ТРЕБИЊЕ │ У склопу активности идентификације проблема и узрока деградације земљишта у Републици Српској у Требињу је данас одржан семинар за представнике источнохерцеговачких општина.
„Највећи проблем на подручју Херцеговине је огољавање земљишта настало након пожара, све је мање плодног земљишта што неминовно условљава многе друге проблеме“, каже проф. др Михајло Марковић са Пољопривредног факултета Универзитета у Бања Луци и фокал поинт за РС и БиХ за конвенцију УН-а за борбу против деградације земљишта.
„Херцеговина је, у односу на остали дио РС, једна од најугроженијих подручја по деградацији земљишта - а најприсутнија је крашка ерозија односно урбанизација“, каже Марковић.
На састанку се разговарало о проблемима са којима се суочава овај дио РС, када је у питању деградација земљишта и мјере за ублажавање деградационих процеса.
Како се могло чути на данашњем састанку основни проблеми које су представници Градске управе навели су неусклађеност постојећих просторно-планских докумената, те потреба за доношењем нових и недостајућих докумената који би олакшали функционисање локалне самоуправе, ерозија земљишта, прекомјерна примјена вјештачког ђубрива и пестицида који доводе до повећања киселости земљишта, као и закоровљавање и запуштање пољопривредног земљишта.
Према ријечима консултанта УН за ову област Маријане Каповић Соломун, Босна и Херцеговина је са преко 190 других држава свијета, прије двије године на конференцији земаља у Анкари, укључена у програм достизања неутралности земљишта до 2030. године.
„У преводу, неутралност деградације земљишта не значи остајање на 'нултом стању' гдје се државе потписнице Конвенције сада налазе, него подразумијева својеврсну инвентаризацију земљишних ресурса, утврђивање најважнијих фактора деградације, издвајање најугроженијих подручја и дефинисање мјера за привођење земљишта функцији, како би се до 2030. године достигла неутралност деградације земљишта“, додаје Каповић Соломун.
Р.М.
