Након више од 40 дана здравствени радници у карантину у Дому ученика у Требињу скинули су маске, рукавице и заштитна одијела. У уторак ујутру изашао је и посљедњи привремени станар овог објекта.

zdravstveni-radnici-civilna-zastita-i-zaposleni-u-karantinu-foto-d.colovic.jpg (156 KB)

У Дому су од краја марта били Требињци који су у вријеме пандемије вируса корона ушли у Републику Српску. Докторка, медицинске сестре и техничари, заједно са припадницима цивилне заштите, отишли су кућама, а наредних дана ће се вратити на уобичајене послове. Уз њих је све вријеме било и особље Дома ученика.

Уигран тим

У медицинском тиму кажу да им ништа није било тешко, јер су, иако никада раније нису радили заједно, за кратко вријеме постали уиграна екипа. Срећни су што ниједан њихов суграђанин, смјештен у овај карантин, није био позитиван на нови вирус.

Кроз требињски карантин прошле су 43 особе које су се у вријеме ванредне ситуације затекли изван граница РС, а из неких разлога су се морали вратити у свој град. У изолацији је било млађих и старијих, брачних парова, пријатеља и цимера у страним земљама, хроничних болесника, овисника. Долазили су из цијелог свијета, Америке, Њемачке, Шпаније, Италије, Швајцарске, Шведске, Данске, Холандије, Аустралије, Уједињених Арапских Емирата, али и из сусједне Хрватске.

medicinski-tim-u-karantinu-foto-radmija-jokisic-ustupljena-fotografija.jpg (121 KB)

– Ово је први карантин отворен у Требињу, када још није било инфицираних вирусом корона. У почетку је било мало неизвјесности. И други су нас посматрали са страхом, нарочито кад је у Требињу регистрован први случај вируса корона – признају здравствени радници у овом објекту.

Радили су по смјенама, а и кад би отишли кући били су у изолацији. Само су контактирали међусобно, па су, кажу, једни другима били и радне колеге, родбина и пријатељи.

– Од првог дана смо настојали да се понашамо по свим епидемиолошким препорукама, носимо заштитну опрему, испоштујемо чисти епидемиолошки пут, да се стално пресвлачимо, перемо руке. Имали смо довољно опреме, све мјере су се поштовале, а и грађани који су морали бити у карантину нису се бунили, јер им је одмах при доласку све објашњено – каже докторка Ивана Рогач, која је специјализацију породичне медицине у фочанској болници замијенила радом у карантину.

Памте по лијепом

Додаје да се тим здравствених радника потрудио да грађанима који су се задесили у тој ситуацији олакша период док су изоловани.

– То јесте нешто ново, али није било потребе да се осјећају стигматизованим или изопштеним из заједнице. Трудили смо се да тај период запамте по нечем лијепом – истиче она.

У све се укључила и цивилна заштита и радници „Екологије и безбједности“ који су свакодневно дезинфиковали просторије, полиција, као и запослени у Дому ученика који су бринули о чистоћи и исхрани.

– Храна се дијелила три пута дневно, а остављала се на столицама испред соба. Гардероба се прала у вешерају, посјете су биле забрањене, породица је могла нешто да донесе, што би давала нама, а ми им уручивали – објашњава Миљан Томашевић из требињске цивилне заштите.

Додаје да радног времена од краја марта није било, јер су привремени станари стизали у свако доба дана и ноћи са граничних прелаза.

Да је првих дана било мало страха признају и запослени у требињском Дому ученика, али додају да је екипа била толико добра да су се осјећали сигурно.

– Није свеједно, на почетку, било отићи кући дјеци – каже куварица Данијела Грубач.

Васкрс у карантину

У карантину у Дому ученика прослављен је и Васкрс. Медицинска сестра Радмила Јокишић, која је из хитне помоћи дошла у карантин, украсила је васршња јаја за станаре, а подијељена су уз васкршње пјесме.

vaskrsnja-jaja-sa-maskama-foto-radmila-jokisic-ustupljena-fotografija.jpg (161 KB)

Уз докторку Рогач и Радмилу, у медицинском тиму су били и здравствени радници Снежана Ружић, Милош Слијепчевић, Славиша Илић и Милица Батинић. Успомене из карантина поједини станари објавили су и на друштвеним мрежама.