Метеоролог Иван Ристић детаљно је анализирао какво нас вријеме очекује током октобра, када нам стиже првобитно захлађење и како ће глобални феномен Ел Нињо, који невиђено јача, утицати на предстојећу зиму у Европи и Србији.
Наредни дани у октобру: До када уживамо у Михољском љету
Сунчано и пријатно вријеме пратиће нас још десетак дана, али се календарски преокрет већ назире. Метеоролог Иван Ристић напомиње да нам почетак мјесеца доноси стабилне временске прилике у којима ћемо уживати до самог празника.
– Михољско љето које је почело прије пар дана највјероватније ће потрајати до календарског Михољдана, до 12. октобра. Тако да имамо још десетак дана прилику да уживамо у топлијим данима – каже Иван Ристић.
Kада стиже право захлађење и почетак грејне сезоне
Након 12. октобра слиједи нагли пад температуре и прилив осјетно хладнијег ваздуха са сјевера Европе. Ристић истиче да ће се временске прилике знатно промијенити средином мјесеца, што ће директно утицати на потребу за покретањем гријања.
Преко ноћи је већ сада постало доста хладно, због чега се станови и животни простор убрзано хладе.
– Средином октобра очекујем јаче захлађење. Долази ваздух са сјевера и биће између 10 и 15 степени. Мислим да ћемо већ од 15. октобра морати да укључујемо гријна тијела и да ће гријање бити неопходно– поручује Ристић.
Феномен Ел Нињо и рекордне аномалије у океану
Ристић напомиње да глобални климатски поремећаји на Пацифику достижу размјере какве нису забиљежене више од једног вијека. Објашњава за Блиц да феномен Ел Нињо ствара велика одступања у температури воде.
– Према једном истраживању, тренутне температуре на источном Пацифику су на путу да буду 4 степена изнад просјека. Подсјећам да сам раније помињао да ће бити око 5 степена на крају у новембру. Дакле, температура и даље расте, огромна количина вреле воде која је 10 степени топлија него што је нормално налази се на 100 до 200 метара испод површине мора и она и даље пристиже горе – каже Ристић.
Ове огромне количине топле воде директно утичу на атмосферску циркулацију широм планете. Због тога се дешавају несвакидашњи метеоролошки феномени.
– Полако се види да је моја теорија све боља. Ово има за ефекат да су урагани углавном сви на Пацифику, а на Атлантику их нема. То се није десило 112 година, односно, од 1914. године се није десило да немамо урагане на Атлантику – каже метеоролог за Блиц.
Kаква нас зима чека: Снијег и доста хладнији дани у Европи
Све метеоролошке процјене укажу на то да нам предстоји знатно оштрија зима у односу на претходну. Ристић наглашава да се на основу свих параметара очекује пад температуре и снијег.
– Према садашњим процјенама, велике су шансе да буде доста хладнија зима у Европи. Прошла зима је била сушна, али како је кренуло, имаћемо снијег – закључује Ристић.
