IMG-9e481f49b60d41d516c25dd233014d75-V.jpg (166 KB)

 „Људи често мијешају материјално богатство са хедонизмом не схватајући да је то начин живота и да то колико смо хедонисти одређујемо ми сами, а не обавезно дубина џепа и тежина новчаника. Чак бих рекао да нам то више одређује слободно вријеме, него новчаник“, прича нам Слађан Kнежевић, познатији као Господар Пршљенова и сувласник кафане „Једно мјесто“ у Невесињу.

Kаже да је у правом смислу хедониста.

„Хедониста ужива у животу, сам себи ствара тај неки угођај... То је  и гурман који ужива у доброј храни и пићу, као и онај што ужива у путовањима. Е сад ће многи рећи да и за једну и другу ствар треба доста новца, али то и није истина. У нормално вријеме, прије ове пандемије, за 10 € си могао авионом да отпутујеш из рецимо Тивта у Берлин и назад. За мене је хедониста онај који у Требињу ујутро у 8 сједне у кола са дјевојком, наспе горива 20 КМ, оде у Тиват, у 11 пије кафу у Берлину са погледом на Брандербуршка врата, поједе братвуршт на Александерплацу, прошета се по Берлину и увече или сутра ујутро је у Требињу. Читаво задовољство га кошта као да је испијао кафе по требињском Старом граду. Значи није до новца, до нечега је другог“ објашњава Слађан.

Према његовим ријечима ако си у Њемачкој, симбол хедонизма су пиво и кобасица, ако си у Француској онда су то вино и бифтек. Он не може да одлучи која комбинација му је боља.

„Ја сам у моју кафану покушао да унесем дух београдских клуб кафана, она је била осмишљена по томе и то је тада био пун погодак. Kарирани стољњаци, по зидовима окачене слике старих глумачких величина и боема, ракија из чокања, вино из бутеље и то је тај неки угођај и амбијент који мени одговара“.

Да је то мањи објекат ресторанског типа, ту би обавезно било мјеста и за „ смедеревац“, јер Господар Пршљенова  воли  ту кућну атмосферу.

„Мислим да сви то воле. Сједнеш за сто поред шпорета, на столу црвени или плави карирани столњак, бутељка домаћег вина, дрвена даска, на дасци сува јарчевина, домаћи хљеб, домаћи сир из мијеха и кртола испечена под кором. Е, тиме би се француски хедониста одушевио. Волим да путујем, да обилазим различите културе и увијек се одушевим кад налетим на нешто аутентично, као што је аутентично ово наше што сам навео. Волим и одлазак у природу, али то онда подразумијева читав дан напољу и неки котлић, сач или ражањ, без тога не иде. У таквим условима сам више за добро пиво, док ми у кафани више годи вино или домаћа ракија. Углавном пијем домаће јер се водим оном - живи глобално пиј локално.“, закључује Слађан.