Култивисана су запуштена поља, савременим машинама херцеговачки камењар је постајао обрадива површина, а пољопривреди су се вратили многи чији су преци стољећима живјели на земљи и од земље.
И управо ту почиње проблем у нескладу између квалитета и квантитета. Неуређено тржиште, пад цијена, непоштивање струке, изградња дестилерија мимо стандарда и убрзо је довела до слома производње смиља у Херцеговини.
БиХ је 2013. године извезла уља смиља у вриједности од два милиона конвертибилних марака, а било је засађено 40 хектара.
Убрзо откупна цијена смиља је пала на 1.30 конвертибилних марака због засићења тржишта, а да би производња била исплатива потребна је откупна цијена између 2 и 2.50 конвертибилних марака. 2020. године цијена уља је пала па је било око 10.000 литара уља у залихама које чекало извоз.
