Милорад Додик, предсједник СНСД-а, свој говор пред посланицима Народне скупштине почео је са "Goodbye BiH, welcome RSEXIT".

20200217155910_584357.jpg (80 KB)

Он је рекао да је Уставни суд пребацио имовину на БиХ којој то не припада, те да су неки, укључујући и њега били наивни када су мислили да ће Бошњаци стати на укидању симбола Републике Српске.

Он је додао да је НС РС кључно мјесто свих одлука и да само она може да говори у име народа.

"Зато ми не смијемо оклијевати да донесемо одлуке важне за нашу будућност. Овај пут смо озбиљни и нећемо прихватити неко друго кретање", рекао је Додик.

Он је истакао да Република Српска и српски народ немају шансу у БиХ, јер се посматрају као категорија коју Сарајево и Бошњаци не прихватају и коју мрзе и желе да униште.

Додик је рекао и да је данашња посебна сједница сазвана јер је српски народ преварен.

"Покушавају нас направити мање вриједним, рачунајући да само они знају шта је за нас добро. Све о Уставном суду је већ речено. Овај пут је тај суд отишао даље и себи дао за право да доноси одлуке и пребацује имовину на БиХ, а то јој не припада", навео је Додик.

Српски члан Предсједништва је истакао да многи са запада мисле да Српска није способна и спремна да брине сами о себи.

 

Цвијановић: БиХ никада није добила шансу да живи као нормална држава

Жељка Цвијановић, предсједник Републике Српске, на посебној сједници НСРС поводом одлуке Уставног суда БиХ у вези са пољопривредним земљиштем рекла је да БиХ никада није добила шансу да живи као нормална држава.

zeljka-cvijanovic.jpg (74 KB)

"Данашња реалност је таква да су Срби исфрустрирани сталним настојањем да се укине њихов идентитет и да се у континуитету насилно умањује уставни капацитет Републике Српске", рекла је Цвијановићева додајући да са посљедњих двије деценије покушава урушити Република Српска.

"За Босну и Херцеговину можемо рећи да је оваква или онаква, али оно што је сигурно тачно јесте то да је она у перманентној кризи. И ове околности, у којима је сазвана ова посебна сједница Народне скупштине Републике Српске, су околности политичке кризе", рекла је Цвијановићева.

Цвијановићева подсјећа да је високи представник доношењем три закона из 2005. године грубо прекршио уставно дејтонско начело, да су ентитети власници територија и забранио да њима располажу.

Цвијановић поручила је да је неспроводива одлука Уставног суда БиХ према којој би пољопривредно земљиште било изузето из власничке структуре Републике Српске, нагласивши да је парадоксална чињеница да се та институција претворила у носиоца антидејтонских и антиуставних активности у БиХ.

Цвијановићева је рекла да је потпуно јасно да је Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, додатно усложнио ситуацију у погледу имовине и онако компликоване односе у БиХ.

"Чули смо изјаве бошњачких политичких првака и функционера о обавезности спровођења одлука Уставног суда БиХ. Ово је прилично лицемјерно знајући да је у ФБиХ остало на десетине неспроведених или тек дјелимично спроведених одлука уставног суда на федералном и на кантоналном нивоу. С друге стране, често од истих тих политичара слушамо како Дејтонски споразум није шведски сто одакле свако узима оно шта хоће. И то је лицемјерно, јер су управо они склони послуживању са шведског стола", нагласила је Цвијановићева.

У прилог тој тврдњи, Цвијановићева је навела примјер Анекса два Дејтонског споразума који регулише питање граничне линије између Републике Српске и ФБиХ и оставља могућност корекције границе 50 метара лијево и десно од саме граничне линије накнадним споразумом ентитета.

"Само три одсто граничне линије је обрађено, а знамо колико су грађани који живе на простору међуентитетске линије разграничења имали разних имовинско-правних и административних проблема. Ово питање није никад ријешено јер су то блокирале бошњачке партије из ФБиХ иако је Влада Републике Српске предузимала кораке и иницирала извршење ове дејтонске обавезе", подсјетила је предсједник Српске.

У уводном излагању на посебној сједници Народне скупштине Републике Српске, Цвијановићева је истакла да је данашња БиХ настала међународним уговором као високодецентрализована заједница два равноправна ентитета.

"Дејтонским споразумом су Република Српска, која је проглашена 9. јануара 1992. године, значи прије рата, и ФБиХ, тада под другим именом, која је настала 18. марта 1994. године, дакле током рата, пренијеле одређени дио права и обавеза на заједничке институције", подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је суверенитет, као највише право у одлучивању, остао у ентитетима који су настали прије заједничке државе, а која је њиховом сагласношћу формирана крајем 1995. године, истакавши да до тада није постојала никаква БиХ у садашњим оквирима, а она која је постојала није имала ниједан од три основна критеријума државности - ни становништво, ни територију, нити суверену власт у границама на које је претендовала.

"Колико је тадашња Република БиХ била непостојећа, а дејтонска БиХ без икаквог унутрашњег правног континуитета, понајбоље илуструје Одлука Уставног суда Републике БиХ број 47/92 од 8. октобра 1992. којом се проглашава 'неважећом тзв. Република Српска'. Да постоји унутрашњи правни континуитет Републике БиХ, онда не би та 'поништена' Република Српска била преговарач и потписник Женевских и Њујоршких приниципа, нити свих 12 анекса Дејтонског споразума, а била је", подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је данашња БиХ формирана захваљујући томе што је Дејтонским споразумом успостављена потпуно нова унутрашња структура заједничке државе, начин избора, доношења одлука, те функционисања органа, у складу са Женевским и Њујоршким принципима из септембра 1995. године.

Цвијановићева је истакла да је Република Српска дала сагласност на оснивање такве нове државе само зато што је она, као Република Српска, међународно верификована Дејтонским споразумом као равноправан ентитет, те због бројних уставних гаранција које подразумијевају једнакост и равноправност конститутивних народа на нивоу БиХ.

"Да су представници Републике Српске у Дејтону знали да ће одмах након потписивања споразума отпочети процес његове ревизије и неуставног развлашћивања Републике Српске, сасвим је сигурно да споразум никада не би био ни потписан, што значи да заједничка држава не би била ни формирана", рекла је предсједник Српске.

Према њеним ријечима, овај процес развлашћивања Републике Српске годинама се дешавао усљед притисака међународног фактора и нелегалним дјеловањем, односно правним насиљем високих представника, а након бројних критика ових недемократских поступака, прибјегло се другој методи - тако што је улогу високог представника постепено преузео Уставни суд БиХ.

"Парадоксална је чињеница да се институција чији је основни задатак да тумачи и штити Устав, претворила у носиоца антидејтонских и антиуставних активности у БиХ. Улогу заштитника уставности, Уставни суд је самовољно замијенио улогом уставотворца, пресуђујући политички и доносећи одлуке које немају правно утемељење", констатовала је Цвијановићева.

Она је указала да о суверености БиХ најбоље говори чињеница да у Уставном суду још сједе троје страних судија који у процесу доношења одлука често имају одлучујућу улогу и чине гласачки блок са бошњачким судијама, најчешће, којим се доносе одлуке супротне постојећем уставу.

"Стране судије су у функцији прегласавања, мијењања дејтонског уставног аранжмана, ограничавања суверенитета БиХ, у функцији спречавања власништва домаћих органа над домаћим процесима, продубљивања неповјерења међу народима и неповјерења у БиХ, а тиме и у функцији дисолуције постојеће државе", закључила је Цвијановићева у уводном излагању на посебној сједници Народне скупштине Српске.

Подсјећамо, у току је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске на чијем дневном реду је информација у вези са антидејтонским дјеловањем Уставног суда,

У овој информацији се, између осталог, наводи да Уставни суд БиХ, оспоравајући члан 53 Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, оспорава свој кредибилитет и нарушава дејтонску структуру и расподјелу територије међу ентитетима у омјеру, 49 према 51 одсто.