Генерални директор "Електропривреде Републике Српске" Лука Петровић изјавио је данас да је важно сачувати енергетску независност и да је зато потребно извршити нова улагања у производну, преносну и дистрибутивну енергетску структуру.
"Неопходно је правити додатне објекте како би нације и државе и електропривреде биле стабилне, одрживе и енергетски независне", рекао је Петровић на конференцији за новинаре износећи закључке седмог Самита енергетике у Требињу.
Он је истакао да је велики утицај на рад свих електропривреда у региону оставио механизам опорезивања ЦБАМ, посебно на оне извозно оријентисане компаније, те навео да се тај механизам не може примјењивати индивидуално и да је зато неопходна чвршћа комуникација међу електропривредама у региону.
Петровић је подсјетио да се у БиХ тај механизам примјењује од почетка ове године, а да ће се фактуре за то слати од 1. априла сљедеће године за 2026. годину.
Он је нагласио да у наредном периоду треба да се одлучује о сједишту берзе електричне енергије која је за сада предвиђена да буде у Брчко дистрикту.
Петровић је додао да су батеријски системи за чување електричне енергије из обновљивих извора енергије неопходни у региону.
Он је нагласио да су потребно додатна улагања у енергетску мрежу и преносне системе да би се имала стабилност снабдијевања струјом с циљем атоматизације, дигитализације и интеграције обновљивих извора енергије.
Према његовим ријечима, у области геотермалне енергије, која ће у будућности играти важну улогу, нема довољно кадрова у региону за истраживање њених потенцијала, па је неопходно повећати сарадњу између науке, институција и привреде у тој области.
Он је истакао да је на самиту у Требињу било ријечи и о нуклеарној енергији која у будућности може омогућити потпуну енергетску независност јер је то темељ енергетске будућности.
Петровић је навео примјер да се у Словенији ради осам година на припреми становништва на позитивне ефекте нове нуклеарне електране односно да је укупно потребно 19 година на припремним активностима до пуштања у рад тог новог постројења.
Он је рекао да је неопходно имати кадрове и одговарајуће школе и систем рјешавања нуклеарног отпада да би се изградио један такав објекат.
Петровић је додао да се у Србији такође планира изградња нуклеарне електране, било да се ради о малим модуларним електранама или већој нуклеарној електрани снаге веће од 1.000 мегавата, што би трајно ријешило питање енергетске безбједности Србије.
"За ово ће требати озбиљно вријеме и надлежни у Србији су навели да је реално да градња почне тек 2035. године јер се мора припремати јавност, правити пројектна документација и рјешавати кадровска питања", рекао је Петровић.
Градоначелник Требиња Мирко Ћурић истакао је да је за овогодишњи Самит енергетике у Требињу владало велико интересовање учесника, што јасно показује да се град и регион крећу у добром правцу развоја.
„Самит енергетике из године у годину добија на значају, не само као стручни скуп из области енергетике, већ и као платформа која повезује различите секторе и отвара простор за нове инвестиције, те управо овакви догађаји доприносе јачању улоге Требиња као регионалног центра у области енергетике.
Седми самит енергетике у Требињу под слоганом "Вјештачка интелигенција покреће и креира енергетску будућност региона" окупио је преко 900 учесника. Овај догађај претендује да буде водећи скуп у области енергетике у региону.
Желимо да од наредне године Требиње буде мјесто главних догађаја у области енергетике, истакао је Александар Бранковић, директор СЕТА.
