Фондација „Свети Вукашин“ при Епархији захумско-херцеговачкој и приморској, основана у Требињу прије више од деценије, данас је активна, рекли бисмо, и више него икада прије. Да ли се повећао број породица којима је потребна помоћ или се свијест међу људима почела мијењати? Одговор би био и једно и друго. Само у нашем граду тренутно је око стотину породица које свакодневно зависе од помоћи других, а приличан број их је и у остатку Источне Херцеговине. Потребе су различите, а помоћ често неопходна сваки дан, каже нам свештеник Милош Мандић, секретар Фондације „Свети Вукашин“, наглашавајући да су до сада имали бројне акције, све захваљујући људима добре воље и жеље да помогну.
Велика Васкршња акција фондације
„Наша фондација, Божијом помоћу, ради и опстаје захваљујући свим добронамјерним људима који убацују новац у наше добротворне кутије, који купују наше производе, уплаћују новчани прилог на рачуне фондације, захваљујући организовању Преображенског и Божићног базара и, захваљујући свему томе потребити људи у Херцеговини могу да се ослоне на нас и да се осјећају сигурно“.
Одатле и слоган фондације „Будимо људи“. Двије ријечи у које је стало све оно што нас човјеком чини, а понајвише дјела.
Свештеник Милош Мандић, секретар Фондације "Свети Вукашин"
„Фондација је основана 2011. године, предсједник је био владика Григорије, а циљ оснивања подршка наталитету. Кренуло је одлично пар година и број корисника се утростручио. У једном тренутку није било довољно новца и помоћ се свела на градове у Федерацији БиХ, Коњиц и долину Неретве гдје су Срби били у мањини. Фондација је рад обновила 2019. године када долази владика Димитрије, постаје предсједник фондације и долази до реорганизације. Увидјело се да Град и држава имају подстицаје за мајке и одлучено је да се активности посложе другачије – да се помаже сваком заиста потребитом човјеку, без обзира о каквим и коликим потребама је ријеч. Понекад су само лијепа ријеч и угодан разговор довољни да укријепе и учине срећнима за један дужи период оне који су сами, болесни и напуштени од свих. Коме год је нешто потребно, а у некој невољи је, ми смо ту, од дијељења хране, огријева, плаћања рачуна, куповине лијекова, гардеробе, плаћања лијечења, па до већих пројеката попут санација кућа“, упознаје нас са радом фондације отац Милош.
ЉУБАВ ПРЕМА БЛИЖЊЕМ – НАЈУЗВИШЕНИЈИ ДУХОВНИ ЗАКОН
„Поред оних којима се помогне, много добијају и они који помажу, без обзира шта и колико дали другоме, јер све што се даје од срца враћа се троструко. У духовном смислу човјек осјећа мир, радост, љубав, није нервозан, депресиван, већ испуњен благодати Божијом, а истовремено се осјећа и друштвено корисним. Зато је важно да се потрудимо да ти људи осјете да су дио нас, то је тај тренутак гдје се ствара обострана радост. Онај који добија дар осјети се једнодушним са оним који га даје и тада настаје та пуноћа. Када се помучиш за другог, његово срце то осјећа па онај који спрема или дарује, осјећа спокој и задовољство. То је духовни закон, који постоји и дјелује на нивоу љубави“.
Изузев у вријеме празника, фондација своје активности проводи током цијеле године, дијелећи их на седмичне, мјесечне и годишње, како би се дошло до свакога коме је помоћ неопходна, а којих је приличан број.
Један од многобројних хуманитарних акција фондације
„У седмичне активности спадају редовни обиласци и подјела хране, у мјесечне, поред хране, куповина лијекова и плаћање рачуна, док су годишње активности веће и захтијевније, а ту спадају Васкршња и Божићна велика акција подјеле хране, акција огријева и акција 'Дјеца владике Атанасија', у оквиру које обрадујемо тридесетак дјеце новом гардеробом, обућом и школским прибором. Осим Требиња, активни смо и у Билећи, Гацку, Невесињу, Љубињу, Берковићима, Чапљини, тако да у тим општинама имамо заједничке годишње и мјесечне акције. За Божићну и Васкршњу акцију пишемо молбе пословним, продајним и услужним објектима, а редовно нам донацијама у сусрет изађе преко стотину фирми из јавног и приватног сектора. Списак свих приложника и добротвора послије сваке акције објављујемо на нашим инстаграм и фејсбук страницама и сајту фондације 'Свети Вукашин'. Донације нису само у новцу, него и у храни, амбалажи, услузи и слично. Саосјећања има, и премда је код обичног народа најизраженије, захвални смо свима који су уз нашу фондацију, а тиме уз све оне којима на овај начин помажу“.
НИЈЕ СРАМОТА ОБРАТИТИ СЕ ЗА ПОМОЋ
Како нам прича секретар Фондације „Свети Вукашин“, у почетку су до људи којима је потребна помоћ долазили преко парохијских свештеника, а данас, како је њихов рад препознат, све више људи јавља се само.
Важно је разговарати са људима у потреби да бисте знали како да им помогнете
„Није срамота немати, срамота је слагати, украсти, преварити, отети. Систем вриједности посложен је наопако и ми се трудимо, и као фондација и као црква да говоримо људима да није срамота тражити помоћ. Свако од нас се у неком периоду нашао или се може наћи у ситуацији да живи тешко, још ако је ту и болест, треба се јавити. Нама је драго што се људи не устручавају, то значи да нам вјерују, а то је оно што нашу заједницу чини снажнијом, ближом вјери и цркви. Има доста људи који би дали прилог, али ако немају повјерења то не учине. Из тог разлога је наша фондација транспарентна. Не постоји ниједна хуманитарна организација у свијету која дјелује на озбиљном нивоу, а чији рад није транспарентан. Све фондације ако хоће да буду озбиљне морају бити отворене према јавности да би се стекло повјерење“.
И ДРУШТВЕНЕ МРЕЖЕ МОГУ БИТИ КОРИСНЕ
„Наша фондација је активна и на друштвеним мрежама, односно имамо веома озбиљан тим који води наше фејсбук и инстаграм странице и сајт фондације. Ту нам се јавља велики број дјеце и младих који желе да се прикључе фондацији. И то показује да друштвене мреже могу бити корисне и да је увијек све до нас, да ли ћемо нешто да употријебимо или злоупотријебимо. Свети Апостол Павле каже: 'Све ми је дозвољено, ал ми све не користи, све могу а да ништа не овлада са мном' – значи, да ја владам са свијетом око мене и свијетом у мени, а не оно са мном, без обзира шта то било. И управо преко друштвених мрежа ступили смо у контакт са српском организацијом из Аустрије 'Споји' који су нас контактирали и обезбиједили пакете хране за породице у Гацку, као и са фондацијом из Чикага 'Lifeline'. Прошле године смо захваљујући министру Сташи Кошарцу обезбиједили 185 породица у Херцеговини пакетом хране у вриједности од 200КМ у оквиру акције 'Радост Васкрса'. За Васкрс и Божић дијелимо печење како би и те породице имале на трпези оно што имају и други. Видјевши наше акције преко друштвених мрежа, јавио нам се Томислав Рубез из Хан Пијеска који има своје стадо и лани је за Божић испекао највећег овна и довезао га у Требиње. Исто је урадио и за Васкрс, када је довезао и приколицу брашна. Ове године је дошао са породицом, супругом и четворо дјеце и, осим печења, даровали су фондацији 1.700КМ, а захваљујући свему томе ми смо могли реализовати помоћ најугроженијима, на чему смо свим срцем захвални оваквим људима“.
Да не би било злоупотреба, како нам каже, новац не донирају, већ купују шта је коме потребно или користе за санације домова, као што су до сада учинили више пута како би људима омогућили адекватне услове за живот.
Акција у Гацку - поправка трошног крова
„До сада смо имали десетак већих акција санације домова. Издвојио бих пар њих - једну у насељу Полице гдје смо комплетно реновирали један двособан стан, другу у селу Луг на старој и за живот неусловној кући коју смо потпуно санирали, затим трећу самохраној мајци троје дјеце због неурађене фасаде кућа је била пуна влаге, усљед чега је једно дијете добило бронхитис. Ми смо, Божијом помоћу, успјели то све да завршимо. Имамо у плану да у прољеће радимо акцију на сређивању бараке која прокишњава. Уколико бисмо имали више новчаних средстава постојала би потреба за још више оваквих акција и већих пројеката.“
ОДГОВОРНОСТ НА СВИМА НАМА
Да би обезбиједили довољно за све који се налазе у потреби, а како нам каже свештеник Милош Мандић, само у Требињу је таквих породица око стотину, фондација се одлучила да почне правити домаће производе, од чије продаје би могли остварити приход за помоћ људима у невољи.
Прехрамбени асортиман из властите производње - приходи од продаје иду потребитим
„Из потребе како доћи до новца да помогнемо људима на нашим просторима, посебно што су под утицајем инфлације животне намирнице поскупиле, метар дрва са 70КМ данас износи скоро дупло - 130КМ, а подстакнути богатством ресурса наше земље дошли смо на идеју да покренемо процес производње домаћих и органских производа без шећера или са мањим удјелом, те да од те зараде остварујемо приход за фондацију. До сада у понуди имамо око 10 врста џемова, 6 врста сирупа, двије врсте хладно цијеђених сокова, 10 врста ликера, сиреве у уљу, обичне и ароматизоване и слично... и све се то прави у нашој Епархији, пастеризује се и преко Аграрног фонда технолошки прегледа да буде исправно. Поред прехрамбеног асортимана, у понуди имамо и текстил: мајице и дуксеве, а у припреми су шорцеви и бермуде, све са обиљежјима, ликовима и симболима веома значајним за нашу вјеру и традицију. Наши производи могу се купити у Херцеговачкој кући, као и у манастирима Тврдош, Острог, Херцеговачка Грачаница, затим у продавницама Агора и Одигитрија, као и путем друштвених мрежа. За преко 50 породица обезбјеђујемо огријев и како нисмо имали довољно новца, а никога не желимо да одбијемо, дошли смо на идеју постављања љетњег штанда у Дучићевој улици. Тако поред наших производа имамо и палачинке, кокице, помфрит и сокове на точење. Организујемо и базар на празник Преображења Господњег и сав тај новац иде за огријев људима. У супротном би били без огријева као што су до сада без њега и били“.
СУСРЕТИ КОЈИ НАПАЈАЈУ ДУШУ
„Улазили смо у домове у којима су људи наложили сав паркет, други врата како би се угријали преко зиме јер не могу да купе огријев. То су, већином, породице које нису радно способне и од онога што имају принуђени су да бирају да ли ће купити лијекове или храну, а за огријев им не би остало ништа. Али, иако тешко живе, када их питамо шта им је потребно сви кажу ми све имамо, ако може нешто минимално. А они, у буквалном смислу немају ништа, чак у 21. вијеку ни воду ни струју, а камоли телевизију или интернет. И ако се у том дому не задржиш, нећеш сазнати шта им све треба. Зато ми сједнемо и кроз разговор сазнамо како живе и како да им помогнемо. Има људи којима плаћамо рачуне и лијекове на шта они кажу – е сада ћу моћи да поједем шта желим. То је заиста тужно. Док се нисам почео овим бавити ни сам нисам био свјестан да постоје такви људи у нашем блиском окружењу. Превише смо окренути себи, фокусирани на комфор у сваком смислу те ријечи и свако од нас се треба преиспитати у чему је конформиста, обратити пажњу на људе поред нас и бити благодарни Богу на ономе што имамо, а имамо сви сасвим довољно. Човјек мисли да ће душу нахранити материјалним, а када задовољи неку такву жељу, онда опет осјећа празнину. Зато треба радити на себи у духовном смислу јер унутрашњи мир, радост и спокој немају везе са оним што имамо материјално. Наши корисници ништа немају материјално, а опет су спокојни, нису нервозни, код њих се испунимо позитивнмом енергијом да је то незамисливо.Зато је важно сагледати шта нам је суштински битно за живот. Позивам све људе да дођу код нас и посјете те породице и схвате колико су срећни!“
Како нас упознаје, овим породицама храна је најпотребнија јер им је неопходна сваки дан.
Мајице - производи фондације
„Добијамо одређену храну што преостане из пекара, ресторана или мензи предузећа, те после одржавања рођендана, крштења, вјенчања, сахрана, добри људи донесу и ми исти дан подијелимо. Нашој фондацији храна је најпотребнија и било би потребе да се сваки дан тим људима даје храна у обилним количинама јер нису способни сами да је спреме. То није проблем само нашег друштва, и у многим уређенијим земљама је исто, то је проблем свих нас. Некада је било нормално да се комшије помажу међусобно, а сада су се људи удаљили и због тога се нечија потреба не осјећа, не примијећује. Љубав је захладила и у породицама а не само на ширем нивоу. Много тога се узима здраво за готово. Нема благодарности која је веома важна, бјежи се од одговорности, коју сви требамо прихватити и осврнути се око себе ако мислимо стварати бољи свијет за живот“.
БУДИМО ЉУДИ
Поред низа свакодневних активности, треба подсјетити да су чланови Фондације „Свети Вукашин“ мјесец дана волонтирали и на Ковид одјељењу Болнице Требиње у вријеме пандемије. И ту се опет препознаје њихова снага да су безрезервно ту за друге. А чинећи за друге, како нам прича свештеник Милош Мандић, сваки човјек оплемењује и себе.
„Милосрђе је врлина. Један од наших светих отаца, Свети Нектарије Егински је рекао: 'Онај ко истрајно твори врлину милосрђа а чини велике гријехе, сви гријеси биће опроштени јер је био милосрдан, а онај који истрајно твори врлину милосрђа а нема већих гријехова, још за свог живота на земљи биће свет'. На тај начин се испуњава узвишена заповијест Господња 'да љубимо једни друге као сами себе'. Вјера без дјела је мртва. Дјела су важна, она говоре више од хиљаду ријечи. Отуд и наш слоган 'Будимо људи'. Нема ту неке филозофије, буди човјек и то је све“.
СВЕ ВИШЕ ДЈЕЦЕ И МЛАДИХ ЖЕЉНИХ ДА ПОМОГНУ
„Блаженопочивши Патријарх Павле је рекао: 'Међу нашом дјецом је много несрећне и сиромашне дјеце којима родитељи нажалост нису могли оставити ништа друго осим новца'. Ту је све речено. Јер, дјеци је, на првом мјесту, потребна љубав и вријеме проведено са њима, важније од свега материјалног. Код нас има доста дјеце и омладине и посебно ме радује велики број дјеце и младих који се сами јављају да помогну. У почетку их је било тек десетак, а сада је у нашој вибер групи, у којој обавјештавамо о активностима, њих 323. Чак и они који су на студијама желе да остану у тој групи да би, када дођу у Требиње опет дали свој допринос. То се преноси са једних на друге па нам долазе и млађи. У нашој фондацији настојимо не само да уручимо помоћ, него и да поразговарамо, спријатељимо се са тим људима, а како имамо велики број младих, да и они виде колико неко тешко живи, да спознају да ли су и колико незахвални или захвални својим родитељима. Имали смо низ примјера да нас сретну родитељи неке дјеце која су се укључила у ове активности фондације и захваљују се јер су примијетили позитивну промјену у понашању свог дјетета“.
Све су ово гестови који враћају вјеру у људе и подсјећају да је тако лако бити срећан када се спозна оно најважније што живот чини - љубав, лијепа ријеч, загрљај, подршка, захвалност. И није тешко ако се свакодневно подсјетимо да вриједи бити она рука која повезује и спаја јер наше мало за некога је много, понекад и све.
У свакодневној ужурбаности и не примијећујемо колико људи око нас, не само да тешко живе, него и једва преживљавају, па ипак на лицу успијевају задржати осмијех, а у срцу захвалност, као спознају да суштину живота чине мале ствари, али и оно најважније – доброта душе која се путем љубави умножава. Онако, како то лијепо каже свештеник Милош Мандић, секретар Фондације „Свети Вукашин“ – једино се љубав умножава давањем, а милосрђе и благодарност, двије су најузвишеније вриједности човјека, које није тешко досегнути, заборавимо ли на самољубље и осврнемо ли се око себе макар само и на трен!
.jpg)
