Послије девет година су Американци поново самостално послали астронауте на Међународну свемирску станицу. То би могла бити најава краја одличне сарадње са Русијом и повратак у свемирску трку каква је владала шездесетих.
" Three, two, one…- после девет година се поново на енглеском одбројавало пред један свемирски лет.
Амерички астронаути Роберт Бенкен и Даглас Харли су у капсули Crew Dragon на ракети Falcon 9 полетјели са космодрома у Флориди као Међународној свемирској станици. "Историја је исписана", објавила је НАСА.
Ово је први пут да је лет извела приватна фирма SpaceX, коју финансира Илон Маск, власник компаније Тесла. Америчка свемирска агенција НАСА није развила сопствену летјелицу још од јула 2011. године. Али, осим SpaceX, и амерички ваздухопловни гигант Боинг планира летове без посаде до краја године, а са посадом идуће године.
То је својеврсни повратак САД у елитни клуб земаља које могу да пребаце људе у свемир - у том клубу су само још Русија и Кина, пише Дојче Веле.
Године сарадње
Додуше, Русија и САД посљедњих година нису били такмаци у свемирској трци, као што је то био случај током Хладног рата. Две земље су заправо одлично сарађивале. Амерички шатлови летјели су до руске свемирске станице Мир, а често су посаде биле мјешовите.
У овом миленијуму су Руси редовно изводили летове са космодрома Бајконур у Казахстану, заједно са америчким астронаутима.
Једно вријеме је Русија имала потпуни монопол - након што су Американци обуставили програме када је 2003. шатл Колумбија експлодирао пар минута пред слијетање на Флориду. Свих седморо чланова посаде је погинуло.
Но тај монопол Русија није могла да користи онако како се користе монополи у економији, већ је била и "такси" за Американце.
"Русија то није могла да одбије", рекао је за DW Игор Марињин из Руске академије за свемирске летове. Немогуће је, каже, одржавати Међународну свемирску станицу (ИСС) без Американаца јер "руски модул није у стању да аутономно путује кроз космос".
У посљедњих девет година било је четрдесет успјешних лансирања руског Сојуза са америчким астронаутима у посади. Капсула Сојуз може да носи три путника, а руска агенција Роскосмос је наводно знатно подигла цијене.
Према америчким изворима, раније је пут до ИСС и назад стајао 21 милион долара, а од недавно Роскосмос тражи 80 милиона. За сада је договорен још само један заједнички лет на јесен ове године по цијени од 90 милиона долара.
Освајање свемира
Затезање односа Москве и Вашингтона, примјетно посебно након анексије Крима 2014. године, није утицало на свемирску сарадњу.
Само је једном, у прољеће 2014, Димитриј Рогозин – тада вицепремијер, а сада шеф Роскосмоса – припријетио да његова земља неће више превозити америчке астронауте на ИСС. Али од те пријетње није било ништа.
Недавно је и руски предсједник Владимир Путин у видео-разговору са посадом ИСС хвалио "ефикасно партнерство" Русије и САД.
"Постоји потпуна координација са Американцима", каже нам и Марињин, али додаје да то важи само када су у питању путовања са посадама и опслуживање ИСС. Сасвим је друкчије када је у питању слање сателита који имају комерцијални или војни карактер.
Са изузетком летова са посадом, Русија је била и остала у далеко слабијој позицији од САД, каже стручњак за свемирске летове Андреј Јонин. То ће се, сматра, посебно видјети сада када су Американци поново успјели да пошаљу астронауте на ИСС.
"Тако је пала посљедња завеса која је скривала (руски) мањак мотивације и заосталу технологију", наводи Јонин за DW. "Влада ће схватити да је цар го." Овај стручњак се нада да ће Москва искористити повод да реформише Роскосмос и буде јачи такмац у освајању свемира.
Кад се подвуче црта, изгледа да сарадњи полако долази крај. САД поново желе на Мјесец, као и Русија. Москва такође планира сопствену свемирску станицу која би замијенила ИСС. Јонин каже да би могло бити изгубљено "непроцјењиво искуство сарадње".
Ако нације свака за себе освајају свемир, упозорава овај стручњак, то ће бити корак назад и повратак у свемирску трку из шездесетих година. Овог пута занимљивију – јер апетите имају и Кинези и Европљани.
