ТРЕБИЊЕ │ У Културном центру вечерас је промовисана монографија „Невесињска бригада у рату 1992– 1995“, аутора Зорана Јањића.

Прва оваква публикација о Невесињској бригади својеврсно је свједочанство о отаџбинском рату и улози једне од најславнијих јединица Војске Републике Српске у одбрани Херцеговине, а из пера пуковника Јањића, једног од старјешина и активног учесника њеног ратног пута.

Аутор истиче да је основни мотив да крене у овакав документаристички подухват - да од заборава за будуће генерације сачува бројне догађаје у борби за одбрану Херцеговине, ратне подвиге, храброст и умјешност њихових актера, војника и старјешина, попут пуковника Новице Гушића, капетана Зорана Пурковића, билећких добровољаца војводе Рада Радовића, бораца „Ћићолине“ под командом „Чове“ Савића, минобацачлија Мира Калема, артиљераца Ранка Шиљеговића, извиђача Душка Пејака...

„Нисам могао да допустим да се заборави и шта се све догађало у двије митровданске битке, 1992. и 1994. године, и како је Невесињска бригада, уз помоћ других јединица корпуса, стала на браник отаџбине, нашег достојанства и голог опстанка и коју је невјероватну храброст испољила – не само бригада, него и све оно што се налазило иза линије фронта и што је радило за фронт“, подсјетио је Јањић.

Други, једнако важан мотив, каже аутор, била му је жеља да каже истину о рату и поручи за наук будућим генерацијама да Војска Републике Српске „није оно што неки други, годинама и деценија након рата, говоре да јесте“.

„И да нису бранитељи они који су у јуну 1992. године дошли из Вараждина, Загреба, Осијека, Винковаца, Задра и Шибеника - да 'ослободе' долину Неретве и протјерају 35.000 Срба који су живјели вијековима на тим просторима, како би такође 'ослободили' и Невесиње и остатак Херцеговине да није било Невесињске бригаде и других јединица Херцеговачког корпуса које су одлучно стале на браник“, истакао је Јањић.

Аутор истиче да су му извори за креирање обимне ратне хронологије били прије свега „жива ријеч“ учесника тих збивања, затим и званични војни документи бригаде и корпуса, али и документи и публикације о рату на овом подручју који су писани „са друге стране фронта“, из пера хрватских и бошњачких војних старјешина.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић истакао је да је, уз прегалаштво и пожртвовање, за писање монографије о бригади која је „најбоља у најбољем корпусу Војске РС“ била потребна и огромна храброст, те да је таквом изазову могао успјешно да одговори само аутентичан учесник тих догађаја.

Тим прије, додао је Авдаловић, што се Јањић потврђује и као изузетан позналавац људи, догађаја и подручја гдје је бригада дејствовала – а што се у овој књизи, као ријетко у којој, манифестује кроз обиље властитих имена и презимена, назива села, брда, ријека и рјечица, потока, кота и других географских појмова.

„И не само са овом подручју, припадници Невесињске  бригаде и Херцеговачког корпуса борили су се и гинули - и на Бисерном код Горажда, и на Рогоју, Трнову, Жучи, на Нишићкој висоравни, чак и код Гламоча, до којег су непрекидно путовали три дана и три ноћи“, подсјетио је Авладовић.

Новинар и књижевник Шћепан Алексић истакао је да монографија Зорана Јањића, у првом реду, подсјећа је једно несрећно вријеме, а да је њен други задатак - да о томе времену изнесе своју истину, што аутор, додао је Алексић, за разлику од већине других, чини да један особен начин.

„Он, наиме, не користи само српске изворе и документе, него и хрватске и муслиманске, због чега је, највјероватније, његово свједочење и најближе истини од свих који су писали и пишу књиге ове врсте. А писали су их и пиши многи – ми Срби изгледа понајмање и понајрјеђе“, казао је Алексић, додајући да је из тога произилази и трећа улога књиге - да о свему „наредним вијековима и генерацијама остане писани траг, како би историчари, кад више не буде свједока, имали на основу чега да пишу историју“.

Предсједник Скупштине Градске Борачке организације Требиње Перо Мишељић казао је отварајући промоцију у име домаћина да су сви Херцеговци били скупа „и у истом строју када је требало стати на браник српске Херцеговине“, те да су и Требињци и Невесињци у тој ратној епопеји „издржали велике ударе многоструко јачег непријатеља“.

„У историји ће остати запамћено јунаштво и пожртвованост војника у одбрани Невесиња и наше Херцеговине тих Митровдана 1992. и 1994. године, али и августа 1995. када је комплетна источна Херцеговина стала у одбрану Требиња, иако смо већ били предати за неке друге дијелове тада стваране Републике Српске“, истакао је Мишељић.

У програму промоције учествовали су и пјесник Новица Телебак и народни гуслар Бранко Милићевић.

Р.С.