Са конституисањем новог сазива, Скупштина града Требиња добила је и ново руководство. На функцију предсједника ове институције именован је одборник са најдужим стажом у скупштинским клупама – Здравко Бутулија из Савеза независних социјалдемократа.
У интервјуу за Глас, Бутулија говори о свом дугогодишњем искуству у политици, шта значи бити директно бирани представник грађана у градској скупштини, али и досадашњим искуствима на челу ове институције, те пожељној политичкој култури и радној пракси у највишем нормативном тијелу локалне самоуправе, за чији ће рад бити одговоран наредне четири године...
- На функцију предсједника Скупштине града именовани сте у свом шестом узастопном мандату одборника. Шта је кључ толико дугог политичког трајања? Шта је понајвише допринијело да вам грађани, из избора у изборе, поклањају повјерење?
- У Савезу независних социјалдемократа (СНСД) сам више од двије деценије. Све те године трудио сам се да будем активан и вјерујем да су људи, прије свега у мојој партији али и наши суграђани, препознали добре намјере које су ме водиле у политичкој каријери, спремност да се одазовeм и посветим сваком задатку који сам обављао и дам свој максимум.
У скупштинским клупама сам увијек настојао да будем и активан и прагматичан, да моје дискусије буду квалитетне и конструктивне, да увијек буду у служби рјешавања конкретног проблема или ситуације. Трудио сам се да никог не вријеђам нити омаловажавам и да моја обраћања увијек буду на нивоу примјереном овој институцији.
Сигуран сам да се моје страначке колеге још сјећају нашег опозиционог мандата од 2012. до 2016. године, када сам био практично носилац опозиционог дјеловања у скупштини – као предсједник клуба одборника СНСД-а. Тада се кроз моју активност у одборничким клупама и уопште у нашој локалној заједници у јавности чула и нека друга, опозициона, али увијек конструктивна прича. Што се тиче одборничког рада, он се не може свести само на оно што се говори у скупштини. Много активности, иницијатива и приједлога се покреће и на партијским органима и у непосредном контакту са грађанима, гдје сам настојао да увијек будем доступан, да људима помогнем колико могу, да им дам реалне информације и не обећавам нешто што не може да се оствари, без обзира што то некад људима није мило да чују. Можда је било људи који су очекивали више, али сам увијек покушавао да у свему томе будем прагматичан, конструктиван и реалан.
Сматрам да је управо то моје дугогодишње политичко искуство у одборничким клупама и у партији позитивно оцијењено, јер да није тако - вјероватно не бих ни добијао повјерење грађана и руководства СНСД-а све ове године.
- Из вашег искуства - шта грађани понајвише траже и очекују од изабраног представника у локалној скупштини?
- Одборници су директни избор грађана. Од њих се очекују тачне и правовремене информације и одговори који су грађанима од интереса и значаја, па чак и када су у питању теме које не пролазе кроз органе скупштине, с обзиром на то да одборник свакако има лакши приступ извршној власти, градоначелнику и начелницима одјељења. Све ове године настојао сам да људима помогнем онолико колико сам био у могућности. Можда је то било питање улице у којој живе, неког комуналног проблема, информација о програмима помоћи које Град проводи за различите категорије грађана... Некада људи само очекују да будете приступачни, да их уважите, саслушате, поздравите на улици. Искрено, за све ово вријеме нисам имао непријатних ситуација, нити претјераних захтјева или очекивања од грађана.
- Шта је, с друге стране, вама био мотив да се изнова прихватате одборничке дужности? Шта за вас значи – бити одборник?
- Политичка опција којој припадам рачунала је на моју посвећеност и спремност да обављам повјерене страначке задатке, а то се најбоље видјело у изборним годинама када сам се у шест узастопних изборних циклуса нашао на кандидатским листама.
Сматрам да сам као одборник посао обављао квалитетно и одговорно, а велико је задовољство када видите да су људи препознали ваш рад и залагање и да их толико дуго година нисте разочарали нити изневјерили.
Из тог разлога никада нисам ни размишљао да кандидатуру не прихватим. Али исто тако, нисам ни могао помислити да ћу једног дана бити избор за првог парламентарца града, односно предсједника скупштине Требиња. То јесте велика част али је и још већа одговорност, која ми је повјерена у наредне четири године. Даћу све од себе да посао наставим обављати часно, предано, професионално. Морам признати да се данас овдје осјећам као на домаћем терену, с обзиром на то да сам већ двадесет година у градској скупштини. С друге стране, заиста импонује бити и одборник. То је, како већ рекох, директни представник грађана. У свом граду представљати и заступати своје суграђане – то је ипак и задовољство и привилегија, али и обавеза. Временом вам то некако уђе и у крв. Можда бих се необично осјећао да нисам у скупштини.
- Како су изгледали почеци вашег политичког ангажмана? Како данас размишљате о том младом човјеку који није желио да сједи скрштених руку и буде тек посматрач друштвених и политичких збивања у своме граду?
- Почеци мог политичког дјеловања везани су још за студентске дане. То су године када човјек има највише идеја, енергије и смјелости да изнесе своје ставове и размишљања. У мом друштву преовладавала је слична мисао, жеља и намјера да се укључимо у политику и покушамо учинити конкретне ствари за заједницу у којој смо сви живјели. Сви смо потицали из радничких породица, студирали или завршили државне факултете, били озбиљни и школовани људи и у оно вријеме, а данас поготово. Сматрали смо да не треба бјежати од политике, већ управо да кроз политичке процесе треба да покушамо да утичемо на опште прилике у граду. СНСД је тада на локалном нивоу био опозиција. Осјетили смо да је то партија у којој можемо да изразимо своје политичке ставове. Тада смо у рад странке укључили и велики број људи из нашег града, а на локалним изборима 2004. године нас седам младих високообразованих људи је било на листи СНСД-а. Сва седморица смо тада прошли међу одборнике и са новим изабраним градоначелником Доброславом Ћуком добили прилику да мијењамо политички амбијент у Требињу.
- Каква су у оно вријеме била очекивања младог човјека од политике, а каква су данас - након двадесет и кусур година политичког стажа?
- Генерално данас су прилике много комплексније. Сматрам да смо на многим пољима успјели да ствари промијенимо набоље. Вјерујем, такође, да смо својим радом и ангажманом подстакли и друге младе људе да се укључе у политику. Наравно, важно је да се школују, стичу одређена знања и стручности, остваре се у послу у ком су се школовали. Али и да се укључе и утичу на политичке процесе, да тамо артикулишу своје политичке ставове и мишљења. И кроз активизам у политичким партијама, а ако добију прилику - и кроз одборнички рад, гдје можете да укажете на неки проблем, покренете неко питање или понудите рјешење.
- Да ли је теже обављати одборничку дужност у већини која доноси одлуке или у опозицији?
- Прошао сам и једно и друго и рекао бих да и једно и друго има своју тежину. Искрен да будем, мени је теже било када сам дјеловао опозиционо. Разлог је вјероватно био јер ми је у то вријеме припао задатак да понесем највећи дио терета опозиционог рада у скупштини. Као предсједник клуба одборника СНСД-а обавеза ми је била да много детаљније приступам анализи комплетних материјала, да консултујем струку ако ми нешто није познато, да истражујем да ли је све заиста онако како је у материјалима представљено или то није случај. Осим тога, то је био врло специфичан и изазован мандат у сваком смислу, када су градске политичке прилике биле турбулентне и владале константне тензије.
С друге стране, као одборник власти имате више слободе да се опредијелите да ли ћете и у којој мјери да се посветите одређеним темама. Као одборник већине ви већ учествујете на неки начин у припремању материјала, имате припремне састанке и можете квалитетно да се информишете о ономе што ће бити на засједању.
Можда јесте теже бити одборник опозиције, али је свакако већа одговорност бити одборник већине, јер су они ти који доносе одлуке и сносе одговорност за исте. Зато и јесте много важно да о ономе о чему гласате и одлучујете имате праву информацију.
- Како бисте оцијенили ниво политичке културе у Требињу? Као човјек са озбиљним политичким стажом – можете ли рећи да као друштво у том погледу напредујемо или...?
- Свједоци смо да има свега. Нарочито у изборним кампањама када наступи политичара у јавности буду гласнији и оштрији. Сви су фокусирани на што бољи изборни резултат и неријетко се дешава да се полемише о стварима које и нису суштински важне за грађане и да се при том не обраћа пажња на вокабулар, што је у политичком дјеловању врло битно.
Упркос томе, сматрам да смо као друштво зрелији и да идемо напријед. Наравно, увијек има појединаца који кваре утисак сопственим примјером, говором мржње, клеветама, али их је на срећу све мање и њихове ријечи све слабије одјекују.
- Каква су прва искуства на вишој и одговорнијој позицији – предсједника Скупштине града?
- Искуства су врло позитивна. Што се тиче стручне службе скупштине – први утисци су изузетни. Такође, имам добру сарадњу са свим одборницима, укључујући и одборнике опозиције. За сада нисмо имали проблема у комуникацији и ја ћу се са своје стране трудити да тако и остане. Као предсједник Скупштине града мислим да имам висок степен уважавања. Трудићу се да то тако и остане. Негдје то доживљавам и као једну од својих кључних улога: да својим понашањем - и у јавности и на самим сједницама, колико је до мене, допринесем да требињска скупштина буде на високом демократском и парламентарном нивоу. То је институција гдје одборници такође треба да покажу и зрелост и одговорност у својим дискусијама. Моја обавеза је и да онемогућим да се у скупштини дешавају ствари којима у овом дому није мјесто.
- Ваш претходник на позицији предсједника Драгослав Бањак улагао је велике напоре да одржи ниво и достојанство полемика у скупштини...
- Тако је. Мој пријатељ и партијски колега, који је иначе универзитетски професор и изузетан интелектуалац, улагао је велики труд у том правцу. И капацитет опозиције у неким ранијим сазивима био је већи. Сматрам да је господин Бањак у појединим приликама био и више него толерантан. Трудио се у одређеним инцидентним ситуацијама и на паузама да разговара са одборницима који су прешли „црвену линију“. С друге стране, можда је све то негдје утицало и на дужину трајања сједница. Посебно је питање колико ви заиста можете доказати било шта некоме ко је у озбиљним годинама и ко је на сједницу дошао са одређеном намјером. Искрено, нисам сигуран да бих ја увијек тако поступао. Али се надам да до таквих ситуација више неће долазити. Ко ради тај и гријеши и свакако да је потребно имати одређен ниво толеранције за поједине одборничке пропусте. Такође, моја је обавеза и дужност да у највећој могућој мјери будем неутралан, односно да посве исти аршин имам и према представницима опозиције и позиције. Сматрам да ће такав рад и одборници опозиције онда знати да цијене.
- Шта је са прописима који уређују рад градске скупштине. Некад се чини да су и они предмет неслагања и неспоразума међу одборницима?
- Пословник о раду је кључни документ на који се ослањамо. Он је усвојен 2013. године. У међувремену је у два наврата претрпио и одређене измјене. И ево на почетку овог мандата ушли смо у процедуру доношења новог пословника. Нисам у прилици да још увијек говорим о томе каквих ће све измјена бити у односу на актуелни. Углавном, нови пословник ће уобзирити све оно што је раније усвајано у измјенама документа, и мимо тога „поправити“ новим рјешењима одредбе у којима смо кроз праксу свих ових претходних година могли да уочимо да постоје пропусти или нејасноће. Одређене дилеме око тумачења одредби су постојале и сада ће бити разјашњене квалитетнијим и прецизнијим формулацијама.
- Шта ће бити темељни принципи рада у скупштини на којима ћете посебно инсистирати као први човјек ове институције у текућем четворогодишњем мандату? Шта сматрате пожељном политичком културом и праксом у скупштинским клупама?
- Све што дође на скупштину прошло је већ кроз одређене органе у Градској управи. Свако одјељење које кандидује тачку дужно је и да квалитетно припреми материјал за ту тачку дневног реда. Одборници наравно на скупштини имају право на своје мишљење, да питају или траже разјашњење нечега што им није јасно, да упозоре уколико сматрају да нешто није у складу са прописима вишег реда. Оно што у том смислу сматрам битним - јесте да скупштине буду продуктивне и ефикасне, лишене политикантства и да фокус буде на стварним проблемима грађана. На ономе што је усвојено као дневни ред, да се та проблематика што квалитетније претресе и нађу најбоља рјешења. Наравно, да се кандидују и проблеми мимо тога, за шта одборници имају могућност кроз одборничка питања. У мјери колико је могуће, трудићу се да скупштина буде у најбољем смислу огледало нашег града, да и другима буде примјер, а никако да буде тема у медијима препознатљива по скандалима, нежељеним сценама или непримјереним ријечима. Ако неко налази потребу и за таквим стварима - нека то не чини на скупштини и остави то за неко друго мјесто и прилику...
.jpg)