Cirilica predavanje.jpg (236 KB)

У галерији Културног центра, поводом Међународног дана словенске писмености,  Српско удружење „Ћирилица“ Требиње организовало је предавање протојереја-ставрофора др Дарка Ристова Ђога на тему „Зимоњића Завјет: отпор и жртва у српском идентитету”.

Дарко Ристов Ђого, професор на Православном богословском факултету „Св. Василије Острошки“ при Универзитету у Источном Сарајеву, нагласио је да је ћирилица наш културни образац, оно шта и ко ми јесмо.

Cirilica predavanje 3.jpg (409 KB)

„Потрудио сам се да истакнем значај његовања ћирилице, и то не само Вукове него и ћирилице као континуитета свих наших писмена и цјелокупног трајања српског народа кроз тему Зимоњића завјет. Покушавам, негдје, да објасним зашто су завјетне ријечи Светог Петра Зимоњића, можда и његове посљедње ријечи забиљежене овдје, у томе да је Ћирилово писмо немогуће уништити, зашто су те завјетне ријечи мјерило нашег постојања и данас, и зашто не можемо уопште бити индиферентни према ћирилици. У правом смислу, ми смо само на ћирилици писмени. Чак и статистичка истраживања показују да већина људи који сматрају да су писмени на латиници, углавном се користе оном ошишаном латиницом, без потребе да користе интерпункцију и без потребе да уопште размишљају и да неку врсту човјекове словесне способности унесу у свакидашњу комуникацију. То више није само ствар ћирилице и латинице или вуковице и гајевице, то је ствар – или ћемо бити ко јесмо и трајати вијековима, као што смо трајали, или ћемо постати један од милион народа који неком ошишаном латиницом саопштава само унутрашње утиске. Утисци су промјењиви, они данас јесу, сутра нису и писма и народи који су засновани на утиску, нестају заједно с њим“, рекао је Ђого.

Cirilica predavanje 1.jpg (260 KB)

Он сматра да нама недостаје воље да будемо оно ко јесмо, те да је питање да ли ћемо наћи воље да живимо и постојимо или ћемо се безвољно погасити без ћирилице.

„Докле год ми не будемо вршили константни и непрекидни притисак, докле год власти, и црквеној и државној, не буде непријатно што пише латиницом, власт ће чинити оно што је најлакше – користиће се баналном верзијом туђег писма“, додао је Ђого.

Весна Андрић, предсједник „Ћирилице“, навела је да је свако окупљање у име словенских просвјетитеља Светих Ћирила и Методија опомињање на то колико је времена и труда било потребно да бисмо данас користили своје писмо у његовом савршеном облику.

„Ове године желимо да опоменемо да нисмо довољно урадили на плану очувања ћирилице. И таман када помислимо да смо направили корак унапред, појави се нека нова грешка на званичним сајтовима институција које такве грешке не би смеле да превиде. Не дозволимо да нас наше слабо памћење доведе да изгубимо у миру оно што смо сачували у многим ратовима и окупацијама“, казала је Андрић.

IMG_5349.JPG (177 KB)

У Саборном храму на литургији данас је преломљен славски колач у славу и част светих Ћирила и Методија.