ТРЕБИЊЕ │ БиХ има озбиљне проблеме у суочавању са изазовима пријетећег тероризма, као земља „са слабо изграђеним институцијама и транзиционим законодавством“, а у околностима када због постојања „политика и вјерских заједница које подржавају тероризам“ можемо рећи да „нисмо сви са истим жаром у овој борби“, сматра безбједносни аналитичар Џевад Галијашевић.
На предавању које је вечерас у Требињу организовала Асоцијација - Ствараоци Републике Српске, Галијашевић је појаснио да овим тврдњама у прилог иду и упозорења страних обавјештајних извора на постојање „босанске мреже“, да је 5.000 особа из БиХ евидентирано као потенцијална пријетња на списковима домаћих безбједносних структура, те што се сматра да је око 100.000 оних који их на различите начине, активно или пасивно, подржавају.
Галијашевић истиче да ова безбједносна пријетња има „искључиво исламистички предзнак“, упркос томе што се у јавности врло често настоји избјећи идентификација појаве тероризма са било којом религијском зајединцом.
„Али, на жалост, свака анализа показује да су људи који изводе терористичке нападе искључиво инспирисани својим разумијевањем ислама, својом интерпретацијом и практиковањем те вјере“, рекао је он додајући да ислам није исто што и радикални исламизам, као што ни сваки вјерски радикализам није по правилу безбиједносна пријетња.
О домаћој неспремности да се овај проблем назове правим именом свједочи и чињеница што се о 64 параџемата у БиХ говори само у контексту интереса вјерске заједнице да ове средине са другачијим учењем стави под своју контролу, али се не говори о томе – да је овдје ријеч „и о војним и терористичким камповима“.
„Не говори да се у тим селима људи обучавају за страна ратишта, да тамо одлазе из тих средина, неки се и враћају, уз врло благе, могу рећи и мотивирајуће, казне“, истиче Галијашевић.
Он сматра да нису расвијетљени ни досадашњи случајеви терористичких напада у БиХ, јер се дошло само до непосредних извршилаца, док је тероризам по правилу „врло сложени антибезбједносни акт, који подразумијева и - логистику, припрему, усмјеравање, одређење циљева и финансирање“.
Тероризам – као геополитички пројекат
Галијашевић тврди да иза тероризма у свијету не стоје увијек само исламстички концепти, већ да ова појава понекад може посматрати и кроз геополитички аспект, као оружје у рукама великих сила за остваривање њихових стратешких интереса. У том смислу, додаје Галијашевић, није случајно што су поједине земље чешће на мети терористичких удара.
„И Француска и Турска су непослушне чланице НАТО-а, као што није случајно да се од четири терористичка напада у Њемачкој - три дешавају у Баварској, врло непослушној покрајини која сарађује са Русијом. Јасно је да је тероризам понекад геополитички пројекат, подстицан и усмјераван од стране обајвештајних служби које стоје иза њега, а понекад и подржаван као у случају рата у Сирији“, истиче безбједносни аналитичар, додајући да је мисија оваквих предавања управо едукација грађана - да разумију све аспекте проблема, да знају изворе пријетњи и мјере којима треба одговорити на ове изазове.
Он је напоменуо је у Требиње стигао због пријатељства са Божидаром Вучуревићем, те што у нашем граду живи Ристо Маслеша, човјек који је „први у БиХ, још 1984. године, разоткрио терористичку пријетњу – шест килограма подметнутог експлозива у возу на линији Сарајево-Добој-Бањалука“.
Р.С.
