.
Италијанске или херцеговачке вишње?
Преко НВО „Центар за развој Херцеговине“ ови узгајивачи мараске били су укључени у пројекат „Бакар“ те је Мирослав Шаренац имао прилику да борави на Апенинском полуострву и обиђе неколицину произвођача вишње и испроба њихове специјалитете.
„Сваки сајам, свака студијска посјета, стручно предавање... све је од велике користи у раду. Свим пољопривредним произвођачима фали међународних сајмова и здраве конкуренције“ – истичу вриједни Шаренци.
