Ана Радишић: „Постала је срамота бити занатлија, бити мајстор. Дјеца се на сву силу уписују у било коју четворогодишњу школу и тамо се често јављају проблеми. Не могу да савладају предвиђено градиво. Боре се да добију двојку, а врло често одлазе на поправне испите. На другој страни - можда би тај дјечак био одличан варилац и одмах нашао посао?!“
Ивана Тасовац - врло мали број ученика жели у гимназију
НАКОН завршене основне школе, први корак ка одрастању је одлука о томе коју средњу школу уписати. Међутим, то није једноставно. Веома је битно донијети добру одлуку која би требала да буде у складу са интересовањима, али и у складу са оним што се нуди на територији на којој би се школовао будући средњошколац.
Наравно, најбоље би било да се средња школа одабере према афинитетима, односно клоностима и интересовањима. Зато, упис у средњу школу свим “деветашима” је стресан период. Уз њих, кроз напету ситуацију пролазе и њихови родитељи. Поред савјета који су будућим средњошколцима неопходни, савјети су потребни и родитељима – како би се што боље припремили и како би успјели да на најбољи начин испрате своје дијете у овом веома битном периоду живота.
ПОШТО је мај мјесец у коме деветаши доносе пресудну одлуку, интересовало ме је како бирају средњу школу, колико им у томе помажу родитељи и наставници и још безброј питања на која нисам имала одговор па сам закуцала на врата Педагошко-психолошке службе у све три основне школе у нашем Граду.
У Основној школи „Joва Јовановић Змај“, заједно са подручним одјељењем у Ластви, девети разред завршава 137 ученика. Са њиховим интересовањима, афинитетима и уопште начину одабира средње школе упознала ме Ивана Тасовац, педагог: - Скоро сви ученици желе у Економску школу. Ако се случајно отвори неко ново одјељење Медицинске школе, један дио ће отићи тамо. Врло је мали број оних који желе у Гимназију. То су обично они који се истичу по знању и свим петицама. Међу дјецом важи мишљење да се највише мора учити у гимназијским клупама. Генерацијама је тако и мислим да је створен један мит о Гимназији као школи која на упису очекује само најбоље основце. Наставници и ја, лично, не слажемо се са њиховим размишљањем. Покушавам што више да разговарам са њима о предностима и манама сваког занимања, али морам признати да нове генерације карактерише велика незаинтересованост. Ученици просто иду линијом мањег отпора.
ИЗ ДОСАДАШЊЕГ искуства Ивана сматра да су се два фактора показала као пресудна међу основцима из Брегова, а то су друштво и диплома. Ако из једног друштва већина одлучи да иде у Туристичку школу, онда се за ту школу опредјељују и остали, иако можда немају афинитета према њој. Ивана тврди да је ово за дјецу велики корак, велика промјена иако школовање настављају у истом граду. Свега стотињак метара је удаљена зграда свих средњих школа, али се дјеца плаше непознатог. Сматрају да ће се лакше снаћи ако су окружени дугогодишњим друговима и другарицама. Други битан фактор на који нас Ивана упућује је диплома средње школе тј. звање које ученик добија њеним завршетком...1
- Кажу ми: “Послије Економске имамо звање, а послије Гимназије смо гимназијалци”. То, наравно, није адекватан разлог, али њима служи као оправдање.
ИЗ ПРОФЕСИОНАЛНОГ угла гледано, Ивана је забринута јер дјеца не показују већу заинтересованост, иако је у питању нешто што ће одредити њихов животни пут. Не траже савјете педагога, а ни психолога. Ипак Педагошко-психолошка служба по наставном плану и програму покушава да им пружи што детаљније и корисније информације о упису те занимањима која постоје у нашем граду...
- Радимо анкетни упитник. Ученици одговарају на 50 питања, а резултат им скренемо пажњу да ли имају афинитете према природним или друштвеним наукама. Међутим, то ништа не важи кад ми имамо само три школе са врло мало различитих смјерова! Сваке године се отварају једне те исте школе. Родитељи немају финансијских средстава, а и плаше се да пошаљу дијете у неки већи центар на школовање већ са 15 година – резигнирано закључује Ивана Тасовац.
Наташа Лучић - ученици отприлике знају шта могу уписати
СА ИВАНОМ се слажу колегинице из Основне школе „Свети Василије Острошки“ и „Вук Караџић“. Све се сусрећу са истим проблемима, а то је углавном незаинтересованост ученика. Наташа Лучић, педагог у Основној школи „Свети Василије Острошки“, каже да у овој школској години девети разред завршава 67 ученика те да школа нема подручних одјељења. Од Наташе сам сазнала да Психолошко-педагошка служба сваке године у завршним разредима ради презентацију “Изабери своје занимање – повуци прави потез“.
Та презентација је професионална оријентација ученика за девети разред. Овом презентацијом ученици се обавјештавају о школама које постоје у нашем граду, шта свака школа пружа, коју врсту образовања ће добити, које ће бити њихово занимање, шта им треба за упис, који је начин бодовања...
Наташа се слаже са Иваном да ученици иду линијом мањег отпора, али, такође, признаје да има појединачних случајева када ученици закуцају на врата њеног кабинета и потраже савјет у вези одабира будућег занимања. Наташа сматра да је тај број мали јер су дјеци доступне све информације преко интернета и различитих медија.
Чак се претходне године дешавало у више наврата да на разговор дођу и родитељи. Што је за сваку похвалу. На питање како ученици бирају средњу школу, Наташа је одговорила:
- Ученици бирају средњу школу према њиховим знањима, могућностима и жељама. Они отприлике знају шта то могу уписати са оствареним резултатима и закљученим оцјенама.
Мада морам признати да је у посљедње двије године најчешћи избор Економска школа. Затим различити смјерови Техничке школе. Међу дјецом влада мишљење да је Економска школа лакша од Гимназије, а послије ње могу уписати све факултете па се не двоуме, него иду одмах у Економску школу.“
ПО НАТАШИНОМ мишљењу, дјеца се често одлучују да изаберу школу у коју су ишли њихови родитељи или у коју ће ићи другови и другарице. Као што ми је рекла и Ивана, и Наташа се сложила да се дјеца плаше “непознатог терена”. Па некад, иако немају афинитета ка тој школи, уписују се због друштва. То је погрешна одлука, али на њу врло тешко може утицати педагог или психолог. Битан искорак ове године је направио Завод за запошљавање Републике Српске, филијала у Требињу. Њихови представници су држали предавања у деветим разредима и упутили ученике у стање на тржишту рада. Дјеца су сазнала која су занимања дефицитарна, а која занимања најдуже чекају запослење. Но, шта ученицима значи информција да је дефицитарно занимање обућар, кад у Херцеговини не постоји школа за обућаре – запитала сам се.
НАПОСЛИЈЕТКУ сам посјетила и Основну школу „Вук Караџић“. Педагог Маја Маловрх и психолог Ана Радишић су се сложиле са колегиницама, али и додале:
- Нашу школу (подразумијевамо и одјељење у Петровом пољу) ове године завршава 91 ученик који мора донијети јако важну одлуку. Већини од њих циљ је Економска школа. Просто иду линијом мањег отпора. Хтјели ми признати или не, у Граду је створен мит о Гимназији као тежој школи. Не желим потцијенити ниједну школу, али то сазнајемо од ученика.
Маја помиње изврсну сарадњу средњих школа са основним. Ову причу поткрепљује чињеницом да се руководство свих средњих школа интересује за број и интересовања ђака. Такође, ове године су “деветаши” заједно са разредним старјешинама и педагогом / психологом посјетили гимназију „Јован Дучић“, те сазнали детаље битне за наставак школовања.
У разговор се укључује психолог Ана Радишић која наглашава да је много већи проблем упис у трогодишње средње школе. Ана сматра да сви родитељи сматрају да је њихово дијете даровито и паметно да може да заврши било коју школу...
- Постала је срамота бити занатлија, бити мајстор. Дјеца се на сву силу уписују у било коју четворогодишњу школу и тамо се често јављају проблеми. Не могу да савладају предвиђено градиво. Боре се да добију двојку, а често одлазе на поправне испите. На другој страни, можда би тај дјечак био одличан варилац и одмах нашао посао?!
У Граду постоје свега два одјељења трогодишњих школа и Маја и Ана мисле да је то јако мало... - Морамо бити реални... Постала је срамота бити мајстор, бити занатлија. У скоријој будућности имаћемо великих проблема. У Граду неће ко имати да нам поправи ципелу, изради кључ, завари нешто... Без обзира на срамоту, недовољан је број мјеста у трогодишњим школама. Постоји одређен број дјеце која и у основној школи имају слабе резултате и која дефинитивно не могу савладати градиво неке четворогодишње школе. Зато бисмо требали разувјерити такве ученике да то није никаква срамота.
Педагог Маја Маловрх и психолог Ана Радишић - постала је срамота бити мајстор
У ОСНОВНОЈ школи „Вук Караџић“ истичу да нису имали појединачних случајева ученика, а ни родитеља који су тражили помоћ око уписа у средње школе. И у овој школи су рађене разне врсте анкета са ученицима у вези уписа, а највише пажње су обратили на професионалну оријентацију.
Оно у чему се слажу сви педагози и психолози у требињским школама јесте неадекватна уписна политика. Јер се сваке године отварају иста одјељења. Пар година је била грађевинско – геодетска, па је пар пута био неки нови смјер у Медицинској школи... и то је била сјајна идеја, али су се сваки пут директори враћали на устаљен распоред и ти нови смјерови били би по 2-3 године и то је то.
СВЕ САГОВОРНИЦЕ подвлаче да дијете некако мора донијети одлуку. На који начин – није битно.
До краја школске године остало јако мало времена. И док неки ученици завршног разреда одавно знају куда ће након основне школе, други се још двоуме. За коју се школу одлучити? Које занимање одабрати? Одговор није једноставан, а стручњаци упозоравају - не доносите исхитрене одлуке.
Упис
Све средње школе објављују на огласној табли школе текст конкурса и план уписа. Право уписа у први разред средњих школа имају ученици са завршеном основном школом који нису старији од 17 година на дан уписа. Упис ученика у први разред средње школе врши се на основу конкурса који садржи услове за упис, начин спровођења конкурса, број и назив струка и занимања, број ученика и одјељења, поступак избора кандидата и рокове за пријем докумената ученика. Испуњавање општих услова кандидати доказују оригиналним свједочанствима о завршеном основном образовању и изводом из матичне књиге рођених.
Вредновање општег успјеха у основној школи исказује се средњом просјечном оцјеном успјеха на крају године, помножен са бројем бодова на сљедећи начин: - у 6. разреду просјечна (средња) оцјена општег успјеха помножи се са два, - у 7. разреду просјечна (средња) оцјена помножи се са два, - у 8. разреду просјечна (средња) оцјена помножи се са три, - у 9. разреду просјечна (средња) оцјена помножи се са три. По овом основу кандидат може да оствари највише 20 бодова.
Вредновање успјеха из предмета од значаја за занимања у стручним умјетничким школама, односно у гимназијама. За свако занимање у стручним умјетничким школама и у гимназији вреднује се успјех из пет предмета у осмом и деветом разреду основне школе на сљедећи начин: - у осмом разреду средња закључна оцјена из пет предмета помножи се са два, - у деветом разреду средња закључна оцјена из пет предмета помножи се са два.
По овом основу кандидат може да оствари највише 20 бодова. По основу оба критеријума ученик може освојити максимално 70 бодова
Документи за упис
Учесници конкурса подносе школи потребне документе:
- Пријаву за упис (попуњава се приликом пријављивања у сваку школу),
- Оригинално свједочанство о завршеној основној школи, односно нострификовано свједочанство ако је ученик основну школу завршио у иностранству,
- Извод из матичне књиге рођених,
- Увјерење о здравственој способности, само за она занимања назначена у конкрусу,
- Диплому "Вук Стефановић Караџић",
- Диплому за изузетан успјех из предмета значајног за струку, односно гимназију (за случај да се по броју бодова не може утврдити редослијед кандидата).
Јелена Ковачевић
