ЖЕЉКО ХУБАЧ

zeljko hubac1 Жељко Хубач[/caption]

Рођен је у Тузли, 1967. године, а одрастао у Зеници и Лесковцу. Као инжењер електротехнике и апсолвент београдског Природно-математичког факултета, уписао је Факултет драмских уметности у Београду, где је дипломирао 1996. на одсеку Драматургија.
Његови драмски комади су до сада 35 пута премијерно изведени у професионалним позориштима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Шабац, Ужице, Крушевац, Зрењанин, Кикинда, Косовскоа Митровица и Врање), у Бугарској (Пловдив, Видин и Крџали), Хрватској (Загреб), Босни и Херцеговини (Зеница) и репризирани више од 1000 пута.
Представе рађене по његовим драмама биле су у селекцији више од 40 домаћих и иностраних позоришних фестивала и освојиле су више од 50 награда. Представе рађене по његовим адаптацијама такође су учествовале и освајале награде на значајним фестивалима, међу којима су Град-театар Будва, Сплитско лето, Фестивал камерног театра „Ристо Шишков“ у Струмици и Фестивал црногорског театра.
За драмске текстове Жељко Хубач је награђиван 10 пута у земљи и иностранству (Награда за најбољи драмски текст на Фестивалу професионалних позоришта Србије „Јоаким Вујић“ 1994, Награда „Бранислав Нушић“ Удружења драмских писаца Србије 1996. и 1998, Награда за најбољи текст на Фестивалу луткарских позоришта Србије 2002, Награда за најбољи комедиографски текст на Данима комедије 2004, Награда за најбољи савремени драмски текст на Сусретима позоришта/казалишта БиХ 2010 и др.) Добитник је Награде Народног позришта у Београду за уметнички и радни допринос 2010. године.
Драме су му превођене на енглески, немачки, руски, бугарски и пољски језик. У издању КИЗ Алтере и Шабачког позоришта објавио је књигу драма "Бизарно" 2012. године.
Као драматург је радио у значајним театрима у Србији и региону. Професионално се бави и позоришном режијом.
Аутор је већег броја реализованих телевизијских емисија, два играна серијала и једне ТВ драме.
Писао је позоришну критику за дневни лист „Данас“. Објављивао је театролошке есеје у домаћим и иностраним часописима.
Био је уредник издања Музеја позоришне уметности Србије и позоришног часописа „Театрон“, главни уредник Издавачке делатности Народног позоришта у Београду и драматург Српског народног позоришта у Новом Саду. Тренутно је драматург и вршилац дужности директора Драме Народног позоришта у Београду.

РАШКО В. ЈОВАНОВИЋ Рашко В. Јовановић, књижевник, театролог, позоришни и радио-критичар, редовни професор Академије уметности "Браћа Карић" у Београду. Рођен 18. августа 1932, у Београду, где је, 1951. матурирао (Трећа мушка гимназија) и дипломирао, 1955, југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету. Докторирао 1968. г. на Филолошком факултету у Београду са тезом Иво Војновић - живот, генеза, анализа и оцена дела.

Rasko jovanovic1 Рашко В. Јовановић[/caption]

Од 1956. до 1964. кустос Музеја позоришне уметности Србије у Београду, од 1964. до 1972. руководилац Архива и Музеја и шеф Драматуршког одељења Народног позоришта у Београду. Од 1973. до 1981. научни сарадник Института за књижевност и уметност у Београду, од 1982. до 1985. уметнички директор Београдског драмског позоришта, од 1986. до 1992. научни сарадник и научни саветник у Институту за новинарство у Београду. Од 1965. до 1969. секретар Уредничкога одбора часописа "Сцена", Нови Сад; од 1970. до 1972. главни и одговорни уредник часописа "Позоришна култура", Београд. Бави се и педагошким радом: од 1971. до 1976. доцент на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду; од 1995. редовни професор Академије "Мајсторске класе уметности" ДОО у Београду, чији је био један од оснивача. Од 1998. до 2004. године редовни је професор за предмете Историја драме и позоришта и Медији масовних комуникација на Академији уметности "Браћа Карић" у Београду, на којој је од 1998. до 2001. био и декан.
Од 1955. г. објављује књижевне и позоришне критике и есеје, те научне и стручне радове у бројним часописима и зборницима, а од 1976. бави се и критиком радио-програма.
Објавио је следеће књиге: Иво Војновић. Библиотека "Раднички универзитет", Издавачко предузеће Рад, Београд, 1964, Иво Војновић. Институт за књижевност и уметност, Београд, 1974 - докторска дисертација, Позориште и драма, "Вук Караџић", библиотека "Човек и реч", Београд, 1984, 125 година Народног позоришта у Београду (са Олгом Милановић и Зораном Т. Јовановићем), у издању Галерије САНУ Београд, 1994, Један други Нушић, књижевно-театролошка студија, Дом културе Смедерево, 1998, Од истог слушаоца (I-II). РТС, Радио Београд, 2010, Милка Стојановић – монографија, „Службени гласник“ и Народно позориште, Београд, 2012, Лексикон драме и позоришта. „Просвета“, Београд, 2013 (У коауторству са Дејаном Јаћимовићем), Бранислав Ђ. Нушић – живот и дело. – „Службени гласник“, Београд, 2014.
Приређивао за штампу и писао предговоре за дела бројних српских писаца, а уредио је и зборнике: Бранислав Нушић (1864-1964; 1889-1964), Народно позориште, Београд, 1964, публикација посвећена стогодишњици пишчева рођења и седамдесетпетогодишњици извођења његових дела на сцени НП-а у Београду; Српска драма, књ. 11. колекције Српска књижевност у књижевној критици, Нолит, Београд, 1966-1973, два издања; Петар Банићевић, зборник. Савез драмских уметника Србије, Београд, 2006.

ЛЕА ОБРАДОВИЋ

lea obradovic1 Леа Обрадовић[/caption]

Леа Обрадовић је рођена у Мостару, али већину свог живота и школовања проводи у иностранству, укључујући Италију и Сједињене Америчке Државе, гдје је дипломирала и магистрирала драмске и филмске умјетности.
Радила је као редитељ и продуцент на великом броју представа, кратких и документарних филмова.
Године 2004, била је први асистент режије на церемонији отворења Старог Моста у Мостару, што је и њен најзначајнији пројекат на нашим просторима након магистарског рада.
Тренутно живи и ради у Њемачкој.

ВОДИТЕЉ ОКРУГЛОГ СТОЛА

МИЛАДИН ШЕВАРЛИЋ Миладин Шеварлић рођен је 1943. године у Београду. Дипломирао је на групи за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета 1967, а 1968. на групи драматургије Академије за позориште, филм, радио и телевизију (сада Факултет драмских уметности).
Радио је у позориштима као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму Телевизије Београд и главни уредник издавачког предузећа Просвета.

miladin sevarlic1 Миладин Шеварлић[/caption]

Објављивао песме у књижевним часописима, шездесетих и седамдесетих година прошлог века (Савременик, Дело,Књижевност и др.), позоришне критике у Политици-Експрес, седамдесетих и есеје из области друштвено-политичке проблематике у листу Борба, деведесетих,те у часопису Драма, ових година, као и бројне написе из позоришне, културне и друштвене сфере у стручним часописима и дневним листовима.
Сценска адаптација Његошевог Горског вијенца изведена му је у Црногорском народном позоришту 1973, а драматизација романа Трен 2 Антонија Исаковића (са Ј. Павићем) у Студентском културном центру у Београду 1995.
Аутор је сценарија за дугометражни играни филм Недељни ручак и за телевизијски филм Пролеће у Лимасолу.
Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга 1986, Енциклопедију веровања и обичаја (са М. Зупанцем) Сфаирос 1989. и Плато 2001.
Књига есеја Српска Атлантида изашла му је код Платоа 2002. године.
Аутор је тридесетак драмских дела, која су (почев од 1968.) играна у београдским позориштима,позориштима широм Србије, Чикагу, Великом Трнову.
Драме су му, такође, извођене на радију и телевизији, те штампане у периодици, збиркама и посебним издањима, закључно са четири књиге Изабраних драма (Плато, Позориште Модерна гаража, Удружење драмских писаца Србије).
Добитник је Стеријине награде, награде Јоаким Вујић, три награде Бранислав Нушић и других признања за своје стваралаштво, те Златног беочуга за трајни допринос култури Београда и признања Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури.
Члан је Удружења књижевника Србије, по позиву председник Удружења драмских писаца Србије и главни и одговорни уредник часописа Драма.