Имати осјећај за естетику, креативност, посједовати дар и страст, само су неке од особина које красе врхунског фризера, шминкера и маникера. Образовати се и тежити вишим циљевима, рећи ће вам, никада није одрицање, већ читав спектар могућности које диплома или сертификат пружају, не само у виду папира као гаранције муштеријама да су у сигурним рукама, него много више у вјечитој жељи за радом на себи.

moderni zanati naslovna.jpg (323 KB)

Снежана Чихорић, Исидора Јеремић и Маја Деретић

Сва три заната дубоко су укоријењена кроз историју, још од старог Египта, одакле су се вијековима постепено мијењали, до новог миленијума и данашњих дана. Толико да су постали професије модерног доба и, одавно надмашивши пуко занатство, прерасли у саму умјетност.

Евидентно је то код фризерке Снежане Чихорић, маникерке Исидоре Јеремић и шминкерке Маје Деретић, Требињки које свој посао раде са изузетном посвећеношћу. Свака је прича за себе, а уједињује их љубав према послу и чињеница да су и поред одличних оцјена и факултета одабрале занат као примарни животни избор.

РАД НА СЕБИ ЈЕ НАЈБОЉИ РЕЦЕПТ

Снежана Чихорић је фризер, стилиста, едукатор и већ деценију успјешно гради свој пут. Има 29 година, иза себе фризерску Академију „Шобота“ у Београду те велики број семинара и едукација, међу којима и европску за едукатора фирме „Revlon“, а њен салон „Beauty studio Sneža“ једини је у Источној Херцеговини брендиран од стране ове компаније. Некадашња гимназијалка жељу да постане љекар промијенила је, како сама каже, одлуком која јој је животу дала пуни смисао.

„Интересовање за уређивање косе код мене је почело јако рано. Била сам одличан ђак, а поред љубави према фризерском послу, у гимназији ме привлачила медицина. Тата ми је рекао да би била штета да таленат који имам не искористим. Послушала сам га. Била је то најисправнија одлука и најбољи савјет“, присјећа се Снежана 2013. године када је кренула пут Београда, али и путем властитих снова.

Снежанина страст - играње бојама и њега косе.jpg (536 KB)

Снежанина страст - играње бојама и њега косе

Желећи да се максимално усаврши, одабрала је, каже, у то вријеме најбољу академију и учила од самих мајстора свог заната. Прва значајна искуства стекла је код Ратка Шоботе, фризера надалеко признатог у бившој Југославији, а потом и код његове дјеце од којих је, додаје, научила најбоље технике колорисања и шишања косе.

Одлучила је да се врати у Требиње и покуша да у свом граду заживи једну другачију фризерску причу, у чему је, у нашој средини поприлично  помјерила границе. Није јој често било лако ни једноставно, а посебно откада је постала мајка те уз посао без радног времена много пута балансирала како да своје двоје дјеце увијек стави на прво мјесто.   

„И сада памтим најљепши тренутак када ми је отац помогао да отворим свој салончић, ни близу овоме што данас имам, али мени заувијек најдраже мјесто у којем сам радила, пуно емоција и успомена. Након неког времена отворила сам нешто већи, а сада имам читавих 120 квадрата у које сам, осим за косу, уврстила и козметичке третмане – соларијум и спреј за тен,  простор за козметичара, трајну шминку и епилацију, а ускоро би требало да добијем и апарат за обликовање тијела. Све то радиће најбољи у свом домену јер моја замисао је квалитет и све доступно на једном мјесту“.

Оно што примарно одликује Снежанин рад су огромна љубав, посвећеност послу и њега косе, за чију виталност много улаже у третмане и производе. Са друге стране, бити фризер данас, стичемо утисак не може бити свако. С обзиром да жене све више траже нове технике колорисања косе, није довољно водити рачуна само о фарбама, већ и о текстури и заштити длаке, до тога да је неопходно владати математиком и хемијом.

„Ово је озбиљан посао и морамо бити веома пажљиви. Много инсистирам на производима за његу и хидратацију косе и у те сврхе у салону користимо најбоље третмане, као што је „Olaplex“, који се проводи у девет корака, а поред салонске његе, код нас се могу и купити производи за кућну употребу. Одличан је и „Qiqi“ третман који смо увели, нешто ново што је тек стигло и у Србију. То је потпуно вегански производ намијењен за трајно исправљање косе, за обликовање природних коврџа и за његу и сјај косе са ефектом огледала, а након третирања, штити косу шест мјесеци. „Olaplex“ једини има ту моћ да длаку опорави изнутра, да продре дубље у слојеве длаке, споји покидане везе и опорави суву и оштећену косу у потпуности, док „Revlon Professional“ производе користимо за свакодневну његу и хидратацију косе“, појашњава нам Снежана, у чијем салону се раде екстензије, али и јединствена метода надоградње косе у Требињу, природном руском косом, односно низање нано гранулица грам по грам до 70 цм дужине.

Снежана Чихорић са дјецом, Анастасија и Андрија мамин вјетар у леђа.JPG (258 KB)

Снежана Чихорић са дјецом, Анастасија и Андрија мамин вјетар у леђа

Разговарајући са овом стилисткињом за косу јер, немогуће ју је само назвати фризерком, увиђамо читаву комплексност посла. Ако је то некада било шишање, фенирање и фарбање, данас се отишло много напријед, скоро па у читаву филозофију умијећа креирања косе.

„Наш посао данас пружа безброј могућности да се играмо са косом. Доступно је толико тога и привилеговани смо да уживамо у ономе што радимо. Након низа година и образовања сада сам у могућности да радим искључиво оно што волим, а то је колорисање косе и експериментисање са бојама које су ме увијек привлачиле“.

Снежана је таленат одлично искористила. Опијеност бојама и вјештину у рукама на најљепши начин дарује својим клијентима, чије враћање њој је доказ да при одабиру професије није погријешила. Дајући свој максимум увијек и изнова, а носећи у себи умјетност, доживјела је да се ове године нађе у Шпанији, на Мајорци, гдје је присуствовала смотри Свјетске организације фризера, међу 700 најбољих фризера свијета. Прилику да из прве руке сазна који нам то нови трендови долазе, као и да размијени искуства са врсним познаваоцима овог посла, назива посебном чашћу. 

Упркос свему што је остварила и што би са својим знањем могла парирати било гдје у свијету, одлучна је да остане у Требињу. Посла има много и задовољна је. Запослила је троје фризера, Тамару, Марију и Митра, за које каже да су јој велики ослонац и подршка. У њеном салону неријетко јој чак помажу и њени малишани, Анастасија и Андрија, а уз радни дан и по више од 10 сати, то је прилика да буду заједно и онда када не могу код куће.

Свјесна многих одрицања, када је са 19 година већ радила, без слободног времена за предах, када данас настоји да буде најбоља мајка и примјер својој дјеци, и даље вјерује да изабравши посао фризера, није погријешила.

„Имам прилику да изразим креативност и слободу, да путујем преко посла захваљујући едукацијама и семинарима и могу лијепо да зарадим и живим. Док нисам дјецу добила радила сам без престанка и прве моје зараде су ишле искључиво на едукације од Мостара, Сарајева, Подгорице, Београда. Обишла сам Европу и Америку. Учила нове ствари. Данас, срећом, себи могу да приуштим више слободног времена и да будем са дјецом, који су ми, ма колико вољела посао, најважнији. Рад на себи је једини рецепт, а овај посао тражи максималан рад ако желите исте такве резултате“, јасна је Снежана Чихорић, чији су таленат и залагање надалеко препознати па није изненађење да је ускоро очекују нове едукације чак и у Дубаију.

СЛОБОДА ИЗРАЗА КАО САТИСФАКЦИЈА ПОСЛА

Да су рад и труд пресудни слаже се и двадесетогодишња Исидора Јеремић, студент Факултета за предузетништво и финансије у Источном Сарајеву, али на првом мјесту дјевојка која ужива у свом послу – маникиру. Као дијете је знала чиме жели да се бави и веома рано имала визију онога што данас живи.

„Обожавала сам све што се тиче козметике и сјећам се да мама без мене није могла отићи да среди нокте. Викенде сам једва чекала да себи налакирам нокте и увијек сам говорила да ћу када завршим факултет имати свој салон. Послије првог разреда средње школе жељела сам да одем на едукацију. Нисам ни слутила колико ће све далеко да оде“, започиње са нама свој пут Исидора.

Исидора Јеремић 1.jpg (384 KB)

Исидора Јеремић

Како нам прича, првобитне жеље је било лако остварити уз немјерљиву подршку родитеља, посебно маме, која је уложила све напоре да јој пронађе најбољу прилику за едукацију. Одабрале су Мостар, а након положеног испита и купиле основни материјал за рад.

„У почетку сам нокте сређивала породици, другарицама, вјежбала на њима, а онда сам направила профил на Инстаграму „Isidora_nails“ и све је кренуло одједном, неочекивано. Многима сам радила бесплатно. Тек сам учила и хтјела сам да видим резултате, да ли ће ми се клијенти вратити или не. Није ми било стало да зарадим већ да научим и да жене које код мене дођу оду задовољне“.

Овакав, племенит приступ послу напросто разоружава. Чути једно младо биће како озбиљно и свјесно приступа раду, наводи на мисао да је у послу морала успјети. А иако је временом усавршавање наставила, оспособила салон и сврстала се међу боље маникере у Требињу, остала је при ставу да јој је приступачна цијена услуга најбоља цијена. 

У Требињу још увијек не постоји ниједан едукатор за овај посао па је због образовања неопходно одлазити у друге градове. Све то изискује времена, новца и организације, али уз велику жељу ништа није тешко.

„Факултет сам уписала да се образујем и у том смјеру, мада ми је првобитна жеља била графички дизајн. Одлазак у Бањалуку није ми одговарао јер посао не желим да запоставим, док тренутне студије похађам онлајн. Од графичког дизајна нисам одустала и планирам да упишем курс. И приликом сређивања ноктију најпривлачнија ми је креативност, а највише ме инспирише када ми клијенти дају слободу да радим по свом осјећају. У томе су драж и сатисфакција овог посла“.

Одлучити се на самосталан рад, притом са свега 15 година уз све школске обавезе, није био мали корак. Тражио је доста храбрости и одлучности. 

„Несвјесно сам ушла у све и отуд можда и храброст. Доста дјевојака се плаши да ли ће успјети, али мени то уопште није било у глави. Много сам жељела да научим и нисам размишљала о исходу, вукло ме само да радим оно што волим. Мислим да је то кључна ствар“.

Софистицираност која краси Исидорин маникир.jpg (194 KB)

Софистицираност која краси Исидорин маникир

Исидорина посвећеност, која са годинама само расте, толика је да и када заврши факултет, каже нам, себе једино види у козметичким услугама. Ни дани без радног времена, ни сати у којима посао траје од раног јутра до касне вечери не умањују осјећај задовољства.

„Лијепо ми је када радим и заправо не осјећам да радим. Никада још нисам имала презасићење, да ми је досадило, да немам идеја, напротив. Ово је за мене уживање. И сав умор који се понекада накупи, лакше препродим када знам да ме сутра опет чека посао који волим. Тај осјећај је непроцјењив!“

Захваљујући едукацијама, контактима, али и друштвеним мрежама, све оно што Требиње нема Исидора пронађе широм БиХ и Србије. Успијева пратити трендове и ради комплетно сређивање ноктију - трајни лак, гел, изливање и надоградњу, као и рабер базу. Иако веома млада, петогодишње искуство и напредак најбоље презентују колико се радом постиже. Задовољство на крају дана не умањују ни предрасуде да је њен посао лаган и да би свако тек тако могао да га ради.   

„Свугдје у свијету овај посао је много више цијењен него код нас. Ма шта неко мислио, потребно је себе уложити 100 посто, и више од тога. Тражи доста одрицања, али свако се исплатило и данас сам ту гдје сам увијек жељела бити. Радим оно што ме испуњава, смишљање нових идеја за украшавање ноктију моја је релаксација, а сталне нове едукације, попут недавне за потамњивање тијела коју сам прижељкивала и коначно себи приуштила, ништа не може замијенити. Много значе обуке, усавршавања, труд и рад. Зато много волим своје прве радове. Подсјећају ме да нема стагнације. Човјек цијелог живота надограђује себе и сертификати не значе ништа без рада и познанстава са људима од којих сам учила, са којима сам у контакту и који ме подржавају“, каже нам Исидора Јеремић, чија је жеља да преноси знање и да се у догледно вријеме образује и за едукатора. 

СВАКО ШМИНКАЊЕ ЈЕ НОВИ ИЗАЗОВ

Шминкање већ вијековима чини дио редовне рутине припадница љепшег пола. Оно каквом данас свједочимо започело је са појавом филмске индустрије и стварањем изгледа холивудских глумица. Од иконе седме умјетности до жене у свакодневном животу, постало је један вид хигијене те не чуди да се професија шминкера одавно изборила за своје мјесто.

Колико је женама важно да буду дотјеране, толико је мајсторима свог заната битно да им у томе помогну, али и омогуће дуготрајан свјеж и лијеп изглед. За такво умијеће потребан је дар, као и усавршавање јер добар шминкер зна како укомпоновати нијансе са теном, обликом лица, одјећом и у коначници, приликом уз коју одређена шминка иде. Зато визажисте често упоређују са умјетницима који цртају на кожи.

Маја Деретић.jpg (630 KB)

Маја Деретић

Двадесет четворогодишња Маја Деретић професионални је шминкер и студенткиња која приводи крају Факултет политичких наука у Београду. Упоредо је у Требињу запослена у породичној фирми те се одлично сналази између бројних обавеза, како би ономе што воли и што јој је некада био хоби и занимација дала префикс озбиљног занимања.

„Похађала сам пар једнодневних едукација код познате црногорске шминкерке Мине Бурић у Подгорици и Оље Дупор. Моја жеља је била да одем на базну и темељнију едукацију и завршила сам школу шминкања код, за мене најбоље шминкарке на Балкану, Ане Минић у Београду. Ту сам стекла звање професионалог шминкера. По мом мишљењу знања је увијек мало. Када упоредим себе прије прве едукације и сада, разлика је велика. Међутим, као у сваком послу, највише учите током самосталног рада. Сваки од едукатора преноси знања и искуства и са сваке едукације отишла сам богатија за мноштво нових информација“, каже нам Маја.

Властити рад научио ју је да је у свему пресудна пракса, као и да без труда нема резултата. Као што чујемо од свих који се за своје амбиције боре, таленат је само мали дио велике приче зване успјех.

„Пресудни су рад, труд и константно усавршавање. Није неопходно ићи на сваку едукацију која постоји, али трендови се мијењају у свему па тако и у шминкању. Све едукације су прича за себе, поготово тематске, на које долазимо са одређеним предзнањем које на часовима допуњавамо учећи разне нове и другачије технике шминкања“.

Ма колико некоме дјеловало једноставно, овдје постоје основе које се морају знати и поштовати. Да би шминка изгледала лијепо, потребно је процијенити са каквим типом коже се ради и у складу са тим припремити лице за шминкање. Много тога, наравно, зависи од самог клијента, али добар шминкер не може имати изговор већ мора дати све од себе да лице које уређује доведе до савршенства.

Децентност као одлика Мајиног рада.jpg (319 KB)

Децентност као одлика Мајиног рада

„Свако ново шминкање је нови изазов за мене. Поготово када клијенткиње дођу са неким, специфичним и не тако честим захтјевима које ми покажу на фотографијама. Увијек питам шта оне желе, а ако немају идеју онда им дам неки приједлог. Битно је да се добро разумијемо. Увијек кажем да су шминкери ту да уљепшају, али да би шминка изгледала лијепо прва ствар је његовано лице, а друга добра припрема. Процјена типа коже важна је за припрему лица за шминкање. Када је лице чисто, када му је враћена ПХ вриједност и када је добро хидрирано, свака шминка ће бити дуготрајна. Тен тражи беспријекорност и то је прво што се примијети. Остало је ствар личног избора шта ћемо и колико нагласити. Гледам да то буде природно а опет елегантно. Наравно, ја сам ту да испуним жеље клијенткиња. Трудим се да шминка буде гламурозна, али не претјерана, што опет зависи од догађаја којем се присутвује“.

Занимање шминкера данас је прилично тражено. Они који улажу цијелог себе у овакав процес, посла имају на претек и не сматрају ниједан трен едукације изгубљеним временом па тако ни ова шминкерка.

„Не могу рећи да сам имала личног одрицања јер сам на едукације ишла са великом дозом знатижеље и уживала у изграђивању себе. Више је било одрицања са финансијске стране. За посао професионалног шминкера морате уложити у едукације, опрему, прибор за рад, што кошта. Нарочито када желите да уложите новац у квалитетне ствари пошто квалитет нема цијену. На моју срећу имала сам велику подршку родитеља, породице, пријатеља и драгих људи“.

Посао шминкера отвара бројне могућности, а поред познавања техника важно је овладати умијећем шминкања. Велики је број шминкера, чиме је изазов избора за своје мјесто још већи. Баш тада сав уложени труд и посвећеност ступају на дјело.

„Шминкање је постало јако битно у животу жена и мислим да су моје клијеткиње препознале и моју љубав према шминкању, али и рад и стрпљење, што препознајем по томе када из салона изађу задовољне и срећне, поготово када добијем поруке да им је шминка трајала дуже од 12 сати и да опет желе да дођу. Задовољне клијенктиње су мој највећи успјех! Планирам и даље да наставим да уљепшавам даме, да стичем нова знања и тренутно се спремам за едукацију код шминкерке Александре Гудељ. Задовољна сам и лично и професионално, а испуњена јер радим оно што заиста волим и немам осјећај да радим“, закључује Маја Деретић.

У нечије сређивање потребно је, дакле, уложити душу. Спознаја да уљепшавањем некоме додају на самопоуздању или да ће неки догађај учинити незаборавним, извјесна је одговорност па је неопходно у себи имати осјећај за лијепо, дозу урођеног стила, а са друге стране и комформизма, како би испоштовали туђе жеље.  

Љепота, наравно, није императив за срећан живот, али нам живот може бити срећнији уз мало више љепоте, било би гесло са којим су сагласне наше саговорнице. Свјесне да је истинска љепота одраз онога што у себи носимо, све три највише улажу у знање и храбро корачају без страха од предрасуда и конкуренције. Изграђујићи себе и посао за који живе, да би досегле максимум парирају једино властитим постигнућима. Јер, бавити се оним што осјећај налаже, притом чинити друге срећним, најљепши је поклон живота и сваке професије!