Још као дјечак знао је да ће свој живот везати за мора и океане, чија непрегледна пространства у човјеку буде тешко описив осјећај слободе.
Ова чежња усахне већ на првој пловидби, када спознате да позив поморца није само живот са безброј авантура - већ и хљеб са исто толико кора.
Замијени је тешка и незлијечива носталгија за копном и нама драгим људима, нелагода и страх од скученог простора који се непрестано „ваља“, осјећај беспомоћности пред бескрајном пучином и големим а ћудљивим силама природе...
Али океан није само „модри кавез“. За нашег саговорника, поморца Бојана Анђелића, био је и прилика да види и доживи љепоте и сва чуда далеког и нама непознатог свијета. Да упозна људе са свих страна земаљског шара. Најпосле, и своју љубав и животну сапутницу...
Послушајте његову причу.
Разговарао Ратомир Мијановић.
