Срели смо се у порти Саборног храма Преображења Господњег, у недјељу ујутро уочи устоличења новонареченог владике Захумско-херцеговачког и приморског, Димитрија. Сусрет је био договорен у 8 часова и 15 минута и тачно тада у порти се појавио Милан Тица са сестрићем Крстом Ратковићем.

Док се упознајемо уз чврст стисак руке, не стижемо се ни представити, јер Милан Тица каже: „Знам ко сте... па ја читам 'Глас' и то већ 47 година у Америци и још коју годину прије овдје у Требињу, а читао сам га и у Задру и Постојни док сам служио војску“.

Просијед, ведар, насмијан... дошао је из далеке Калифорније, из малог града LIVE OAK-а, гдје живи од 1971. године, да обиђе родни крај, породицу и пријатеље, удахне мирис Херцеговине, нахрани душу...

„Кад сам одлучио да идем у Калифорнију, мјесец дана раније сам се претплатио на 'Глас' и ту претплату никад нисам прекидао. И дан данас добијам „Глас Требиња“ и „Илустровану политику“. Не желим електронско издање већ баш штампани примјерак. Кад дохватим тај папир, као да осјетим додир Херцеговине. „Глас“ је моје писмо из завичаја. Прочитам о људима које познајем, па „чујем“ наш говор, па прочитам о нашим селима, то ме сваког мјесеца изнова подсјети да никад не заборавим ко сам, гдје живим и одакле сам дошао“, отвара душу овог септембра, Милан Тица новинарима свог омиљеног листа.

У толико живом и срдачном разговору, као да се знамо сто година, сазнајемо да још једна, њему јако битна, особа с нестрпљењем очекује „Глас Требиња“. То је Миланов деведесетпетогодишњи отац Јово.

„Кад 'Глас' стигне, два дана га ја читам, а онда однесем оцу и он га чита наредних 10 до 15 дана. Боље рећи не испушта из руку. А 'Глас' дође у Калифорнију око половине мјесеца. Моја дјеца знају за љубав према 'Гласу' и чим новине стигну, одмах ме зову, ако нисам кући, да ми јаве. Најприје га прелистам. Онда процијеним шта је најинтересантније за мене и прво то читам. Немам омиљену рубрику, али морам признати да волим видјети текстове Неђа Марића, јер колико ја добијам „Глас“ толико је и он у редакцији. Признаћу вам да је он урадио и један интервју са мном и мојом породицом. Ето, тако смо и ми изашли у „Гласу“, не крије задовољство што 'Глас' не заборавља своје у дијаспори, као што не крије да је пресрећан јер му се најстарија кћи Мими удала за Требињца Влада Митровића, а и другорођени син Јован је ожењен из Требиња, од Буђена.

Иначе, Милан Тица је ожењен Мексиканком Бети са којом има четворо дјеце Милеву-Мими, Јована, Александра и Наташу. Радни вијек је провео као фармер – воћар у граду LIVE OAK-у у Калифорнији, гдје и данас живи. Жао му је што не долази у родни крај, онолико колико би желио, али то чине његова дјеца, што му је још драже. Као што му је драго, кад 'Глас Требиња' види у њиховим рукама, јер то може значити само једно – 'Глас' наставља да путује преко океана.