Hobby art, мала радња у Старом граду, својом упечатљивошћу вас мами да завирите у њену унутрашњост гдје ће вас у малом простору дочекати права чаролија. Разноликост и креативност које остављају без ријечи, за љубитеље ручних радова су рај у срцу Требиња. Ручно рађене минђуше, перле са посебном пажњом претворене у наруквице, прстење, као и нотеси, шоље, здјеле, ракијске чашице, чокаљи на којима су мандале само су неки од униката напрaвљених вјештим рукама Сање Шантић, Мостарке која је своје мјесто нашла у сунчаном Требињу.
Сања Шантић
Сању, поред великог ентузијазма и креативности, краси и широк осмијех и харизма који освајају сваког ко завири у њен кутак. Јер, Hobby art је управо то, кутак који одише јединственошћу, али и љубављу коју је Сања уткала у сваки производ који је радила са великом пажњом и посвећеношћу, водећи рачуна о сваком детаљу.
Након што се дјечији бутик у ком је радила затворио, отвара радњу која се бави пружањем услуга шивења. Међутим, није све ишло како је планирала те тражи разне креативне начине да побјегне из монотоније шивења те полако почиње да прави накит, а затим се само шире њене могућности те данас има радњу пуну својих ручних радова.
„Моја прва замисао је била радња са полуготовим производима гдје се тај производ само сведе на величину купца и нема великих преправки производа. Међутим, како нисам добила кредит, није било могуће реализовати ту идеју. С обзиром да се у класичном шивењу нисам проналазила, а Требиње се све више туристички развијало, моја радња је полако постајала сувенирница коју су красили моји ручни радови. Сада су задовољство и посао нераздвојив спој и диван је осјећај кад неко уђе у радњу и одушеви се цјелокупним изгледом. У граду је често много странаца и срце вам је пуно кад знате да су минђуше које сте својим рукама направили отишле у Аустралију, Америку, Холандију, Париз, Лондон... У радњи тренутно од мојих радова имам накит од полимерне глине, прстење, медаљоне и предмете украшене мандалама. Такође, ту су и производи од еко бетона и епокси смоле који су тек у повоју, али су ме заинтересовали и заинтригирали тако да планирам да се посветим томе сада и да откријем све чари које могу да пруже ови материјали. Еко бетон је двокомпонентна маса и састоји се од праха и течности који се мјешају и изљевају и може се било шта правити од њега – од подметача, здјела, украса за кућу, накита“, прича нам Сања.
Љубав је главни састојак сваког производа
Чим је отворила радњу, почела је и са израдом накита, а огрлица је била међу првим рукотворинама које је себи направила. Схвативши да је креативно стварање испуњава, све више прави огрлице и наруквице, док шивење полако истискује из своје радње. Сања и данас помало шије но, искрена је, заситило ју је и у томе се све мање проналази.
„У почетку сам правила само производе од глине и заиста сам уживала у томе и тада и сада. Но, један дан, кад сам отворила сувенирницу, у радњу је ушла једна госпођа и каже како је радња дивна, само мандале фале. Јако сам се заинтересовала, мало истраживала и убрзо наручим алат из Хрватске, с обзиром да га на нашој територији нема и почнем да радим прво на малим комадима како бих извјежбала руку. Калупи за мандале не постоје, све се ради искључиво ручно, креће се из центра и шири се круг. Уз то, ово је поједностављено у односу шта све може да се ради, али сам се прилагодила потребама нашег тржишта. За мандале је потребна велика прецизност и мирна рука, акрилне боје и штапићи са различитим куглицама. У почетку сам сама истраживала и тражила идеје на разним интернет каналима, а послије се препуштате машти. Сада шта год да видим прво помислим могу ли мандале на овоме да се ураде или епокси. Тако сам почела да осликавам керамичке, дрвене, стаклене предмете тачкама у разним бојама и схватила колико умирујуће и опуштајуће рад дјелује на мене“.
Прва огрлица коју је Сања направила
Вјерује, креативност и љубав према таквим стварима је дио генетског кода, с обзиром да су и сестре и мајка одлично шиле и уживале у стварању нових одјевних предмета, а она данас само у радње репроматеријала и улази тражећи нове изазове.
„Прије много година сам, сасвим случајно, почела да правим накит. У Тржном центру у Мостару сам видјела пакетиће у бојама који су ме заинтересовали. У питању је била полимерна глина, Фимо маса, и након истраживања како се то ради схватим да није захтијевно и не изискује неку посебну пећ и радионицу и одлучим да пробам. Тако су из моје кућне пећнице, из чисте радозналости, изашли јединствени комади наушница. У сваки предмет је уткано највише љубави. Стално нешто ново правим да бих избјегла да се заситим“.
Иако је свака рукотворина сама по себи изазов и захтијева многи стрпљења и пажње, Сања истиче да су јој мандале биле највећи изазов.
Мандале, Сањин највећи изазов
„Највише сам се плашила да ли ћу успјети мандале да савладам, а сада ми тај рад представља праву умну релаксацију. Усавршила сам их до те мјере да дјелује као да су машински урађене што ми понеко и замјера. Када су глина и рад са њом у питању, процес није толико захтјеван колико је дуготрајан. Глина је већ у бојама, прво се разваља ручно или машински, затим се комбинују боје, или се користе глитери, златни или сребрни листићи, препустите се машти. Потом се исјече калупима или ручно и пече се пола сата након чега се бруси па полира, чисти од прашине и буши. Срећом, материјал се углавном може набавити на нашим просторима. Ипак, резача нема код нас, па се ту укључују породица и пријатељи који су свуда по свијету и шаљу ми оно што ми је потребно. То је, највјероватније, разлог зашто имам мало другачијих облика иако је избор овдје заиста оскудан.“
Тренутно је Сања пред себе ставила нови изазов, рад са епокси смолом и еко бетоном.
„Двокомпонентна маса је у питању и имам омјер колико праха и течности се мијеша. Када се умјеси додају се пигменти или шљокице. Одлично је што се еко бетон рециклира па уколико погријешите или вам остане на посуди, уситни се и поново се користи и у новом облику буде као мермер. Заиста фантастично изгледа. Још увијек нисам то истражила потпуно. Планирам да правим неке нове облике и производе који ће се користити попут здјеле и вазе с обзиром да у мојој радњи ријетко шта нема примјену“.
Сањини радови од еко бетона и епокси смоле
Није изненађење да је омиљени производ наше саговорнице накит с обзиром да у радњи можете видјети мноштво минђуша различитих боја и облика, као и наруквица од перли, прстења. Каже, накит је наинтересантнији за рад јер никада не знате какав ће бити крајњи резултат. Предивно је, прича узбуђено, што у већини случајева не добијете оно што сте замислили.
„Процес изљевања на мене дјелује опуштајуће, мада је понекад напорно радити у радњи па одлазити кући и настављати рад. Ипак, када волите то што радите ништа вам не пада тешко. Није могуће урадити велики број производа одједном јер процес израде захтијева вријеме и стрпљење“, прича нам Сања и каже да током туристичке сезоне сваки производ привлачи пажњу купаца, док наше суграђанке привлачи накит који је актуелан током читаве године.
Процес израде наушница је често дуг, а крајњи производ савршен
Инспирацију, каже, налази у свему што види – у природи, на телевизији, у храни па тако планира да прави минђуше са зачинима. Чини се, Сања тек има изненађења за нас, а ускоро ћемо код ње моћи да нађемо и наушнице посуте бибером, паприком и вјероватно не можемо ни да замислимо гдје ће ову креативну жену машта одвести.
Иако шивење више није њено примарно занимање, не планира потпуно да му окрене леђа. Некада је правила цекере од џинса, кепера, рециклираних комада материјала, а уникатне торбе и хаљине за плажу види као подухват у коме би вољела да се опроба. Чини се, Сања Шантић је жена која не воли монотонију и рутину, покретачи су јој љубав и машта, а мотивација задовољство на лицу купаца. У жељи да овакав однос и даље његује, у сусрет празницима, њен Hobby art биће мјесто даривања на радост оних којe, посјећујући требињски Стари град, увијек инспирише и њен кутак.
„Када сам најуморнија, узмем пакетиће са бојама и одлутам. Мислим да ручни рад на свакога дјелује умирујуће. Уз то, велики бенефит овог посла је осјећај задовољства када се људи одушевљавају мојим радом. Када се ваш рад препознаје и видите да неко излази из радње срећан јер је купио прстен или пар минђуша, даје вам елана и мотивације да наставите да стварате“.