Гојко Цимирот игра у животној форми. Бивши млади репрезентативац и члан Сарајева скрасио се у Грчкој, тачније ПАОK-у. Управо је званична страница грчког клуба објавила животну причу овог Требињца, коју вам и доносимо.
Требиње је прелијепо мјесто. Ипак, његова љепота не може избрисати чињеницу да се млада особа тамо осјећа затворено због мањка животних перспектива.
Млади људи требају више од лијепог шеталишта или мјеста на којем се сјети и прича сатима са својим пријатељима. Гојко је схватио да је његова карта из Требиња фудбал.
Рано је то схватио и био је способан да оствари свој циљ. Урадио је то на свој начин, базиран на принципима које су на њега пренијели његови родитељи. Радослав и Милица су још увијек у малом граду и поносни су на свог сина.
“Увијек буди добар, не буди арогантан, покажи поштовање и никада не заборави своју породицу,” говорили су му његови родитељи када је био мали. Те савјете до данас практикује. Гојко је један од најбољих у свлачионици ПАОK-а.
Увијек се смије, спреман је да слуша, да научи, да помогне, те да напредује и као фудбалер, али и као особа. Игор Тудор има улогу оца од почетка сезоне, када је млади играч дошао из БиХ. Хрватски тренер је био веома задовољан Цимиротовим залагањем.
Морао је много радити да се опорави од повреде и смршати 2-3 килограма, и то је морао урадити док се прилагођавао различитим, напреднијим околностима на тренингу. Бјежање из школе
Сљедећи изазов за МВП-ја децембра? Да научи енглески како би могао комуницирати са својим саиграчима. Међутим, образовање му није јача страна. “Био сам добар ученик, све док ми фудбал није постао приоритет. Након тога нисам обраћао пажњу на школу,” изјавио је за "Тоумба Магазин".
Ова промјена се десила када је имао 12 година. Након што је провео пет година тренирајући у Леотару и након што му је његов старији брат и саиграч Милорад био узор, Гојко је почео да замишља свој живот и своју будућност око фудбала. У исто вријеме, престао је да се брине за задаћу.
"Волио сам школу, нарочито географију, али сам фудбал волио више.“ Гојко је такођер бјежао са часова. “Сазнали би када имамо контролни, и тај дан бих побјегао из школе са својим пријатељима.”
У малој средини као што је Требиње, гдје се већина људи познаје, тешко је било да се група дјеце сакрије у вријеме када требају бити у школи. Његови родитељи би сазнали да није био у школи, али је Гојко имао солидан алиби: “Један од мојих тренера у Леотару ме волио и вјеровао је у мене. Тако да би ми он то оправдао и говорио је мојим родитељима да нисам био у школи јер сам тренирао с њим.” Његови родитељи су глумили да им вјерују, надајући се да ће ови специјални тренинзи уродити плодом.
Први трансфер
Њихове наде су имале основу. Прије свог седамнаестог рођендана, или чак прије завршетка средње школе, млади Цимирот је имао свој деби у првом тиму Леотара. Увијек је био поред брата. “Сјежам се да су ми се ноге тресле. Међутим, неколико минута касније, све сам заборавио и осјећао сам се као да играм са својим пријатељима.”
Његова слобода на фудбалском терену га је учинило сталним у првој постави Леотара и Требиње је постало премало за њега. Прешао је у Сарајево. Захваљујући његовој слободној улози на средини терена, његов неоспорни таленат је добио простор да се даље развија.
Након добрих перформанси у Сарајеву, убрзо је зарадио и позив у национални тим Босне и Херцеговине. Упознао је све звијезде, али је био запањен Едином Џеком. ПАОK и друге понуде
Млад, талентова, играч репрезентације су квалитети играча који привлаче сваког агента. На трибинама Сарајева је било неколико агената који су жељи да се увјере да је то играч који је закуцао све ергометријске тестове. Лил, Хамбург СВ, ФЦ Базел, Црвена Звезда, KРЦ Генк и Фрajбург су покушали да га доведу.
Након мјесец дана, Цимирот се одлучио за ПАОK. “То је био тежак период за мене,” објаснио је. “Имао сам много понуда и то није никако било лако за мене. Било је ту превише стреса. Дошао сам у ПАОK јер сам мислио да је то најбоља опција за мене, и да се ту могу развијати као играч и да могу почети са својом каријером. То је била моја одлука. Моји родитељи су ме подржавали, али ја сам довољно зрео да могу сносити посљедице својих одлука.”
Овај стидљиви став је ознака његове личности у његовог живота у ПАОK-у. Већину времена проводи с дјевојком и пријатељима – већином Марин Леовацом и Гианис Мyстакидиом.
Зна да, ако жели имати одличну каријеру, мора пазити на вријеме. У супротном, остао би у Требињу...
Спорт.ба
