glavska1

ТРЕБИЊЕ │ У селу Главска у Требињској површи данас је прослављена слава цркве.

Стара средњевјековна црква, посвећена Преносу моштију светог архиђакона Стефана, вјероватно је задужбина требињске српске властеле Старчића, чији се представници у Главској спомињу још 1427. године.

Сваке године на овај празник код цркве се окупи велики број вјерника - мјештана Главске, њихове родбине и пријатеља, из отаџбине и дијаспоре. glavska4

Свету литургију служио је парох отац Момчило Пејичић. Након причешћивања вјерника и литије око цркве, сабрани вјерни народ поздравили су отац Момчило Пејичић и предсједник црквеног одбора и организатор прославе Славко Милишић. На први дан Великогоспојинског поста домаћини су за све присутне припремили посну трпезу.

Ипак, данашњи празник био је посебан за цркву и вјерни народ у Главској. На радост свих присутних, данас је у овој цркви након више деценија обављена света тајна крштења - крштене су двије дјевојчице из породице Милишић, Катарина и Ирина.

glavska3

Њихова породица данас живи у Београду, гдје је из Главске отишао њихов дјед Драго. Катаринини и Иринини родитељи Ана и Мирко, имали су жељу да дјецу крсте у Требињу, односно у дједовини Милишића, у цркви светог архиђакона Стефана у Главској.

Светој тајни крштења присуствовали су чланови породице, родбина и сви присутни вјерници.

Страдање села и цркве у рату 1991-1995

Требињско село Главска налази се на самом југу Херцеговине, недалеко од границе БиХ–Хрватска. Захваљујући свом положају, село Главска је у прошлости играло важну улогу у односима Требиња и Дубровника.

Мало је познато да је у вријеме Другог свјетског рата Главска била главни центар за прихват савезничких војних мисија, као и важан савезнички обавјештајни пункт. Ово српско село одувијек је било саставни дио Требиња, све до краја 1995. године. Послије потписивања Дејтонског мировног споразума, Главска је уз још 40-так требињских села и насеља Иваница (у којима одувијек живе православни Срби), одвојена од матичне општине и припојена новоформираној општини Равно. glavska5

Општини Требиње одузета је трећина пријератне територије и на тај начин потврђена агресија Хрватске војске 1992. године, у којој је опљачкано, попаљено и уништено 40-так требињских насеља. У систематском затирању српског идентитета на југу Херцеговине, које траје и до данас, агресорска ХВ није поштедјела ни гробља и цркве. Већина цркава је запаљена, оскрнављена, неке су биле и миниране до темеља. Скоро сва гробља су поломљена и раскопана.

Формирањем општине Равно, злочин над Србима југа Херцеговине тако је и озакоњен. Иако је несхватљиво, али свакако треба напоменути да од завршетка рата до данас ниједна власт у Требињу није скоро ни поменула, акамоли нешто предузела да укаже на злочин и страдање српског становништва на једној трећини окупиране и одузете територије општини Требиње. Црква и гробље у Главској подијелили су судбину осталих окупираних села. glavska6

Данас су скоро све цркве и сва гробља на овом подручју обновљени, највише захваљујући вјерном народу, односно појединцима - мјештанима.

Данашњим крштењем у цркви светог архиђакона Стефана у Главској овом страдалном мјесту, цркви и народу дата је нада и самопоуздање, али и потврда да послије великог страдања  долази васкрсење и нови живот.

Милан Путица