Данас се навршавају 34 године од велике размјене ратних заробљеника код Неметина, недалеко од Осијека, која је обављена 14. августа 1992. године по принципу „сви за све“.
Размјена је остала један од најзначајнијих догађаја те врсте током ратних сукоба на простору бивше Југославије, а август 1992. године био је и вријеме када су слободу дочекали поједини заробљеници из Херцеговине који су прошли кроз хрватски логор Лора у Сплиту.
О страхотама које су херцеговачки заробљеници преживјели у Лори за Радио Требиње је говорио Вукан Ковач, предсједник Удружења логораша регије Требиње, који је и сам био заточен у том логору.
Према његовим ријечима, кроз Лору су прошла 62 Херцеговца, од којих се четворица нису вратила кућама – Владо Савић из Невесиња и Душан Јелић из Требиња, док се за Миливоја Чучагу и Мира Љепаву није са сигурношћу могло утврдити да ли су убијени у Лори или још у Плочама.
Ковач за Радио Требиње свједочи да су заточеници били изложени готово незамисливим облицима физичког и психичког злостављања.
„Шта вам треба више ако вам кажем да смо, сабирајући искуства, регистровали више од 160 начина на које смо тамо злостављани, ако вам још кажем да за 15 дана нисам окусио ни воде ни хљеба, те да је то мучење глађу и жеђу свакодневно пратило крваво батинање“, испричао је Ковач.
Он је навео да се из Лоре готово нико није вратио без тешких повреда, сломљених ребара, пребијених руку и ногу и избијених зуба.
Међу заточеницима из Херцеговине били су војници ЈНА различитих националности, а Ковач је посебно указао на страдање припадника такозване никшићко-шавничке групе, од којих су, према његовим ријечима, само двојица преживјела, док је 14 убијено у Лори, током транспорта или непосредно након заробљавања.
Фотографије из архива Радио Требиња свједоче и о требињским логорашима након размјене у августу 1992. године, људима који су се вратили кућама као живи свједоци страхота кроз које су прошли.
