ТРЕБИЊЕ │  Мисија међународне заједнице да на подручју самопроглашеног Косова створи фунционалну државу и друштво владавине права доживјела је неуспјех, сматра Мартин Хајперц, савјетник у министарству финансија Њемачке и бивши шеф привредног и финансијског одјељења Међународне цивилне канцеларије (ICO) на Косову и Метохији.

Њемачки финансијски стручњак у Приштину је стигао 2008. године са задатком да испланира први буџет након једнострано проглашене независности, а своја поражавајућа искуства у настојањима да успостави финансијску контролу приштинских власти са јавношћу је подијелио у књизи „Макијато дипломатија – Косово мртви угао Европе“, коју је вечерас у Музеју Херцеговине представио и публици у Требињу.

Књигом је, каже Хајперц, желио да допринесе „објективнијој и изваганијој слици стања ствари на Косову“.

„Мој лични утисак је да је јавност сувише једнострано била окренута против Срба и српске стране. Европљани ни читава међународна заједница нису се понашали консеквентно и реалистично. Окончали смо суверенитет Србије на том простору - а нисмо то замијенили ничим смисленим“, признаје Хајперц, додајући да за успјех пројекта није био довољан ни огроман новац међународне заједнице, који је у донацијама стизао на Косово.

Упкос негодовању његовог тима задуженог за контролу финансија, одлукама косовских власти а уз допуштање у одређеним политичким врховима институција међународне заједнице, тај се новац трошио крајње нерационално на ствари као што су повећање плата у јавном сектору или пројекат изградње аутопута Приштина-Тирана, који је „прогутао“ чак половину буџета Косова.

Један од разлога косовског неуспјеха, сматра Хајперц, је управо одсуство „монопола силе“ као фундамента да би једно друштво постало функционална држава, а што није било могуће успоставити на Косову - гдје потпуну власт нема ни УНМИК ни влада у Приштини, којег су САД и Њемачка признале као независну државу, Русија не жели да призна, а Србија сматра подручјем својег суверенитета.

Ова слабост, истиче он, најочигледније је дошла до изражаја приликом мартовског погрома Албанаца над српским живљем и православном црквом, који је показао колико су сви на Косову присутни актери међународне заједнице и домаћих власти, војни и цивилни, неспособни да очувају мир и безбједност на овом простору.

Проблем Албанаца на Косову, закључује њемачки финансијски стручњак, нису Срби већ њихова влада у Приштини, чега су најчешће свјесни и обични људи који тамо живе, али се подгријавање националних страсти управо користи као средство да се пажња јавности скрене са горућих проблема - као што је корупција.

Упитан шта лично мисли о стварању независне државе на територији српске покрајине, коју је признала и његова влада, Хајперц је рекао да је за Косово било довољно обезбиједити широк степен аутономије, какав постоји у италијанској покрајини Јужни Тирол, при чему би покрајина остала под суверенитетом Србије.

Р.С.