Колико град успијевамо да одржавамо уредним? Колико су наше службе капацитиране да одговоре свим комуналним изазовима? Гдје су још слабе тачке и запуштена мјеста - и на терену и у нашој савјести? Јесмо ли увијек на истој страни са онима којима је чистоћа града, у смислу радне дужности или само грађанске савјести, свакодневна брига? Подразумијевано „ми“ није овдје случајно: комунални проблеми не могу ни добити праве одговоре ако нису - у првом лицу множине.
Шта о свему томе мисле надлежни – распитали смо се код начелника Одјељења за комунално-инспекцијске послове у Градској управи Спасоја Радовића. Одјељење, са толико широким дјелокругом рада и надлежности да је све тешко и набројати, са јавним комуналним предузећем – прва је адреса и за похвале и за притужбе грађана. Позиција, чини се, врло незахвална ако обављате послове којима ће грађани много чешће поклањати пажњу - кад из неког разлога изостану. Притом, оно што се опосли, коликогод свакодневно изискивало велике напоре и много вриједних руку, почесто није ни трајније ни постојаније од Скадра на Бојани...
Спасоје Радовић
- Некако смо већ навикли на похвале гостију - како је Требиње чист и комунално уређен град. Ако бисмо ову привилегију мјерили буџетским кантаром, средствима која се издвајају за редовна одржавања јавних површина, комуналних објеката и инфраструктуре – она град годишње кошта између милион и по и два милиона марака. Колико сте задовољни стањем? Има ли ситуација којима нисте и гдје су неопходни додатни напори да се ствари поправе?
- Људи који долазе из других средина могу боље да оцијене каква је у том погледу ситуација у Требињу. Као што и ми, кад одемо у неки други град, лакше уочавамо да ли је чист или није, него што то примјећујемо у мјесту у којем свакодневно боравимо. Постигли смо одређени ниво чистоће јавних површина, који се још може побољшавати, али морам истаћи да има пуно ствари којима нисмо задовољни и које се трудимо да искоријенимо. На примјер, дивље депоније - које се константно стварају углавном по ободу града (излетишта и сл.), а повремено и по насељима, када се неконтролисаним одлагањем кабастог отпада ствара ружан утисак. Иако наше комунално предузеће бесплатно одвози кабасти отпад, мало наших суграђана користи ту могућност и организовано одлаже отпад. Због тога ми је заиста веома жао јер смо грађанима омогућили нешто што други градови нису - а не користимо то на најбољи начин. Такође, планирамо да проширимо јавне зелене површине покривене системом за наводњавање. Прошле године смо на лијевој обали ријеке оспособили систем за наводњавање јавних зелених површина, који је био направљен још осамдесетих година прошлог вијека - а никад није био у употреби. У међувремену, како се није користио и вода кроз њега није протицала, био је оштећен и испрекидан разним комуналним радовима који су се изводили кроз трасу којом систем иде, па смо заиста имали доста проблема да нађемо оштећења и иста санирамо. Успјели смо да га једним дијелом ставимо у функцију, али требамо да наставимо даље, ако хоћемо, да и у периоду године кад су огромне врућине, имамо што више очуваних зелених површина. Радићемо и на новим дрворедима, као и попуњавању и санацији постојећих. Колико год да се уради, увијек може и више и боље. План је направљен и врло брзо ћемо расписати набавку за нове саднице. Као одјељење, највише замјерки примамо на начин како се одржавају јавне површине у приградским насељима. Ту ћемо са комуналним предузећем морати да појачамо радове да се та насеља што чешће одржавају. Проблем је што након кишних периода године, када је врло тешко изаћи на терен и косити, наступе сунчани интервали када растиње почне да великом брзином буја, па је немогуће у кратком времену на подручју цијелог града све одједном санирати. Зато сарађујемо са ЈУ „Екологија и безбиједност“, добровољним ватрогасним друштвима, цивилном заштитом ХЕТ-а – па заједничким снагама то ипак успијевамо углавном постићи, али као што сам већ раније рекао, мислим да можемо и требамо још боље. У току прошле године смо санирали фасаде на подручју града, на начин што смо неке прекречили, а неке пјескарили, али ћемо то морати да поновимо јер се стално појављују нови графити. Користим ову прилику да скренем пажњу суграђанима да графитима непримјереног садржаја само уништавају нечију имовину - и да их замолим да то убудуће не чине. Рецимо, на мосту између два кружна тока опет су исписани разни графити. Све у свему, није једноставно изаћи на крај са свакодневним обавезама које имамо. Треба да се узме у обзир да велики број људи напорно ради сваки дан на терену, да би се одржао уредан изглед града и оставио лијеп и позитиван утисак о њему - и мислим да би то морало да се више цијени. Стиче се утисак да сви ми видимо да се нешто ради само док ти радови трају, потом се све то заборави. Такође, пуно је послова које обављамо, а да то нико и не примијети, у смислу да све комуналне услуге функционишу: чистоћа, одржавање зелених површина, расвјета, оборинска одводња, крпљење и насипање путева, одржавање остале инфраструктуре... Све су то мање или више видљиви послови, а без којих би функционисање града било практично немогуће. Истина, не иде то све увијек динамиком којом бисмо жељели, али се трудимо, заједно са извођачима радова и осталим понуђачима, који су и сами оптерећени својим основним дјелатностима, да се послови што брже и квалитетније обављају. Желио бих да нагласим да Градска управа током године организује двије акције чишћења града у којим учествује по 1.000 волонтера, али и да похвалим раднике Јавне установе „Екологија и безбједност“ и добровољна ватрогасна друштва, који одраде велики дио посла на уређењу града.
Борба са дивљим растињем
- Осим свакодневе бриге о чистоћи, који су послови актуелни у овој години?
- Завршили смо прошле године фарбање ограда и на једном и на другом мосту, као и свих саобраћајних знакова на подручју града. У плану је наставак фарбања свих стубова јавне расвјете и ограда, и то је посао који ће константно да траје. Поставићемо и нове ограде тамо гдје недостају – управо ових дана смо поставили дио ограде који је недостајао испред Дјечијег диспанзера. Аплицираћемо и према Агенцији за безбједност саобраћаја да се код школе у Полицама постави ограда и одговарајући саобраћајни знакови, као и да се појача расвјета код просторија мјесне заједнице - све ради безбједности дјеце. Урадили смо и пројекат повезивања улице код школе у Бреговима (Светосавске са краком Сватовске улице), што очекујем да ћемо на терену спровести у наредном периоду. Један од већих проблема који тренутно имамо у граду јесу гужве у саобраћају. У току је израда пројектних рјешења за два нова кружна тока: један код Каменог моста, а други код „старе аутобуске станице“, у улици Требињских бригада. Код Каменог моста је магистрални пут па ћемо покушати за обезбиједимо средства за овај пројекат преко ЈП Путеви Републике Српске. Код „старе аутобуске станице“ ћемо наредне године покушати да урадимо кружни ток, али ће динамика извођења радова у првом реду зависити од висине инвестиције и одобрених, односно прибављених средстава за реализацију исте. Увјерни смо да ће се са та два кружна тока саобраћај по граду одвијати много лакше и једноставније.
- Град се посљедњих година шири у свим правцима. Стамбени блокови и цијела нова насеља која ничу на рубовима градске зоне повећавају и обухват јавних површина које је потребно одржавати. Све то ствара потребу да и требињско комунално предузеће шири своје капацитете и да се у буџету за ове намјене планира више средстава. Колико успијевате да са своје стране пратите овај инвестициони замах у станоградњи?
- Комунално предузеће, које одржава хигијену јавних градских површина, за које Град издваја средства на годишњем нивоу, је ограничено неким својим капацитетима, првенствено бројем људи на терену - који ће се морати повећавати у наредном периоду. Поред тога, радницима је потребно обезбиједити већа примања, па је некад и сам буџет комуналног предузећа упитан. Морамо да размишљамо и у том правцу, на који начин учинити дјеловање комуналног предузећа одрживим и функционалним, а да се то, у најпозитивнијем смислу, одрази на квалитет чистоће града. Постоји, наравно, проблем и са радном снагом - опште је познато да један број радника одлази у неке друге средине да раде. Настојимо да све то на неки начин избалансирамо, а да град ни грађани не трпе. И мислим да успијевамо да испратимо све те потребе, али да може боље – сигурно да може. Недавно смо са градоначелником и директором комуналног предузећа обилазили неке локације у центру и приградским насељима, дефинисали неке задатке који је неопходно извршити и ускоро очекујемо извјештај шта је од тога урађено. Надамо се да ће се промјена видјети и на терену.
- Свијест и савјест грађана ваш је најважнији савезник у свакодневним пословима. Како сте задовољни односом грађана према граду, према јавној имовини, према потреби да град заједничким напорима одржавамо чистим и уредним? Без те свијести и савјести, чини ми се, ни надлежне службе не могу много постићи.
- Увијек има оних који се одговорно односе према свом граду и који се труде да Требиње буде још љепше и чистије. Али, на жалост, и оних људи који апсолутно нису заинтересовани да својим примјером и дјеловањем сви заједнички учествујемо у одржавању хигијене града. На примјер, они који на јавним површинама стварају дивље депоније, такође који цртају графите са непримјереним садржајем на непримјереним мјестима, људи који уништавају мобилијар (клупе, канте и мобилијар дјечијих игралишта), сијалице јавне расвјете, лежеће успориваче саобраћаја... Невјероватан примјер неодговорног односа према градској имовини јесте тај да у нашем граду постоје суграђани који су спремни да узму клупу на шеталишту и баце је у Требишњицу. Морам да нагласим, да се углавном ради о млађој популацији, али има и изузетака. Са друге стране, има и оних других који, уколико наиђу на неки отпад, кесу са смећем или неку мању количину отпада који, због нечијег немара, није адекватно одложен - исти покупе и баце у канту или контејнер, без оглашавања и истицања те непријатне ситуације на друштвеним мрежама, ради негативне промоције града, као што то често зна бити случај у пракси. Вјероватно, неодговорних појединаца има и у другим срединама, а колико ће требати да подигнемо своју свијест о чистоћи на задовољавајући ниво, највише зависи од нас самих. Сматрам да казнена политика није довољно снажна и да су измјене у том погледу неопходне – а на њима тренутно радимо.
Смеће и у срцу града - комуналци уклањају дивљу депонију из Старог града
- Питање које се, такође, у првом реду тиче одговорности и обавеза грађана је и одржавање стамбених зграда. На заједницама етажних власника је да воде рачуна о објекту под чијим кровом заједно живе. Како све то у Требињу, по вашем мишљењу, функционише јер је утисак да су и овдје искуства посве различита? Негдје станари сами предузимају озбиљне инвестиције у заједнички објекат, а понегдје не могу да се договоре ни око замјене сијалице у стубишту.
- Тренутно је на подручју града регистровано 275 регистрованих заједница етажних власника. Прошле године смо имали и јавни позив управо за суфинансирање санационих радова на фасадама и било је десетак заједница етажних власника, које су биле спремне да, заједно са нашим средствима, крену у овај посао на својим зградама. Наравно, доста зависи од међуљудских односа међу станарима и често се сусрећемо управо са тим проблемом. Али, ако сами станари не могу да направе неки договор око нечег што им је заједнички интерес и потреба, тешко да им надлежно одјељење у томе може помоћи. Похвалио бих све оне који стварно улажу труд и доста су посла урадили око својих зграда. Кад прођемо поред таквих зграда, видимо уређена дворишта, уредне фасаде, замијењене отворе...А има и оних који још нису ни регистровали своју заједницу, иако је то законска обавеза. Искористио бих прилику да њих позовем да се региструју – заиста ће им то дугорочно бити од користи, када због дотрајалости или квара буде требало мијењати неке заједничке дијелове на згради. Често у комуналној полицији добијамо пријаве грађана - да неком од комшија цури вода, да кров прокишњава, да имају неки други проблем. Захтјевају од Одјељења за комунално-инспекцијске послове да финансира радове на њиховим објектима, а да претходно или нису регистровани, или не учествују у заједничком одржавању или заједница не функционише адекватно, сходно прописима. Ми по закону не можемо да улажемо у туђу имовину. Оно што можемо само је суфинансирање неких радова по расписаном јавном позиву, као што смо то радили прошле године са фасадама. Они једноставно морају да се договоре и да то сами ураде. Постоји још један начин – ако на проблем који не може да се игнорише нико од станара не предузме ништа, ми можемо да ангажујемо фирму да проблем санира а онда сваком од власника да фактуришемо трошкове. Нисмо то до сада још радили, али мислим да ћемо врло брзо доћи у ситуацији када ћемо на овакве мјере бити приморани. А кад већ дође до тога, онда не треба нико од грађана да нам се жали...
РЕГИСТРАЦИЈА АПАРТМАНА
У оквиру надлежности инспекцијских послова недавно сте покренули акцију евидентирања и регистрације апартмана на подручју града који до сада нису били регистровани. Какви су резултати?
- Евидентирали смо око 380 апартмана на подручју града који су оглашавали своју понуду на интернету, а нису били регистровани. Контактирали смо све власнике и дали смо одређене рокове да изврше регистрацију. До сада, за мјесец дана, регистровано је око 90 апартмана. Сада се у акцију укључила и републичка тржишна инспекција да заједно наставимо тај посао – обиласка и контроле, а у одређеном тренутку и кажњавања власника апартмана који нису регистровани. Очекујемо у наредном периоду, након извршених контрола, да се број регистрованих апартмана повећа. Наравно, нећемо стати док овај процес не приведемо крају. Сви они који буду жељели да се и даље баве издавањем смјештаја мораће бити регистровани. Од укупног броја апартмана, а њих је око пет стотина, раније је било регистровано свега око 110, и као што сам већ истакао - интезивно радимо на томе да се тај број повећа и да се сви апартмани региструју према закону.
- Претходних година значајна средства су издвајана у јавну расвјету – замјену старих расвјетних тијела новом и штедном ЛЕД технологијом. На улицама Требиња много је више свјетла ноћу, али – каква су искуства у погледу штедње?
- Искуства су заиста одлична. Урадили смо упоредну анализу потрошње за мјесец јун 2022. и 2023. године. Јуна прошле године имали смо потрошњу од 250 хиљада киловат-часова, а за исти мјесец 2023. године – 213 хиљада киловат-часова електричне енергије. Дакле, ушедили смо 37 хиљада киловат-часова само за један мјесец, а за шест мјесеци 2023. године уштедјели смо 208.213 киловат-часова. Ове године планирамо да замијенимо још око 3.000 лампи јавне расвјете - и већ смо кренули у тај посао, који ће и овога пута извести радници Електро-Херцеговине, због чега им се и овом приликом захваљујем на коректној сарадњи. Такође, морам напоменути и да смо током замјене расвјетних тијела проширили обухват јавне расвјете на неких још 15-ак села на подручју Требиња – па и поред тога биљежимо значајне уштеде у потрошњи. Даље бих истакао да нова јавна расвјета не штеди само у потрошеним киловатима већ и у новцу за одржавање. Било је веома тешко одржавати стара расвјетна тијела, нека су била стара чак четрдесет година – и све је то изискивало значајна средства за одржавања на годишњем нивоу. Сада ће бити значајно јефтиније, али и једноставније одржавати нова расвјетна тијела, уз напомену да тренутно радимо на формирању базе података у којој ће бити евидентиран сваки стуб јавне расвјете, са описом лампе која се на њему налази. Морам нагласити и то да су скоро сва насеља гдје има становника добили јавну расвјету.
Ових дана настављена уградња ЛЕД расвјетних тијела
- Какво је стање са градском депонијом и колико она још може да буде у функцији? У инвестиционим плановима помињала се и изградња постројења за рециклажу на Ободини. Да ли је овај пројекат и даље актуелан?
- Прошле године смо заједно за УНДП-ом урадили идејно рјешење за затварање постојећих и отварање нових касета градске депоније, те изградњу мањег рециклажног центра на самој депонији. Сада слиједи израда главног пројекта, а кад и тај дио буде приведен крају – крећемо према међународним донаторима како би, заједно са средствима из буџета, обезбиједили потребан новац за реализацију те изузетно захтјевне инвестиције, коју ће Требиње у наредном периоду морати себи да приушти. По идејном пројекту она износи око 14,5 милиона марака. Може се рећи да ћемо тек са главним пројектом имати јаснију ситуацију у погледу финансија, јер ће све ипак зависити од цијена какве тада буду на тржишту.
- Требиње је однедавно добило нови, модерно опремљен азил за псе. Какве су прва искуства?
- Презадовољни смо како је овај пројекат урађен. Улажемо огромне напоре да све то и функционише како је и замишљено. Као и на сваком почетку, сусрећемо се са различитим потешкоћама, на примјер, у смислу одржавања, јер је стари азил одржаван на један начин, овај нови на потпуно други, па ће требати два до три мјесеца прилагођавања новим праксама. Посебно наглашавам да је наша жеља и намјера да радимо извоз и удомљавање паса у друге земље. Имамо већ неке разговоре по том питању, такође и неке обавезе, које као Град и надлежно Одјељење треба да испунимо да би са нивоа Босне и Херцеговине добили сагласност за извоз и удомљавање. То је један од начина рјешавања проблема који имамо са псима луталицама. Није нам, дакле, циљ да се пси задржавају у азилу годинама. Циљ нам је да их тамо припремимо за удомљавање. Неке локалне заједнице у БиХ, које већ то раде, успјели су ријешити барем дјелимично овај комунални проблем. Десила нам се ситуација, баш у вријеме отварања азила, да су из неких других локалних заједница довозили своје псе и пуштали их овдје у нашу средину, што нам је проблеме у граду са напуштеним псима учинило још већим. Када би у овом тренутку све псе са улице послали у азил, тај азил не би могао да фунционише и десио би се исти случај као и са старим - постао би претрпан и нефункционалан. Зато настојимо да што прије добијемо потребну документацију за удомљавање паса у иностранство. Како будемо једне извозили, тако ћемо друге псе са улица збрињавати у азил. Ово је озбиљан проблем - али, ево, кренуло се у изналажење рјешења, па ћу грађане замолити за још мало стрпљења.
Нови азил за псе "Даница"
- Постоји ли начин да се неким казненим мјерама утиче на неодговорне власнике, који „производе“ овај проблем – избацивањем паса на улицу када их, из неког разлога, више не желе?
- Постоји начин, и управо ових дана очекујем да ће комунални полицајци казнити одређен број несавјесних власника, који су повратници у овом прекршају и који већ више пута пуштају своје љубимце без надзора. Сви они пси који су чиповани, ако их нађемо да су пуштени на улицу без власника, власници ће добити казну.
- Али сви власници не чипују своје љубимце?
- Иако је то законска обавеза, неки власници нису чиповали своје љубимце. И по том питању планирамо да предузмемо одређене мјере, које због повећаног обима посла комуналне полиције у љетном периоду, нисмо до сада успијевали да реализујемо. Планирамо, дакле, обилазак свих градских насеља како би пописали који су кућни љубимци чиповани, стерилисани, кастрирани, након чега ће се дати додатни рокови власницима да изврше напријед наведене радње, а које су уједно и њихова законска обавеза - а уколико не испуне наложене обавезе, биће адекватно кажњени.
