Слијепа и слабовида лица у источној Херцеговини су половично задовољна својим положајем у друштву, прије свега због мањкавости републичких закона те слабог запошљавања ове категорија становништва, изјавио је за Радио Требиње, поводом Међународног дана слијепих и слабовидих лица, Душан Бабић, предсједник Међуопштинског удружења слијепих и слабовидих лица источне Херцеговине.
“Министарство здравља и социјалне заштите, према републичком Закону, исплаћује инвалиднине само за особе код којих је сљепоћа наступила до 18. године живота, чиме смо апсолутно незадовољни. Сматрамо да мора доћи до побољшања и да ово право морају остваривати особе током радно способног периода, тачније бар до 60. године. Путем Фонда здравственог осигурања РС слијепа и слабовида лица су ослобођена једног дијела партиципације, имају право и на бањско рекретивно лијечење, али не и на пратиоца, што нам онемогућава кориштење овог права. У права која се доносе на нивоу РС, спада и право на накнаду за туђу његу и помоћ, које се са по 50 % финансира са републичког и локалног нивоа”, истиче Бабић.
Он сматра да би сарадња са локалним властима требало да буде боља.
“Дешава се да се наша права уврштена у општински буџет, али се заправо не реализују. Управо због тога не могу адекватно радити двије канцеларије које у нашој регији окупљају слијепа и слабовида лица, она у Билећи која обухвата општине Невесиње, Гацко, Билећа и Берковићи те требињска за лица из Требиња и Љубиња. Ипак, увјерени смо да ће се ова сарадња побољшати у наредном периoду, јер без адекватних канцеларија слијепа и слабовида лица се не могу окупљати, дружити и остваривати своја права”, наводи Бабић.
Предсједник херцеговачког удружења, који је и члан Управног одбора Удружења слијепих и слабовидих лица РС, каже да је у нашој регији 15-ак запослених особа из ове категорије становништва.
“Иако закон прописује да на 16 радника, у свакој фирми, мора бити запослено једно лице са инвалидитетом, а преко Фонда за професионалну рехабилитацију и запошљавање инвалида, исплаћују се стимуланси приватним предузећима за запошљавање ових категорија у висини до 12.000 КМ, у пракси су ствари другачије. У нашој регији слијепа и слабовида лица запослена су искључиво у државним фирмама, односно у електро сектору, Фонду здравственог осигуранаја, паркинг сервисима…“, истиче Бабић.
Он наводи да су анкете показале да је 80 % ове популације упознато са својим правима, преко удружења у РС и регији али и преко медија, која се, својим радом, труде да помогну, а навео је да је све већа заинтересованост међу слијепим и слабовидим за бављење спортом.
“Сваке године у источној Херцеговини реализујемо неколико пројеката преко Министарства здравља и социјалне заштите, али и преко међународних организцаија те подијелимо прехрамбене и хигијенске пакете. Медији такође имају своју улогу у извјештавању и скретању пажње на права ове популације. Слијепа и слабовида лица се труде да, и поред свих тешкоћа, свој живот уреде на најљепши могући начин, па се, између осталог баве и спортом. Организују се такмичења у шаху и куглању, а права је експанзија за бављење пикадом са говорним софтвером“, каже Бабић.
Међународни дан слијепих обиљежава се 15. октобра, од 1964. године, када је Линдон Јохнсон, тадашњи предсједник Сједињених Америчких Држава, тај дан прогласио Даном бијелог штапа.
