Званичници у Вашингтону годинама су доводили грађане у заблуду иако су знали да је узалуд страдало више од 150.000 жртава и потрошено два билиона долара...
Америчке владе су обмањивале јавност о наводном напретку у Авганистану иако нису имале појма шта тамо раде и иако им је било јасно да не могу добити рат, откривају управо објављена државна документа.
Лажи о успјешној борби против талибана и демократизацији авганистанског друштва испливале се на површину у материјалу који је „Вашингтон пост” објавио прекјуче, послије три године суђења са државом и позивајући се на закон о доступности информација. Престонички дневник је објавио садржај истраге коју је вашингтонска влада водила између 2014. и 2018. о најдужем рату у америчкој историји (18 година). Током истраге, испитано је око 400 функционера, углавном из ере Џорџа Буша Млађег и Барака Обаме, стручњака, дипломата и хуманитарних радника који су отворено говорили, вјерујући да њихова свједочења неће изаћи у јавност. У суштини, они су потврдили да је Вашингтон потрошио два билиона долара у Авганистану (процјена медија и експерата) и послао 150.000 авганистанских цивила и бораца и 2.300 америчких војника у смрт – узалуд.
Иако су у медијима истицали да успјешно граде демократију у Авганистану, Бушови и Обамини званичници су на састанцима далеко од очију јавности признавали да им није јасно како функционише тамошње друштво ни шта у тој земљи треба да буде амерички циљ. И поред тога што су са терена стизали подаци да политичари у Кабулу присвајају амерички новац намијењен изградњи авганистанске државе и да талибани враћају контролу над дијеловима земље, и Буш и Обама су настављали да шаљу и војнике и новац.
Вашингтонски лист је документа назвао „Авганистански папири” по „Пентагонским папирима”, који су се појавили у „Вашингтон посту” и „Њујорк тајмсу” откривајући идентичне лажи бројних администрација о Вијетнамском рату.
„Били смо лишени основног разумијевања Авганистана, нисмо знали шта радимо. Да је само амерички народ знао за обим ове дисфункционалности... 2.400 живота је изгубљено. Ко смије да каже да је ово било узалуд”, рекао је у истрази Даглас Лут, генерал и некадашњи амбасадор у НАТО-у.
Влада је сакрила идентитет бројних функционера који су се појавили у улози свједока, а један од њих је примијетио да су „Обамина администрација и Пентагон вршили сталан притисак да се покаже да је повећање броја војника давало резултате упркос чврстим доказима који су показивали супротно”. Идентитет генерала Мајкла Флина, који је касније кратко био Трампов савјетник за националну безбједност, није заштићен, па се зна да је управо он изјавио да су људи на терену били под притиском да уљепшавају ствари у извештајима за Вашингтон.
Фрапантна је сличност између садашњих докумената и оних које је узбуњивач дотурио медијима 1971. У оба случаја грађани су довођени у заблуду да Америка добија рат јер су се владе служиле непотпуним подацима, једностраним тумачењима, преправљаним статистикама, а понекад и чистим измишљотинама. Поједини спинови су били апсурдни, попут тврдње да су учестали талибански самоубилачки напади доказ очаја побуњеника и њихове неспособности да се упусте у директну борбу.
Војни пуковник Боб Кроули је потврдио да су подаци из Авганистана мијењани тако да се допадну предсједницима и да су до Вашингтона често стизала истраживања која су неосновано потврђивала да је све што Америка ради добро. „Шта смо добили за потрошених билион долара? Шта је вриједно те суме? Послије убиства Осаме бин Ладена, рекао сам да се он вјероватно смије због количине новца коју смо потрошили у Авганистану”, казао је Џефри Егерс, пензионисани маринац, припадник Фока и службеник Бијеле куће за вријеме Буша и Обаме.
И Џон Сопко, шеф савезне агенције задужене за истрагу о авганистанском рату, закључује за „Вашингтон пост” да документа показују да су званичници „непрестано лагали амерички народ”.
Сличност између „Авганистанских” и „Пентагонских папира” јесте и у томе што су се и влада Ричарда Никсона и администрација Доналда Трампа опирале њиховом објављивању иако се садржај материјала углавном односио на дешавања за вријеме претходних администрација. Убрзо после појављивања „Пентагонских папира”, Никсон је уплетен и у скандал са прислушкивањем Демократске странке, због чега се повукао прије него што је ушао у процедуру за смјену у Конгресу (импичмент). Капитол је јуче званично покренуо импичмент против Трампа, оптужујући га за злоупотребу државног положаја и опструкцију конгресне истраге.
