uzina.jpg (159 KB)

Замјена шећера и засићених масти поврћем може помоћи код исцрпљености настале усљед мањка сна, указује нова студија.

Кад смо исцрпљени, а потребно нам је да останемо будни, многи од нас ће посегнути за неким слатким залогајем.

Међутим, постоје много здравији избори који могу бити од помоцћи у борби против умора, указује недавна студија.

Важно је истаћи да није у питању изостанак самоконтроле када се бира нездрава храна умјесто здраве. Одговор је у недостатку сна, јер он утиче на вјештине доношења одлука, што доводи до смањене снаге воље и склоности да избор буде брзи унос шећера.

Налази студије из 2019. године који су објављени у часопису „Journal of Neuroscience“ указују на то да уморни људи не само да ће уносити нездраву храну, већ ће и потрошити више новца за куповину грицкалица.

Поремећено функционисање мозга не резултира само жељом за шећером; такође доводи до жудње за било каквим намирницама са пуно масти, засићених масти или натријума.

За многе људе то се може догодити само повремено. Међутим, за људе чији послови укључују дуготрајни умор, посезање за нездравим грицкалицама може брзо постати редовна појава.

Жудња за нездравом храном

Ова навика је посебо присутна код здравствених радника, чије дуге смјене са неколико краћих пауза повећавају вјероватноћу за конзумирањем практичне хране, најчешће оне нездраве.

Научница и истраживач др Маријем Хамиди на „Stanford's WellMD Center“ у Калифорнији, има лично искуство такве жудње за ужином.

Претходни истраживачки задатак захтјевао је да остане будна од 8:00 до 5:00 ујутру сљедећег дана. У својој канцеларији држала је и здраве и нездраве грицкалице, али је осјећала жудњу за чипсом између 18:00 и 19:00 часова.

Када није могуће измијенити распоред рада, љекари и други који раде у сличним окружењима могу да осјећају исту жудњу.

Више поврћа, мање шећера

Оно што многи људи можда не схватају је да се осјећај умора може смањити придржавањем здравог начина исхране.

Након што је лично искусила нездраве ефекте дугог радног времена, др Хамиди је, заједно са тимом истраживача са Станфорда, жељела да види какав режим исхране може да има када је исцрпљена усљед недовољно спавања.

Они су анализирали резултате велнес истраживања које је 245 лекара Станфорда прихватило у марту 2016. године.

Појавиле су се три посебне дијете: исхрана на бази биљака, исхрана са високим удјелом протеина и једна са шећером и засићеним мастима.

Једно од њихових открића било је предвидљиво: Људи који су се придржавали исхране са високим удјелом засићених масти и шећера имали су повећане резултате код поремећаја спавања (СРИ).

Међутим, биљна исхрана утицала је на смањење тих резултата. Због тога, конзумирање више поврћа и смањивање шећера и засићених масти може помоћи исцрпљеном мозгу и тијелу да боље функционише.

Према др Хамиди, послодавци и организације би требало да покушају да обезбиједе храну попут воћа, поврћа и здравих протеинских плочица, умјесто слатких грицкалица и пића. У крајњој линији, то би обезбиједило бољу концентрацију, као и већу продуктивност свих запослених.