Растиње у околини Требиња пустоше губари, а најезду штеточине оволиких размјера не памте ни најстарији Требињци.
Гусјенице које падају са потпуно огољених грана дрвећа - у вријеме када би требало да је на њима бујна зелена маса - уобичајни су призори ових дана на подручјима које је губар већ опустошио.
Јована Петијевић, руководилац Службе за узгој и заштиту у Центру за газдовањем кршом Требиње, каже да је најтеже стање у селима Требињске шуме, затим на подручју Јасена и Моско, има га и на Зубцима а, још увијек незнатно, и у подножју Клобука.
Са опустошеног подручја губар се креће даље у потрази за храном, у првом реду храстом медунцем, па је регистровано и помјерање штеточине од подручја Тврдоша према Кличању и даље према Требињским брдима.
„Губар брсти лист, дословице цијелу зелену материју са дрвета поједе. Храст медунац му је посластица и зато подручја гдје га највише има данас изгледају тако огољено. Затим је прешао на кљен. Након тога је нападао чак и драчу, која је најдоминантнија на нашем подручју. Потом и воћкарице на приватним посједима, чак и дивље воћкарице. Јасен му остаје за крај ако не буде више имао избора, јер се у принципу на овој врсти ријетко појављује“, појашњава Петијевићева за Радио Требиње.
Појава неуобичајно велике концентрације губара на растињу уочена је још прије више од мјесец дана. Од тада надлежни у Центру за газдовање кршом прате стање на терену и извјештавају дирекцију Шума Српске како би заједнички планирали активности на сузбијању штеточине и заштити шума. Гусјеница је активирана и у овој фази развоја штеточине није могуће учинити више.
„Ово је период у којем смо ми буквално беспомоћни. Једино што можемо да учинимо је мониторинг - праћење ситуације са развојем губара на површинама које су захваћене најездом како би до септембра донијели најбољу одлуку – шта конкретно да предузмемо“, истиче Петијевићева.
На јесен ће, истиче она, вјероватно бити предузете мјере уништавање јаја овог инсекта - механичким уклањањем и хемијским третирањем. Додаје да најезда не би требало да узрокује трајне штете на погођеном подручју, попут сушења цијелих стабала.
„Пошто је остала без лишћа и онемогућена јој је фотосинтеза, биљка болује и губи на прирасту дрвне масе, а што се тиче воћкарица – оне губе на уроду. Не би требало да остави неке веће посљедице ове године. Али не смијемо дозволити да се експанзија губара понови догодине – морамо дјеловати одређеним методама како би спријечили градацију“, напомиње Петијевићева.
За растиње најштетнија фаза гусјенице је на измаку. Кад буде у фази лептира висока концентрација овог инсекта биће највидљивија око јавне расвјете и других извора свјетлости на подручјима захваћеним најездом.
Наша саговорница каже да је ријеч о природном феномену, на који није могуће утицати и којем није лако са сигурношћу утврдити узроке.
Ласте су природан непријатељ штеточине. Да ли су ове године закасниле на наша подручја...
