У Требињу је завршен трећи Самит енергетике на којем се покушало одговорити на најактуелније питање данашњице - енергетску кризу.
Република Српска има стабилне изворе енергије и неће одустати од инвестиционих пројеката, а отворена је и за сарадњу.
Донесени су закључци који ће бити упућени надлежним институцијама како би се донијеле мјере за транзицију у енергетици.
За тај процес земље региона, углавном имају знање, али је потребно додатно образовање кадрова. БиХ има проблем легислативе, Република Српска усвојила је Закон о енергетици и гасу, док се усвајање сличног очекује у ФБиХ.
„Проблем за енергетику БиХ јесте неорганизовано тржиште електричне енергије и немогућност пласирања на тржиште, посебно балансне и зато нам је потребна легислатива, чекамо законодавце“, изјавио је дирекор Електропривреде Републике Српске, Лука Петровић.
Државе треба да покрену и инвестиционе пројекте. Енергетска криза приморала је компаније да одустану од првобитно донесених стратешких докумената, па ће резови у транзицији бити болни. Уједно су и шанса и ризик.
Република Српска има стабилне изворе енергије, неће одустати од инвестиционих пројеката и отворена је за сарадњу са системима у окружењу, што је једна од порука Самита.
„Могли смо да чујемо поруке да постоји проблематика у БиХ око легистативе и проблем неорганизованог тржишта електричне енергије у БиХ, а самим тим и немогућност пласирања производа ван државе. Чекамо законодавце, првенствено да се донесе закон у Парламентарној скупштини БиХ – Закон о електричној енергији и гасу и очекујемо да Федерација БиХ ускоро ријеши тај проблем, око доношења закона на нивоу тог ентитета, како би се ускладио са нашим законом, који је усклађен са законом ЕУ, а како би нам омогућили профитабилност и ефекасност енергетских компанија у БиХ “, поручио је Лука Петровић, директор Електропривреде Републике Српске на завршној конфреренцији за новинаре.
„Оно што морам да кажем је важност инвестиција у РС, јер је енергетска криза на територији Европе заљуљала многе компаније и многе буџете држава, а није мимоишла ни нас на Балкану, а сигурно је важна, јер ћемо извршити израду нових пословних модела за функционисање енергетских компанија. Такође, један од закључака је да се морају извршити ревизије стратегије развоја енергетског сектора али и ревизије планова инвестиција и планова развоја“, категоричан је Петровић.
Он је напоменуо да ће се актуеле кризе значајно одразити на производе, не само у енергетици, него и другим областима.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да је самит премашио очекивања и да су панови за наредни период да се смјештајни капацитети значајно повећају, судећи по посјећености самита.
„Рекли су своје виђење изласка из енергетске кризе, која је присутна кроз ову годину дана, до сљедећег самита, видјећемо како ће се показати и шта ће у овој години донијети - саопштио је директор "Самита енергетике", Александар Бранковић.
Тродневном Самиту енергетике присуствовало је више од седамсто учесника из десет земаља, презентовано је осамдесет стручних и научних радова, потписано неколико пословних договора.
