Обиљежава се Дан словенске писмености и културе. Српска православна црква и вјерници славе Дан словенских просветитеља Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Ћирило и Методије, Грци из Солуна, оснивачи су словенске књижевности и творци првог словенског писма – глагољице.
Апостоли и јеванђелисти, солунска браћа Ћирило (Константин) и Методије (Михаил) су симбол словенске писмености и словенског просветитељства.
Остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.
Ћирило и Методије су у 9. вијеку започели велики мисионарски рад увођења писмености и ширења хришћанства међу Словенима у Великоморавској кнежевини и Панонији.
Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенској писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.
Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије. Од 2019. године 24. мај се обиљежава као државни празник – Дан словенске писмености и културе.
Дан сјећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обиљежава се и у другим словенским земаљама - Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.
Након смрти, њихов просветитељски рад су наставили верни ученици Климент и Наум.
Не треба обављати кућне послове, а дјеца треба да читају књиге
Како обичаји налажу, данас не би требало обављати кућне послове него све обавезе по кући оставити за други дан јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.
Један од обичаја каже да ако се данас ђаци посвете учењу, биће вриједни цијеле године.
