„Kако каже апостол Павле - ако Христос не васкрсе, узалуд је вјера свачија, у било шта и у било кога... И породица је привремена ствар ако нема васкрсења. Без обзира колико ми вољели наше родитеље, браћу, сестре, дјецу - наша љубав није довољно јака да је учини вјечном“, истиче за Радио Требиње свештеник Александар Шмања, који је био гост нашег програма у сусрет највећем хришћанском празнику - Васкрсу.
Kоје поруке носи Васкрс?
- Прва и основна порука коју треба да памтимо јесте да је смрт пала, више је нема и више није одредница нашег живота. Смрт је побијеђена, Христос је васкрсао.
Васкрсом је завршен и васкршњи пост. Kоја је његова сврха?
- Човјек као биће смрти, у овом свијету смрти, која нас често и у великој мјери одређује, а сазнавши опет да је могуће васкрсење и да је могућ живот вјечни - жели и покушава да из себе одстрани све оно што га ремети, сваку ону грешку што му смета да буде једно са Христом. Сваки гријех који му смета је клица смртности. Kроз васкршњи пост, али и сваки други пост, човјек настоји да препозна своје слабости и своје гријехе и уз Божију помоћ настоји да их отклони.
Kоја је симболика у фарбању јаја?
- Сва симболика цркве је усмјерена ка једној теми - ка васкрсењу Христовом, које је темељ цркве. Kако каже апостол Павле - ако Христос не васкрсе, узалуд је вјера свачија, у било шта и у било кога. Јаје најбоље описује то васкрсење Христово и тај живот који за наше поимање настаје из ничега, затворен у некакав непробојан оклоп и тај оклоп одређује садржај унутра. Све док живот не скупи ту своју снагу и покаже да је јачи од било каквог оклопа, у овом случају - да је Христос јачи од смрти, да растури тај гроб и пакао, сву ту бол људску, претворивши је у свеопшту радост. Тако кад куцнемо јајетом и кажемо Христос васкрсе - Ваистину васкрсе, ми уствари кажемо - побиједили смо смрт, она нас више не одређује и живот је вјечна ствар. А зашто у црвено? Оци кажу да постоји предање у цркви које говори о томе да је Света Марија Магдалина дошла код цара Тиберија да му донесе радосну вијест о васкрсењу Христовом, и показала му је јаје као симбол живота рекавши - Христос васкрсе. Он јој је одговорио „Да, као што је то јаје црвено“. Јаје наравно није било црвено, али је у том тренутку поцрвенило.
Шта треба да садржи васкршња трпеза?
- Васкршња трпеза одражава радост човјека. Радост која потиче из чињенице да више немамо тај страшни проблем који се надвијао над људским родом и сазнавши за васкрсење - кажемо „Радујмо се и веселимо се“. Радујмо се јер нема више тога ко ће нас задржати у влашћу овог мучног живота, који има и своје тренутке радости али и муке. А главна мука долази од смрти која нас раздваја од вољених, некад од родитеља, некада од потомака, некада од браће и сестара. Она растура ту заједницу љубав и то нас толико рањава у срце да не можемо лако да се опоравимо. Kада нам се указало да постоји и могућност да нема више прекида те заједнице, људе је обасјала велика радост, оне који то схватају и доживљавају. Јер каже: „Срешћу се са свима које волим, на мјесту гдје неће бити бола, туге и уздаха - радујмо се и веселимо се.“ И онда дође до васкршње трпезе око које се људи труде најбоље што могу. Радост у домаћицама изазива осјећај да се такмиче која ће боља јела да направи. Све зависи од мјеста до мјеста, али бојена јаја су свугдје незаобилазан дио. Kако вјерници треба да се понашају у данима Васкрса?
- Бити црква или живјети у цркви је први корак да се понашаш како јеси а не како треба. А ако живиш од срца и реални црквени живот, кад дође Васкрс бићеш много срећан и радостан. Јер све оно чему си се надао и за шта си се спремао испуњено је тај дан, десило се рјешење сваког твог проблема. Нема више нерјешивих проблема, нема више „отишао ми је онај“, нема више „умријећу“. Умирање је само привремено као факт времена и простора, а по другом доласку Христовом васкрснуће сви они који буду чиста срца и душе. Нарочито одлазећи на васкршње службе и након служби ту радост можемо да осјетимо.
Kолико је овај празник важан за породицу?
- И породица је привремена ствар ако нема васкрсења. Без обзира колико ми вољели наше родитеље, браћу, сестре, дјецу - наша љубав није довољно јака да је учини вјечном. Већ сада када то знамо ствара нам велику бол. Многи од нас су искусили велику бол и многи не могу да се помире да ујутру кад устану неће видјети некога кога су јако вољели. Сав свијет да дате човјеку не може замијенити једног брата, сестру, дијете. Али морамо схватити и бити свјесни да ће нам васкрсење омогућити да се вјечно гледамо и да ћемо на оном свијету постати вјечна ствар.
Да ли је Васкрс прилика отуђенима да се врате на прави пут?
- Ако Васкрс није, ја онда не знам шта јесте. Свети Јустин Ћелијски у једном свом тексту каже да сваки комплетан човјек у једном тренутку дође до жеравичне раскрснице, да се опредијели - да ли ће вјеровати у Бога или ће тјерати по своме. Kо није дошао до те раскрснице још се не може назвати озбиљним човјеком. Тек тад кад дође до те раскрснице и размишља о свом опредјељењу, Васкрс му је основна одредница, показатељ, упутитељ. Јер тек тада можемо бирати да ли ћемо вјеровати да је живот кратак, неком двадесет, неком шездесет, осамдесет година - или је живот вјечан. Бог је показао да је живот вјечна ствар и преко својих светитеља који помажу болеснима, несрећнима на најразличитије начине.
Kоја је ваша порука вјерницима, односно свим нашим читаоцима?
- Свим људима, јер Бог није дошао само за поједине људе него за све. Не постоје умније и боље ријечи од хришћанског поздрава који се преноси кроз вијекове. Свети Серафим је поздрављао сваког човјека, без обзира какав био, са „Христос васкрсе, радости моја“. Дакле, све је у ријечима ХРИСТОС ВАСKРСЕ, ВАИСТИНУ ВАСKРСЕ!
Сунчица Пешић
