БРИСЕЛ l Службе Европске комисије (ЕК) као највишег извршног органа ЕУ довршиле су план којим би терет збрињавања избеглица био равномерно и праведно расподељен међу земљама чланицама, али остаје да се види да ли ће он бити прихваћен.
У седишту Комисије у Бриселу је данас најављено да ће комесари формално усвојити план на сутрашњем колегијуму, а јавности ће га званично представити председник ЕК Жан-Клод Јункер на пленарном заседању Европског парламента у среду.
Новинске агенције из незваничних извора сазнају да је планом предвиђено да око 160.000 избеглица које су тренутно највише у Грчкој и Мађарској, раселе у друге земље чланице ЕУ.
У зависности од величине, богатства и капацитета, све земље чланице би према плану морале да приме известан број избеглица, а у накнаду би требало да добији по 6.000 евра по особи из фондова Европске уније.
Оне земље које одбију да приме задат број избеглица мораће да за сваког кога нису примиле уплате исту суму у посебан фонд ЕУ.
Планом је предвидјено да највише избеглица приме Немачка (око 40.000) и Француска (30.000), најмање Кипар и Малта (нешто више од 400), а ни једној чланици неће бити дозвољено да бира и дискриминише избеглице према вероисповести, степену образовања и осталим личним карактеристикама.
Сем тога, ни избеглице неће моћи да бирају у коју земљу ће бити насељене, а уколико одбију прети им ускраћивање права на азил и депортација у земљу порекла.
Велика Британија и Ирска, које нису чланице Шенгенског споразума, нису укључене у овај план, мада је британски премијер Дејвид Камерон најавио да је његова земља спремна да добровољно прими до 10.000 избеглица.
Сличан план Европске комисије, којим је било предвиђено расељавање четири пута мањег броја избеглица, земље чланице су претходно одбиле позивајући се на суверено право сваке државе да сама одлучује колико ће избеглица примити.
Садашњи план одлучно подржавају Немачка и Француска, а француски председник Франсоа Оланд је данас упозорио да би одбијање тог пројекта могло да значи крај Шенгенског споразума.
"Ако не постоји заједничка политика, то ће несумњиво бити крај Шенгена и повратак на националне границе", рекао је Оланд на конференцији за новинаре у Паризу.
За сада се новом плану најгласније супротстављају Мађарска, Словачка и Пољска, али коначну одлуку лидери земаља чланица ће донети на самиту ЕУ у Бриселу који ће бити одржан половином октобра, након што о њему буду разговарали министри спољних и унутрашњих послова.
У случају ескалације избегличке кризе, у Бриселу не искључују могућност да се већ овог месеца сазове и ванредни самит европских лидера.
Тањуг
