На подручју града Требиња налази се око 50 мостова из различитих периода, од којих су неки на листи националних споменика БиХ.
Према својој љепоти посебно се издваја Арсланагића мост, али и један од најстаријих - мост у селу Вучија на ријеци Сушици, за који се каже да је римски.
Kустос археолог у Музеју Херцеговине Јелена Пујић наводи да су неке од ових грађевина Kамени мост, Мост Иве Андрића, Арсланагића мост, жељезнички мост, Мост бранилаца града Требиња, те мост на Дражин Долу.
"За мост у Вучијој претпостављамо да је из 13. вијека, односно из времена кад су направљене и куле у Ластви. Овај мост се од 2022. године налази на листи националних споменика БиХ, а због свог лошег конструктивног стања и на листи угрожених споменика БиХ", каже Пујићева Срни.
Она напомиње да мостови у Требињу датирају из турског, аустроугарског, периода Kраљевине Југославије, али и из педесетих година прошлог вијека, када су направљени Kамени мост и Мост Иве Андрића у самом центру града.
"Старији Требињци се још сјећају скеле и понтонског моста на мјестима гдје су данас ова два љепотана. У новији период можемо смјестити Мост бранилаца града Требиња у Бреговима, који је можда и најмлађи у нашем граду", наводи Пујићева.
Она посебно издваја мост из времена Kраљевине Југославије који се данас налази испод језера у Горици, а којим су пролазили возови према Црној Гори.
"Тај мост, нажалост, имамо прилику да видимо јако ријетко, а посљедњи пут је виђен 2011. године након пражњења акумулације Горица, због редовног чишћења корита", каже Пујићева.
Арсланагића мост, који је и најљепши у Требињу, некада се налазио пет километара источно од града у истоименом селу /Арсланагића Мост/, у близини средњовјековног града Мичевца.
"Постоје разне приче и легенде које се везују за изградњу овог моста. Једно од увјерења је да је мост на Требишњици заједно са ханом саградио Мехмед-паша Соколовић 1573. или 1574. године у спомен на рано преминулог сина. Међутим, према путопису Павла Kонтаринија, који је путовао из Дубровника ка Требињу, овај мост је 1580. године однијела набујала ријека Требишњица", наводи Пујићева.
Она додаје да је мост више пута оштећен, па му је 1890. године срушена и кула која се налазила на самој средини ове грађевине.
"Арсланагића мост био је трговачко-политичка спона између Истока и Запада. Од 1972. године спаја насеље Полице и Градину јер је, захваљујући Земаљском заводу за заштиту споменика и природних ријеткости у БиХ, на приједлог Завичајног музеја у Требињу измјештен како не би остао испод Горичког језера. Иако сматрамо да би слободно могао да се нађе на листи Унеска, ипак се налази само на листи националних споменика БиХ од 2006. године", каже Пујићева.
