Прошло је три године откако је основан дјечији хор „Бубамарац“ у Требињу, мјесто које окупља талентовану и музикалну дјецу жељну да обједине игру и музику. Јер, „Бубамарац“ није обичан дјечији хор, код њих нема класичног распјевавања, свака проба се одвија на интересантне начине који укључују мјешавину пјевања и игрица. Такве пробе су занимљиве дјеци, али и професорима који тим системом рада постижу оно најважније – да дјеца остану фокусирана и заинтересована. И рекли бисмо, умјетничким руководиоцима „Бубамараца“ рад са дјецом одлично иде с обзиром да овај хор данас броји 40 апсолутно посвећених чланова који са великим узбуђењем ишчекују понедељак и четвртак, дане у којима се друже и пјевају са својим другарима.
Милисав Сукоњица - умјетнички руководилац дјечијег хора „Бубамарац“
Да „Бубамарац“ из године у годину све више напредује свједоче и разне манифестације, такмичења, јавни наступи на којима остварују запажене резултате. Међутим, чини се да о њиховом напретку најбоље може да посвједочи човјек који их прати од самог почетка и даје свој максимум како би овај дјечији хор учинио још бољим, а мале бубамарце све поноснијим на успјехе које постижу. Тако смо овом приликом разговарали са Милисавом Сукоњицом, дипломираним музичким педагогом, предсједником Удружења за његовање и развој музичког стваралаштва код дјеце „ЛирАрт“ из Требиња и умјетничким руководиоцем дјечијег хора „Бубамарац“.
„Напредак малих бубамараца је изузетно велик и то најбоље примјетим током упјевавања и вјежби дисања. Евидентно је да су они много спремнији него прошле године, а о почетку да и не говоримо. Бубамарци полако стасавају у формиране хорске пјеваче и сваком диригенту је лако да ради са њима. Изузетно ми је драго што смо њихову вокалну импостацију успјели да подигнемо на одређени ниво који је био присутан код наших генерација. Сјећам се почетака када смо тешко успјевали да досегнемо неке тонове који су били релативно високи, а сада смо их увелико премашили, а опсег њиховог гласа се у великој мјери проширио и сваки диригент то цијени. За сваког појединца, било да ће сутра бити дио хора или ће се можда окушати у соло водама на неком фестивалу или ће се можда запослити као радијски или телевизијски водитељ, важна је правилна импостација гласа, вокална техника, дикција и дисање јер ће управо те вјештине допринијети њиховом успјеху“, сабира своје виђење бубамараца у протекле три године Милисав.
ОД ЖЕЉЕ ДО РЕАЛИЗАЦИЈЕ
„Ми данас немамо емисије попут Музичког тобогана, Бранка Коцкице или На слово, на слово, али ако дјецу упознамо са њима, истински ће их завољети. Питање једног дјечака да пјева у хору код Бранка Коцкице ме је покренуло на размишљање и био сам ријешен да пронађемо начин да Требиње добије дјечији хор јер овај прелијепи град препун дјеце то заслужује. Дакле, Бубамарац се родио из жеље једног дјечака, а уз несебичну помоћ и разумијевање Града Требиња“, присјећа се Милисав Сукоњица.
Милисав са одушевљењем прича о својој дјечици и задовољству које је вријеме са њима донијело. Каже, има осјећај да са бубамарцима ради много више с обзиром да су они формирани у смислу самих пјевача и репертоара, а иза њих су и бројни концерти у граду као и наступи на дјечијим хорским фестивалима ревијалног, али и такмичарског карактера. Дјеца су била дисциплинована, фокусирана и давала су све од себе и успјех није могао да изостане.
„У Херцег Новом смо учествовали на фестивалу Поред мора пјевати се мора и то је једини дјечији хорски фестивал у региону и сваке године се радо одазовемо на њихов позив. Ипак, фестивал у Ваљеву бих истакао као искуство које је за нас било од великог значаја гдје се наш дјечији хор представио и освојио прву награду у категорији дјечијих хорова. Сјећам се да смо сви пратили и са нестрпљењем ишчекивали резултате, и родитељи наших бубамараца и сами бубамарци. Сви смо били радосни и поносни, све је кренуло невино од дјечије пјесмице и игре, али ту смо се окушали у такмичарском сегменту и остварили запажен резултат. Родитељи су, на моје задовољство, заиста укључени у рад Бубамарца и велики су нам партнери и савезници у овом послу који радимо“, прича Сукоњица.
Са наступа на фестивалу Поред мора пјевати се мора
Милисав признаје да је, заједно са колегиницом Недом, у ову причу кренуо храбро примајући и дјецу од три године. Ипак, става је да су се јако лијепо снашли те су имали и запажене солисте попут Филипа Радановића који је у том тренутку имао непуне четири године. Подвлачи, на то су били јако поносни. Међутим, како је стандард дјечијих хорова од пет до дванаест година, одлучили су да се врате на те добне границе како би били у могућности да задрже нешто старију дјецу која желе да пјевају у хору. Јер, иако многи од њих своје школовање настављају у музичкој школи има и дјечице која су јако музикална, воле музику и пјевање, али им је хор апсолутно довољан да задовоље своје потребе бављења музиком и у њему остају до касних разреда.
Сукоњица истиче да сваки члан „Бубамарца“ мора да прође аудицију. Неопходно је, каже, да дијете поред музичких афинитета има и слух, ритам и музичку меморију. Тако, увијек савјетују да дјеца спреме неку своју пјесмицу како би долазила са вјећом дозом сигурности. Прича нам, у „Бубамарце“ прима дјецу за коју је сигуран да заслужују да буду ту и на коју може да се ослони. Јер, чврстог је става, ако само једно дијете није у интонацији, то се чује и немогуће је сакрити одступање од осталих чланова.
Годишњи концерт у Културном центру
„У почетку нисмо имали много искуства и кренули смо са радом као мјешовита група што нам се није показало као лоша одлука. Међутим, од ове године смо одлучили да подијелимо групе. То је био мали уступак старијим бубамарцима, којима је требало посветити додатну пажњу. Ипак, мислим да су спојене групе биле добра идеја јер су се млађи угледали на старије, усвајали су њихове обрасце понашања и заиста су учили једни од других“, прича умјетнички руководилац „Бубамараца“.
Сукоњица наводи да, иако је много изазовније радити са млађом дјецом, велика је сатисфакција када види на њиховим лицима одушевљење и огромну љубав коју гаје према хору. Захваљујући тој емоцији, али и дидактичким играма које су саставни дио сваке пробе, дјеца успијевају да остану фокусирана.
„Класичне хорске пробе држим само пред концерте јер сам сигуран да такав хорски приступ са упјевавањем и радом на неком материјалу и репертоару не може да држи пажњу млађим генерацијама које су навикле да им повремено нешто освјежи фокус. Тежећи томе да су све вријеме усредсређени, на пробама се преплиће хор са дидактичким играма. Овај приступ се показао добро јер дјеца остају концентрисана, а са друге стране постижемо свој примарни циљ – концентрисана дјеца спремна на сарадњу. Сви смо свјесни да је дјеци пажња све слабија и да краће траје, али када се на прави начин приступи дјеци и када се стимулише њихова пажња и њен развој, много тога се може постићи. Ако се осврнемо на музичку меморију, примјећујемо да дјеца не могу да запамте неку кратку фразу, али се посвећеношћу и радом то развија. Иста је ситуација и са импостацијом гласа. У сваком случају, дјеца не воле да буду статична и свака активност која укључује више чула и неки покрет, држи им пажњу много дуже. Тако да су и пажња и фокус нешто што може да се, организовано и систематизовано, развија и унапређује“, прича Милисав.
ВЈЕЖБЕ ДИСАЊА КАО ЛИЈЕК ЗА ДИСАЈНЕ ПУТЕВЕ
„У хору имамо једног дјечака који је увијек имао проблема са дисајним путевима и недостатком даха. Тако ни реченицу није могао да изговори до краја, а да му не недостаје ваздуха. Једном приликом су нам родитељи признали да је његов проблем скоро исчезао откад у нашем хору редовно практикује вјежбе дисања. Сада је веома посвећен члан рецитаторске секције у својој школи. Нисмо били свјесни колико су те вјежбе ефикасне. Наш циљ је била разноврсност, а на крају се испоставило да су све те вјежбе и јако корисне“.
Сукоњица посебно истиче значај одлазака на разне фестивале, прије свега фестивал Поред мора пјевати се мора који сваке године окупи преко десет дјечијих хорова. „Бубамарац“ је, прича нам Милисав, био најмлађи и најслађи хор међу учесницима.
Бубамарци на снимању Каравана РТРС-а
„Оваква искуства су важна јер дјеци пружају могућност да се угледају на друге ансламбле много старије и искусније, те да од њих уче. Јер најбољи учитељ једном дјетету је друго дијете. Увијек тежим томе да их усмјерим да се упоређују са бољима од себе и да им објасним да из свега тога треба нешто да науче, да усвоје обрасце понашања других хорова и хорских пјевача“, попут хора „Звјездице“ из Подгорице, који има богато искуство и традицију.
„Бубамарци“ су у регији источне Херцеговине једини дјечији хор и на ту чињеницу су изузетно поносни. Ипак, то представља и велику обавезу, али и мотивацију да не посустану него да покушају бити инспирација и примјер добре праксе за друге средине у Херцеговини.
„Ни сами нисмо били свјесни да много дјеце воли хорски израз, али поздрављамо и зрелост родитеља који своју дјецу усмјеравају на једну такву активност. Трудимо се да будемо добар примјер како се успјешно може радити са дјецом и да наше колеге из других општина на тај начин охрабримо да се и они одваже на неки сличан потез. Вјерујем да би успјели и да би и сами били изненађени колико има дјеце која воле да пјевају и желе да буду дио једног дјечијег хора. Такође, драго ми је што смо показали да ни дјецу предшколског узраста не треба подцјенити јер имају капацитета да напредују и са њима се може много тога урадити“.
Учествовали и у обиљежавању Дјечије недјеље
Бубамарци су од самог почетка биљежили велике успјехе. Тачно је, прича њихов умјетнички руководилац, било је много рада и одрициња, али је свака проба представљала велико задовољство и ужитак. Већ на првој аудицији имали смо преко тридесет кандидата који су били предуслов за рађање „Бубамарца“.
„Прва генерација Бубамарца, њихова енергија и ентузијазам су били нешто невјероватно. И данас поглед на почетак дјелује бајковито. Само неколико мјесеци од аудуције смо направили наш први зимски концерт. Генерално, концерти и путовања дају живот, нову енергију и полет сваком хору. Концертне активности, фестивали, такмичења и путовања су нешто што хор држи живим. Тако се и Бубамарци радују и радо одазивају позивима за јавни наступ у граду Требињу, али и шире. На Свјетски дан музике, 21. јуна, правимо велики годишњи концерт, као музичку честитку свима који воле музику и који воле Бубамарац“, прича нам Милисав Сукоњица.
МЕЛОДИЈА ДУЧИЋЕВОМ ГРАДУ
„Нешто на шта сам можда најпоноснији је химна дјечијег хора Бубамарац која је опјевала наш град и бубамарце који у њему живе, раде и шире своја крила. Аутор сам музике и текста и на тај сам пројекат јако поносан јер дјеца воле, знају, прихватају и пјевају химну Бубамарца и чине да се осјећам као неки мали Миња Субота. Ми смо амбасадори свога града и кроз своју музику и химну на најљепши начин представљамо град. Химна је јако лијепо примљена код дјеце и то ме веома радује“.
Ужитак је и неизмјерно задовољство посматрати бубамарце и невјероватан спој љубави и енергије који зраче из ових малишана. Сасвим је извјесно, на диван начин су обогатили културну сцену Требиња, унијели јој дашак љепоте и раширили крила да слободно лете и стварају најљепшу мелодију. А нама остаје да вјерујемо у наше бубамарце и уживамо у љепоти и умјетности коју нам несебично дарују.