Некадашња успјешна каратисткиња која је Требиње представљала на најбољи начин и како су је с правом називали „требињски карате дијамант“, Лана (Крунић) Недељковић, данас је још успјешнија пословна жена. У Београду, гдје живи више од десет година, направила је праву револуцију са Фердинанд кнедлама. Иако у спортској “пензији”, њен дух, изгледа не може да мирује.

„У банци сам радила десет година. Не могу да кажем да ми тај посао није одговарао, али сам се све чешће осјећала помало заробљеном. Недостајало ми је креативности. Мислим да је то пресудило да се опробам у потпуно новој сфери, и наравно изазовем саму себе да истражујем“.

Одлуку да сигуран посао и загарантовану егзистенцију напусти, помно је планирала три године. Како се испоставило, имала је срећу да њени малишани обожавају кнедле. Догодила се ситуација да није имала времена да их направи, а кад је отишла да купи, кнедли у продаји није било. Њеним насљедницима, смрзнуте се нису допале. Као и свака мама знала је, ако се не допадају њеној, неће ни другој дјеци.

„И онда се догодило, одлука је пала, почећемо од кнедли. Тијесто правим по стандардној рецептури, с тим што смо и ту направили праву малу револуцију при испитивању врста кромпира и брашна. Е сад, што се тиче пуњења за кнедле, то је већ потпуно друга прича. У питању су мали колачићи који су сами по себи већ феноменални и као такви се убацују у тијесто. Посебну чар кнедле добијају када се поспу одговарајућим посипом, такође изабраним са пуно пажње. Да бисмо добили различите боје за посипе користимо само природне састојке, сушено воће, поврће, никако вјештачке боје и слично“.

У Ланиној продавници кнедли, топлих чоколада и џемова, поред стандардних са шљивама, праве се и продају и кнедле од чоколаде, са маком, кокосом, марципаном, малинама, пистаћима, румом и још много различитих врста, свака посебна на свој начин.

„Идеја никад доста. Сваки дан ми на памет падне нека нова. Онда слиједи други дио, експериментисање са укусима, пробање, мијењање док не добијемо баш оно што смо жељели. Ја генерално нисам превелики љубитељ слаткиша. Откако знам за себе довољан ми је залогај слатког, али ту не правим компромисе. Желим да тај један залогај буде савршен. До сада се показало да знам да препознам квалитетан укус“.

Замисао да кнедлама уз мало маште и много љубави, дода дозу шарма и учини их другачијим, препознали су Београђани, али и остали који свраћају у престоницу Србије. И док је њој омиљена кнедла са укусом малине и слатког сира, а дјеци наравно све чоколадне варијанте, гости највише траже “пијану” кнедлу.

„Можда бих њу могла издвојити као омиљену скоро свима. Правим је са марципаном, сувом шљивом и ракијом, а сервирам умотану у листиће бадема, са преливом од ваниле. И слане кнедле изазивају поприлично одушевљење. Искрено, тек када сам постала свјесна да се стално враћају исти људи и долазе нови, схватила сам да смо направили добар посао. Продавница се налази у улици Гаврила Принципа, близу жељезничке и аутобуске станице па нам и странци често навраћају. Привучени лијепим амбијентом, најчешће сврате на кафу, а онда је прави изазов упознати их са овим традиционалним слаткишем“.

Ова свестрана мама троје малишана, за пола године, колико у Београду ради прва продавница кнедли овакве врсте, до најситнијег детаља  усавршила  је своје идеје. У томе јој помажу и њених петнаест одабраних сарадника у производњи и продаји. Уз добро усклађен тим, изузев кнедли, праве и још један врхунски слаткиш.

„Ријеч је о нашој топлој чоколади на штапићу. Припремамо је од најквалитетније белгијске чоколаде темперирањем и додавањем разних занимљивих зачина или алкохола у пипетама. Ваше је само да узмете вруће млијеко и растопите је. Идеална је и за поклончић, јер осим што је укусна, и изгледа прилично декоративно. Морам рећи да иако организација око усклађивања свих обавеза некада није једноставна, добро смо уиграни. Имам велику помоћ сарадника, тако да породичне обавезе око малишана и на послу, успијевам да ускладим. Дајемо пуно од себе и мислим да смо на добром путу да се ова прича развија још боље“.

С обзиром да су кнедле непресушан извор инспирације, Лана се већ радује реализацији нових идеја. И њих је, попут претходних, помно анализирала, а сад јој предстоји само да их спроведе у дјело. Због тога је у плану отварање још једне продавнице у Београду.

Животни план да се некад бави приватним послом, изгледа да се посложио у најбољем тренутку. А овој некад успјешној спортисткињи, онако како је низала медаље, спретности не мањка ни у новој сфери живота. Одавно научена, поготово кроз спортску упорност, да се сваки труд исплати, сасвим јој је природно да од себе увијек даје максимум.

„То ми некако дође као стил живота. Како у послу, тако и у односу с људима, у љубави и пријатељству. Није ми жао дати 100 одсто себе. Када се нечему истински предајете дубоко у себи осјећате да ће то и успјети. Донијети тако важну одлуку ни мени ни породици није било једнoстaвно. Ипак, сада толико уживам у овом чиме се бавим и када све сагледам, чини се да је на крају одлука била веома лака и наметнула се сама по себи веома брзо. Морам да напоменем да би све то сигурно било много теже да нисам сваког момента имала потпуну подршку супруга, што ми је давало додатну сигурност“.

На питање прави ли кнедле још понекад кући, с осмијехом је одговорила: „О, не. Мислим да више нико нема разлога да кнедле прави код куће!“ Када знамо како је кнедле осмишљавала и овом тијесту дала димензију више, не само укусом, него и естетски, њен одговор сасвим је оправдан.

А док Фердинанд кнедле наше Лане не стигну у Требиње, добро је знати  за угодно мјесто у Београду у којем ће нас сигурно дочекати њен осмијех добродошлице!

У Требињу не пропуштам ритуал - с кафе на кафу

Завршила сам Факултет организационих наука, информационе системе, у Београду, гдје сам се запослила и остала да живим. У Требиње долазим бар два пута годишње, а што сам старија, морам признати, долази ми се све чешће. Радујем се као дијете слободном времену да могу да дођем, јер ми је у Требињу увијек најљепше. Видим се с породицом и пријатељима и сваки тренутак настојим да сачувам у мислима. И наравно, незаобилазно је уживање, а какво друго, него са кафе на кафу!

Карате ми недостаје

Времена за карате, нажалост немам довољно и то је једна од ствари која ми много фали. Кад се сјетим тог периода живота увијек ме асоцира на дружење, добру енергију, дивне тренутке. Зидови у мојој соби били су мали за све медаље које сам освајала током десетогодишње каријере и свака има своју драж. Ипак, најзначајније медаље су свакако злато са свјетског купа одржаног у Новом Саду и бронза и сребро са свјетског првенства у Абердину у Шкотској. Дјеца су још увијек мала, па не знам да ли ће можда неко од њих једном кренути мојим путем. За сада имамо потенцијалног кошаркаша Вука, док Тадеј и Аја још нису пронашли омиљени спорт.

Импресивна спортска биогрaфија

Да није блистала само у катама и борбама, појединачно или екипно, Лана је показала и савршено се снашавши у потпуно супротној области. Ипак, не можемо, а да се не осврнемо на њене некадашње успјехе. Златна медаља на Свјетском купу у Новом Саду, сребрна и бронзана на Свјетском првенству у Шкотској, титула првака на првенству РС у борбама и сребро у катама екипно. Ту су и три одличја са Купа РС, те злато на првенству Србије у борбама. Два пута је била првак Југославије у катама и борбама у конкуренцији нада и кадета, а 1998. године, на Купу „Мимозе“ међу 400 такмичара, уз освојених пет златних медаља, проглашена је најбољом такмичарком тог елитног карате купа. Из архиве Гласа Требиња, присјећамо се и да је 2002. године предложена за Избор десет најбољих спортиста Републике Српске, као и да је била изабрана за спортисту града Требиња.