Пребиловци су својим двоструким страдањем, али и обновом и васкрсењем, уврштени у завјетну вртикалу црквено-народног завјетног памћења српског народа. Постали су мјесто на којем се окупљамо под окриљем Мученика да не заборавимо у каквом окружењу живимо и са каквим се процесима сусрећемо кроз постојање на овим нашим просторима, каже Предраг Лозо историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
„Бацање пребиловачке нејачи у Шурманачку јаму код Међугорја, у августу 1941. године, као и уништење њихових, и других доњехерцеговачких тек похрањених и опојаних моштију, у спомен-крипти и храму у Пребиловцима у у јуну 1992. године показују нам историјске континуитете и чињеницу да су наше мученичке жртве највећа препрека забораву и камени угаони стуб наше истине“, додаје Лозо.
Према његовим ријечима док се у Европској унији рехабилитују колаборационистички покрети из Другог свјетског рата, док се концертима обиљежавају погроми и узвикују пароле таме и мржње из грла стотина хиљада , ми баш због Пребиловачких и других мученика морамо знати ко смо и куда идемо, бар би то требало, не због Мученика него због нас самих.
„Срби баш због својих Мученика, жртава које су страдали, али и хероја који су се борили кроз историју, и у устаничком те антиокупаторским покретима у Другом свјетском рату, као и оних који су створили и бранили Републику Српску не смију бити народ мржње него народ колективно свјесног памћења и опомене да себи више не смијемо дозволити нова страдања.Поред свједочења Христовог васкрсења кроз Мученике, што је суштина обиљежавања сваког 6. августа у Пребиловцима, требали би се запитати и о наведеним поукама из наше историје“, каже Предраг Лозо историчар из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.
У оквиру програма прославе Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика у Пребиловцима, у храму Христовог васкрсења данас ће бити служена Света Архијерејска
литургија.
