Захваљујући још једном успјешном одабиру „Дома младих Требиње“, на челу са г. Дејаном Кашиковићем, синоћ смо у простору овога градског културног простора били у прилици да свједочимо још једном оригиналном дјелу, са базично другачијим приступом нашој стварности, донесеним кроз прошлост и минулу нам националну историју. Ријеч је о за цијелу Херцеговину животно важном и преломном времену са краја деветнаестог вијека, времену „Невесињске пушке“ и свехерцеговачког устанка подигнутог 1875. г. против тадашњег терора Османлија на нашем простору. Кроз лика ’арамбаше Пера Тунгуза, својеврсну биографску причу човјека великог срца који га је са својом хајдучком дружином заправо и покренуо, дознајемо многе данас непознате детаље везане како за тај догадјај, тако и за то нама сада већ далеко и слабо познато вријеме. Осим свог сценског карактера, ова монодрама заправо дјелује и едукативно, што је уз зналачки монолошки рукопис у овом нашем времену поремећених друштвених вриједности можда и њен највећи квалитет. Како дознајемо од Алхемичара, од самог почетка била је то и интенција за настанак овога монодрамског текста.
„Разговарајући у више прилика са пок. Небојшом Глоговцем, рано преминулим бардом српског филма и позоришта, о томе како што квалитетније представити Херцеговину и Херцеговце на ширем плану, као и како поново оживјети сјећања на то вријеме у оквиру саме Херцеговине, сложили смо се да су наша историја и национална традиција прави извори из којих треба црпити потребно градиво. Већег догађаја од „Невесињске пушке“ у ближој нам прошлости није било, зато смо се сагласили да треба са њим започети“, каже Алхемичар.
„Рад на тексту трајао је отприлике годину дана и када је завршен покојни Небојша га је запримио у свој лаптоп да започне рад на њему. Било је то некако у вријеме његовог рада на филму „Устав Републике Хрватске“. Послије тога сарадјивали смо на обиљежавању још једног јавног догађаја у Невесињу и то је, нажалост, било посљедњи пут да смо се видјели. Због свега сам имао моралну обавезу да тај текст некако донесем у јавност и посветим га јединственој фигури српског глумишта, г. Небојши Глоговцу. На почетку извођења текста, на позорници зато најприје палим велику црквену свијећу, за покој душе двојице наших великана, Пера Тунгуза, ’арамбаше и Небојше Глоговца чије дјело ће надрасти вријеме.“
Наша препорука ја да првом идућом приликом погледате „Чатење Пера Тунгуза, ’арамбаше“. Отвара то неке нове видике у сагледавању наше стварности, а кроз призму једног сегмента наше националне прошлости, овога пута устанка Херцеговаца против тада најмоћније војске Европе и Свијета.
