Осмог марта славимо Међународни дан жена. Настао је као дан сјећања на борбу за економску, политичку и социјалну равноправност жена и мушкараца.

lawrence.jpg (232 KB)

Празник жена установљен је на Другој међународној конференција жена социјалиста 8. марта 1910. у Копенхагену, на иницијативу Кларе Цеткин, вође немачких социјалиста и женског радничког покрета, да се уведе дан вјечног сјећања на демонстрације америчких радница у Чикагу 1909. и њујоршки марш више од 15.000 жена, које су тражиле краће радно вријеме, боље плате и право гласа.

Много прије тога, прве јавне демонстрације жена запослених у индустрији догодиле су се 8. марта 1857. у Њујорку. Полиција их је растјерала, али су жене два мјесеца касније основале синдикат и захваљујући њиховом раду, протести 8. марта постали су традиција.

Прво обиљежавање празника било је 8. марта 1911. у Аустрији, Немачкој, Швајцарској и Данској. У традиционално патријархалној Србији, дан борбе жена за једнакост прво су прихватили комунисти и социјалдемократе.

Прва прослава у нашој земљи одржана је у Београду, у тадашњем Народном дому, 1914. године. Међународни дан жена ускоро је почео да се повезује да социјалистичким земљама. Након Октобарске револуције, захваљујући феминсткињи Александро Колонтаи, Осми март је постао државни празник у СССР-у који се користио као дан обиљежавања "херојства радница".

Ту праксу прихватиле су и остале социјалистичке државе, па је и у Југославији ово био велики празник.

Државе на Западу због тога су дуго избјегавале његово прихватање. Феминисткиње су поново почеле да га славе шездесетих година, а Уједињене нације су званично 8. март прогласиле Међународним даном жена 1975. године.

Овај празник се свео на поклоне и букете цвећа, а његово значење је много дубље и често заборављено.