Бобат (Bobath) концепт је физиотерапија која се темељи на савладавању проблема покрета код беба и старије дјеце, а примјењује се и код одраслих. Циљ је постизање правилних покрета тијела и што веће самосталности за квалитетнији живот. У свијету се деценијама примјењује, након што ју је 40 – тих година прошлог вијека у Лондону основао брачни пар Бобат, по којима и носи име. Код нас се о овој врсти физикалне терапије зна веома мало или нимало, изузев међу струком и родитељима којима је била потребна. По препоруци педијатра, неуропедијатра или неонатолога дијете се упућује Бобат терапеуту на вјежбе.

Снежана Руњевац физиотерапеут и Бобат терапеут.jpg (153 KB)

Снежана Руњевац, физиотерапеут и Бобат терапеут

Годинама уназад за дјецу из Источне Херцеговине ова врста вјежби била је могућа само у великим центрима у региону. На срећу, сада је доступна и у Требињу, у приватној пракси, коју од прије пар година води Снежана Руњевац, физиотерапеут и Бобат терапеут, која се у нашој регији бави неуроразвојем дјетета кроз физикалну терапију.

„О Бобат терапији код нас се мало зна и мало говори. Да је неопходна, показују пацијенти којих из године у годину има све више. Некада је ријеч о здравој дјеци, која само не изводе неки покрет тијела правилно, а има и малишана са лакшим и тежим обољењима. На физиотерапију долазе по препоруци љекара. У ситуацијама када родитељи сами доведу дијете, често их савјетујем да се ипак консултују са стручним лицем јер ја нисам доктор и не дајем дијагнозе. Мој задатак је да кроз вјежбе помогнем да дијете што лакше преброди одређени покрет тијела, да се на вријеме коригују неке неправилности и да се дијете оспособи за нормалан живот“, каже Снежана Руњевац, која највише ради са бебама до прве године живота. 

Како објашњава, ова врста терапије заснива се на постепеном постизању активног покрета дјетета. Потребни су стрпљење и сарадња родитеља са терапеутом како би се дјетету што прије помогло. Да би вјежбе дале резултате, истиче, најбоље је са вјежбама почети што раније, чим се уочи било каква сметња.

Бобат терапија - врхунац пружања помоћи дјетету у најранијој доби.jpg (223 KB)

Бобат терапија - врхунац пружања помоћи дјетету у најранијој доби

„Први аларм који може упућивати да нешто није како треба је ако функције за које се зна у ком мјесецу бебиног живота би требале да се десе, изостану. Тада се изводе вјежбе којима се дијете стимулише да само дође у одређени положај. Задатак Бобат терапеута је да у раду са дјететом које у глави има једну шему покрета или је нема никако, системом вјежби надокнадимо све што је изостало у покрету дјетета. Мозак беба брзо учи, препознаје покрет и дијете га лако усваја те самим тим дође до циља, да ли да хода, сједи, пузи, зависно ка каквом циљу се иде“.

Овдје треба знати, наглашава Руњевац, да је свако дијете индивидуа за себе, да ће неко одређени покрет урадити прије или касније и да то не мора одмах значити да је у питању неки проблем. С друге стране, у обзир се узима и када је дијете рођено, да ли на вријеме или пријевремено.

„Ако су дјеца рођена, на примјер, два мјесеца прије термина порођаја њима се рачуна коригована доб, односно, ако су беби три мјесеца, одузимају јој се два и гледа се као дијете од мјесец дана. Покретљивост се тада посматра тек са пет мјесеци, рецимо да ће тада почети да подиже главу. Са вјежбама, ако педијатар процијени да су потребне, важно је кренути на вријеме да се надокнади оно што у трудноћи није завршено. Генерално, код беба је најважније да имају усправљену контролу главе и врата јер глава осигурава усправан положај тијела“.

Са колегама терапеутима и професорима на предавању и пракси у Мостару - радост ширења и примјене знања.jpg (375 KB)

Са колегама терапеутима и професорима на предавању и пракси у Мостару - радост ширења и примјене знања

Према дугогодишњем искуству, како каже, постоје одређени симптоми који, евентуално, могу скренути пажњу родитеља да код бебе постоји неки проблем. Напомиње, да и не морају бити знак за узбуну. Ако бисмо покушали да издвојимо неке упечатљиве, могли бисмо их окарактерисати као супротност реакцијама које би беба требала да има.

„Ако се не окреће, не може да држи главу, има стиснуте шаке када не би требало или отворене у прва три мјесеца, на стомаку се извија у лук, не прати мајку, не осмјехује се на драге особе, не прија јој положај на стомаку, треба се питати зашто је то тако? Широк је спектар тога што може указивати на извјесне проблеме, али све фазе до годину дана се прате и лако су уочљиве. Родитељи, најчешће мајке прве примијете ако нешто није како треба и обраћају се љекару специјалисти, који, ако процијени, дијете упућује мени на терапију вјежбама“.

ДАР ЗНАЊА У СЛУЖБИ ЗДРАВЉА
„Неуролог Карл Бобат и његова супруга Берта физиотерапеут, терапију покретом почели су развијајући концепт како да дођу до правилног покрета код дјетета. Кроз теорију и праксу ширили су знања и осмислили вјежбе које су давале резултате – да дијете које изводи неки абнормалан образац кретања, путем стимулације и својим рукама доведу до нормалног покрета. Њихова терапија заступљена је широм свијета и привукла ми је пажњу још током студија. Касније, током додатног професионалног усавршавања, имала срећу да ми један од предавача буде Мариса Фронтера Авелана која је овај вид вјежби лично учила од брачног пара Бобат! Поред ње, професори и физиотерапеути од којих сам учила били су из Мадрида, Валенсије и Мексика, стручњаци који се овом врстом физиотерапије баве деценијама, међу којима и Аурора Креспо Паз, жена која има 74 године а Бобат терапију проводи 52, више од пола свог живота. Све што сам од њих научила, а научила сам много, за мене је непроцјењиво искуство и посебна радост када научено успјешно примијеним и могу да помогнем дјетету и самој породици, када знам да сам урадила нешто исправно и добро“.

Да први резултати и напредак буду видљиви зависи од сваког дјетета посебно, као и од тога о каквим здравственим стањима је ријеч.

„Нека дјеца су когнитивно добра и насмијана, весела, разумију и показују предмете, реагују на околину а моторички су слаба и то се вјежбама лако поправи. Дакле, не мора одлазак Бобат терапуту нужно значити да дијете има неки здравствени проблем. Код лакших случајева код којих нема неуролошких проблема резултати се могу видјети за кратко вријеме. Нека дјеца врло брзо усвајају обрасце па није потребно много рада са терапеутом већ родитељи са вјежбама настављају кући, са оним што је успјело у току саме терапије медицински стручне особе. Код тежих случајева, терапије трају и годинама да се постигне максимално. Код церебралне парализе вјежбе се раде да се ситуација не погорша. На примјер, ако је дијете доспјело до сједања, да се тај стадијум одржи и да се не врати у кревет, чиме би му се погоршало здравље. Могуће је до седме године доста постићи и са оваквом дјецом, чак и да стоје“, напомиње Руњевац.

Код Бобат терапије, истиче, важно је знати и када је право вријеме да терапеут склони руке са дјетета.

„Ми стимулишемо дијете да направи покрет и важно је добро процијенити и препознати када је прави тренутак да дјетету препустимо да то само уради. То се постиже постепено, по логици и неком личном осјећају, као и по томе шта желимо да постигнемо са дјететом, шта дијете жели и шта родитељ жели. И тада се иде ка заједничком циљу. Може се радити о побољшању моторичких функција да се дијете само обује, једе и слично или код дјеце са тежим проблемима, да се оспособе да буду функционална што је више могуће“.

IMG-6284edecb0b344e18f7353852d3d6cfd-V.jpg (232 KB)

Снежана Руњевац каже да дијете никада није закаснило на Бобат терапију, те да је радом и стрпљењем могуће ријешити многе неправилности. У својој пракси сусретала се са различитим ситуацијама, увијек успијевајући из дјетета извући максимум.

„Дуго већ радим са бебама и дјецом са неуролошким потешкоћама и када се вјежбе редовно изводе, резултати су видљиви. Бобат терапија је врхунац пружања помоћи дјетету у најранијој доби. Не могу ријечима описати осјећај када дијете са којим радим подигнем на ноге, када направи прве кораке, задржи неки положај који сам тражила, када видим да ми родитељи вјерују. Тада изнова освијестим колико волим свој позив и колико је вриједило труда све што сам учила кроз студије и додатно усавршавање!“

ДА МОЗАК САРАЂУЈЕ СА ТИЈЕЛОМ
„Прва година дјететовог живота јако је важна. Природа нам је дала да је мозак пластичан, односно да се до прве године дана мијења и обликује према ономе шта се и како са дјететом ради. Значи, постоји шанса да се у првој години све исправи. Мозак ће показати шта може, али ако тијело нешто није урадило мозак не може послати ту информацију. Зато се раде вјежбе, на основу којих импулс одлази у мозак, који након пар понављања усваја информацију и шаље је тијелу, било за покрет или неку другу функцију. Бобат терапија тражи да дијете само одради неку кретњу. Зато је боље на вријеме уочити проблем да би мозак надокнадио нешто што му је по рођењу ускраћено. Ако нека од кретњи изостане то може бити и безазлено, али и озбиљно и никада није наодмет посавјетовати се. Дјеца су бића која истражују и не може им се замјерити ако они на било који начин дођу до оног што желе. Требамо их пустити да дођу до свог циља, али пратити и реаговати ако је потребно“.

Снежана ради у приватној пракси и, како каже, одлично сарађује са требињским докторима који родитеље упуте на вјежбе, а поред дјеце из Требиња, на терапију јој долазе и малишани из Билеће, Гацка, Дубровника и других градова у окружењу. Нада се да ће у будућности бити више Бобат терапеута, како би се свијест о значају ове терапије и њеним вишеструким бенефитима по здравље дјеце подигла на виши ниво. Све у само једном циљу, да се сваком малишану коме је оваква терапија потребна омогући квалитетан и функционалан живот.