Требиње располаже системом за наводњавање који покрива скоро цијелу територију града, а тражи се најефикаснији начин употребе тог потенцијала, јер екстезивна пољопривредна производња коју видимо овдје није могућа без употребе и доброг управљања системим за наводњавање. Наш циљ у оквиру пројекта „Smartwater'' је да унаприједимо научни кадар, са посебним освром на младе научнике, као и лакше приступање фондовима, како би ову област значајно унаприједили, истакла је Наташа Черековић са Пољопривредног факултета Универзитета у Бањалуци и асистент на пројекту „Smartwater''.
Пројекат „Smartwater“ односи се на промовисање паметних рјешења на управљању водним ресурсима у Босни и Херцеговини. Такође, највише се односи на јачање капацитета управљања водним ресурсима, ојачавањем умрежавања са другим националним и регионалним институцијама. Циљ је и да се промовише научно-истраживачки рад и да локални научници учествују на међународним скуповима.
„Код вас су системи за наводњавање кренули много раније него у осталим дијеловима БиХ. Прошле године смо у оквиру „Љетне школе“ обишли читаву ову област и системе, оне из времена Аустро-угарске, па до система који су направљени у другој половини прошлог вијека, а проширени прије петнаестак година. Овдје су потребе за наводњавањем заиста огромне. Око 1.500 хектара обрадљивих површина су под системима за наводњавање, што је више од 80 процаната покривености. Нама је веома битно да видимо на који начин у Требињу те ствари функционишу и на који начин чланови удружења корисника вода међусобно координишу, колико добијају подршку од савјетодавне службе и много тога. Имамо много активности кроз које желимо да побољшамо управљање водним ресурсима, неке од тих су едукације и радионице, као што је састанак са представницима удружења корисника вода. Кроз ове радионице желимо да сазнамо колико наука може да помогне фармерима, као и да представимо нова иновативна рјешења“, истакла је Черековић.
Професор научно-истраживачког института у Сарагоси ''CSIC'' Енрике Пајелан рекао је да је упознат са системима за наводњавање и његовим функционисањем у Требињу, гдје је боравио и прошле године.
„Једна од најважнијих активности је да имамо разне врсте посјета нашим фармерима, како би на бази њихових искустава знали како да реагујемо. Путујемо Босном и Херцеговином да бисмо утврдили потребу за истраживањем у управљању водним реусрсима у пољопривреди. Један дио мог тима је овдје боравио прије двије године и обишли су терен, како би се упознали о управљању водним ресурсима на овом подручју“, истакао је професор научно-истраживачког института у Сарагоси.
Он је напоменуо да је на састанку, који је јуче одржан са представницима удружења корисника вода упознат са проблемима са којима се сурећу чланови ових удржења, првенствено на одржавању система за наводњавање.
„Имамо одличну инфрасктуру али потребно је одржавати и инсталисати водомјере на све системе. Поребно је ојачати и стручни кадар, како би имали бољу кооперацију са локалним фармерима“, рекао је професор Пајелан.
Партнери на пројекту „Smartwater'' су, осим бањалучког универзитета, још Универзитет у Сарајеву, Универзитет у Лисабону, Медитерански универзитет CIHEAM, ''SysMan'' компанија, као и научно-истраживачки институт у Сарагоси ''CSIC''.
.jpg)
