У времену када је индивидуална креација готово у потпуности замрла, када су компјутери, и савремена технологија преузели главну ријеч у оригиналном приступу умјетничкој креацији, информација да се неко бави стрип умјетношћу представља у правом смислу те ријечи - вијест.

И када се томе дода информација да је тај стрип аутор - човјек из Невесиња, коме је то тек хоби, онда информација добије нови димензију.

„Више од двије године сам радио на овом стрипу. Дуго сам у себи носио идеју да на свој начин у стрип преточим један историјски период. Стрип је медиј који обожавам од дјетињства. Овај пут користио сам доста историјске грађе. У раду сам се  ослањао на књиге Сава Скока и осталих историчара. То је универзална прича о злочину и о демонским силама која 'понесу' људе у ратним временима“, каже стрип аутор Јован Братић.

Ова историјска стрип драма тематски води у вријеме Другог свјетског рата на просторе Источне Херцеговине која је доживјела незапамћено страдање и злочине од стране окупационих сила. Драматична прича о људима овог краја који су уплетени у мрежу националних и идеолошких подјела и ужасних страдања. О страшним злочинима, до тада незапамћеним у Европи, тзв. НДХ над недужним становништвом. О Јунском устанку или другој Невесињској пушци против тзв. НДХ коју су повели активни официри Краљевине Југославије, солунски добровољци, прекаљени борци из Првог свјетског рата, као и народни прваци и узорни домаћини.

Почеци, занесености стрипом, почели су у дјетињству. И та љубав вјечно траје, каже Братић.

„Први стрип, који сам прочитао у другом разреду основне школе, био је 'Сјена!', хрватског аутора Јулеса Радиловића из циклуса 'Кроз минула стољећа'. Ту је кренула та љубав и занесеност стрипом. На мене као читаоца стрип је одмах оставио веома снажан и упечатљив утисак. Након њега на ред су дошла позната издања италијанске издавачке куће 'Бонели' Загор, Текс, Марк, Блек, Мистер Но, Кен Паркер  која су излазила у склопу 'Златне серије' и 'Лунов магнус стрипа' и која су у великој мјери утицала на моје будуће стрип опредјаљење“, говори Братић.

У то вријеме све је било другачије, а стрип је имао једну едукативну улогу за младе нараштаје.

„У њиховом садржају била јасно и упечатљиво изражена граница између добра и зла. Носећи у себи одређену енергију и афинитете према ликовном стваралаштву, упоредо са читањем стрипова, сасвим је нормално да сам се опробао и у сопственим креацијама. У почетку сам правио мале стрип свешчице А6 формата на неких 15-20 страница и радио сам цртеж хемијском оловком. Био сам у трећем разреду основне школе и сам бих састављао неке причице, већином са темама Дивљег запада. Цртеж, наравно није имао неки високи квалитет, али мора се признати да сам за тај узраст имао великог смисла за креативност. Онда бих те малене стрипиће показивао друговима у разреду што је њих напросто одушевљавало. Када је то видјела наставница која је била уредник локалног школског листа, одмах ми је понудила да за тај лист двапут годишње радим по једну таблу стрипа. Ја сам то са одушевљењем прихватио и одмах креирао лик вестерн-јунака кога сам цртао до краја основне школе. Ова чињеница је значајна по томе што ме је натјерала на неку врсту континуитета у раду и задржала фокусираног на стрипове. И сада имам итекако богату колекцију стрипова. Уочи рата било је то много богатије. Али рат је учинио своје, стрипове сам изгубио а стрип продукција је престала. Стрипове и даље купујем. Сада су то стрип албуми, посебне колекције“, прича нам Јован...

С обзиром да му је стрип хоби, ради само кад има слободног времена. Када би му цртање стрипа било основно занимање, онда би, каже, дневно могао да уради три до четири „табле“.

„И овако кад ми 'крене' урадим и три табле. А догоди се понекад и да за десетак дана не урадим чак ни таблу стрипа. Све је ствар инспирације. Са овим стрипом сам веома задовољан. Ово ми је шести стрип. Сви моји досадашњи стрипови имају историјску подлогу. Урадио сам најприје 'Невесињску пушку', 'Битку на Вучијем долу', 'Вожда Карађорђа', 'Краљевића Марка'. Немам неких посебних планова можда се дотакнем и новије историје. У свијету је популарна научна фантастика у стрипу, а ја ипак више волим реалистичну форму стрипа и на тај начин волим да презентујем свој рад и своју стрип идеју“, скромно каже Јован.

Када би, на крају поредили његову љубав према стрипу и чињеницу да је све мање искрених стрипољубаца, испаде да је Јован Братић један од посљедњих херцеговачких „стрип Мохиканаца“.

У судбини главног лика – трагедија цијелог народа

Главни јунак стрипа „Понори зла“ је Алекса Војиновић, обичан сеоски младић из патријархалне хришћанске породице, спој је бројних ликова из тог времена. Његова судбина описује трагедију једног народа, младића који су били патриоте, антифашисти, али су на крају, стицајем околности, проглашени народним непријатељима. Мотиви су засновани на истинитим и суровим догађајима, али имена главног јунака, као и осталих ликова нису аутентична, као ни њихов изглед у овом стрип роману.

„Из простих разлога што ја нисам историчар, нисам желио да доносим судове о појединим ликовима. То препуштам суду историје. Ја сам желио да скренем пажњу на неке догађаје за које сам осјетио да нису довољно апострифирани. Надам се да ћу успјети да остварим мисију“, поручио је Братић.

Из рецензије

„Поноре зла“ карактеришу леп језик (српско ћирилично и ијекавско писмо) и квалитетне илустрације. Прича изложена у њима је динамична и поучна и чита се готово у даху. Аутор није професионални историчар, али се види да је заљубљеник у историју. Он је у овом стрипу просто забележио народно предање, невесињско. Притом, његов угао гледања је српски, у колективном трагању за српским становиштем и српским интересом. Јован Братић је један од оних часних појединаца који се том суђењу, у својој моћи и на свој начин, овим делом успротивио - написао је о Братићевом дјелу историчар Немања Девић.

Ратомир Мијановић