118012.jpg (81 KB)

Током мартовског погрома над Србима на Космету 2004. године, у којем су, пред очима међународне заједнице, албански екстремисти убијали, спаљивали и уништавали све што је српско - убијено је 19 људи, протјерано четири хиљаде Срба, уништено више од 900 српских кућа, оскрнављено или спаљено 39 цркава и на хиљаде споменика на гробљима широм Космета.

Процјењује се да је у погрому учествовало више од 50.000 Албанаца.

- Тог дана се десио огромни разорни талас, стихија. СПС дожвјела је најтежи ударац у својој историји - навео је дугогодишњи новинар и предсједник Удружења новинара Србије Живојин Ракочевић.

Готово немогуће је појмити како је могуће то све преживјети, каже Ракочевић и додаје да је погром 17. марта печат страха који је обухватио све нас.

- Срби ће остати и опстати на Космету. Сабијени су у гету, ту су са својим светињама, ту ће и остати - поручио је Ракочевић за наш Јутарњи програм.

Етнички мотивисана ерупција насиља Албанаца над Србима, изазвана је, осим страховитом мржњом, медијском кампањом која је приказивала да су албански дјечаци наводно натјерани у Ибар. Извјештавање албанских медија било је тенденциозно и сасвим неистинито.

Током својеврсне "Кристалне ноћи", како се изразио један од званичника КФОР, марта 2004, над Србима, њиховим домовима, имовином, светињама и споменицима, са Косова и Метохије трајно је протјерано 4.012 Срба.

Током насиља на КиМ 17. и 18. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбједности.

Албанци су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа.

Богородица Љевишка, била је епископско средиште српске цркве у средњем вијеку. Раскошнију форму добила је у вријеме Краља Милутина (1282-1321) мада је и раније била архијерејско средиште призренског епископа. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО.

Погром албанских екстремиста над Србима 17. и 18. марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савјет безбједности УН, Европска унија, као и званичници бројних земаља.