Удружење „Међународни центар за промоцију људских права“ одржао је данас округли сто у хотелу „Леотар“ поводом завршних активности пројекта „Недискриминација жена и дјеце – услов здравог и успјешног друштва“.
Главни циљ овог пројекта је предлагање и успостављање модела превенције дискриминације жена и дјеце, као једне од најрањивијих група у друштву, а првенствено у њиховом окружењу.
Проф. др Александра Вуковић, предсједник овог Удружења казала је да у оквиру истраживања које је обухватило 300 испитаница са територије Града Требиња, закључено је да оне јако слабо познају област заштите од дискриминације.
„Оно што је необично јесте то да око 23% њих никада није чуло за институцију омбудсмана, која је надлежна за заштиту од дискриминације. Било је питања која су се односила на појаву сексуалног узнемиравања и мобинга на раду и веома мали број испитаница је било жртва наведених облика дискриминације, али чак 40% њих познају у свом окружењу жене које су биле жртве мобинга или сексуалног узнемиравања“, рекла је Вуковић.
Она је додала да је веома мали број испитаница, према њиховим одговорима приликом истраживања, био жртва насиља у породици.
„То значи да се проценат жртава насиља у породици смањује. Услијед бројних кампања повећан је број испитаница које знају на који број могу да позову како би затражиле заштиту. Када су у питању закључци и препоруке са данашњег округлог стола, они се односе на јачање капацитета институције омбудсмана, јер оно што је у надлежности ове институције да промовише Закон о заштити од дискриминације, да проводи кампање и информише јавност није добило задовољавајућу оцјену. Требало би да се преузму бројни кораци са аспекта економског оснаживања жена, затим да се оснују Алиментациони фондови, како самохране мајке не би имале проблем приликом наплаћивања алиментације“, објаснила је Вуковић.
Др Зоран Радовић, специјалиста психијатрије и начелник Центра за ментално здравље Требиње истакао је да углавном доста времена прође док жене, жртве насиља било физичког или психичког, одлуче да се јаве за помоћ.
„Долазе жене обично са повредама и уз то психичким тегобама. Ако се једна жена жртва физичког насиља јави у здравствени систем имамо најмање још њих 5 које су исто преживјеле, али се не јављају. А тек колико имамо оних које су биле жртве психичке тортуре, то је сигурно велики број када узмемо у обзир средину у којој живимо. Додатни проблем је и чињеница да жене обично нису материјално ситуиране, да могу да се одлуче за самосталан живот“, додао је Радовић.
Омбудсман је централна институција надлежна за заштиту од дискриминације, институција на нивоу БиХ, чије је сједиште у Бањалуци. Сва лица која су жртве било којег облика дискриминације могу да поднесу жалбу овој институцији.
