Пчеларима је ове године баш замедило. Коме ће ако њима неће, рекао би неко ко вјерује да народ никад не умује залуду. Али посљедњих година баш онима што раде око меда кашика буквално није имала у шта да упадне. У својој пчеларској муци готово да су заборавили да ово занимање може бити и исплативо.
Обрад Нинковић: Ове године врцаће се и до 30 килограма меда по пчелињем друштву
„Посљедње три или четири године изостало је медобрање или је било врло мало. Онај ко није имао довољно новца да прихрани своја друштва и да их заштити од болести, на жалост морао је и смањивати њихов број. Али стара народна изрека каже - једном у четири године када роди, мед ће надокнадите све. Свако ко има бар педесет друштва ове године моћи ће да заради од меда своје двије или чак три годишње плате“, каже наш домаћин Обрад Нинковић, док заједно обилазимо његов пчелињак на породичном имању у Доњем Врбну...
НА КОЊИМА СЕЛИО КОШНИЦЕ БЛИЖЕ ПАШИ
За тренутак ћемо се оставити овогодишњег медобрања – да би са нашим саговорником отишли у нека давно минула времена овог села и домаћинства, међу људе и пчелињаке који данас живе само у причама. Његов дјед, каже нам Обрад, пчеларио је у Доњем Врбну још прије стотину година. У своје вријеме био један од већих пчелара на овим просторима.
„Интересантно је за њега да се бавио само двјема културама које су у то вријеме биле најуносније – то су мед и дуван. Зашто мед? Зато што су пчеларство и сточарство у синергији. Обично кажу - што је више ситног папка, што се више гноји брдо и ледина, то има више и нектара. Баба ми је причала да је он знао и по два-три пута да врца овдје у Доњем Врбну. Врло интересантно за њега је да је разумио природу пчеле. Још у то вријеме он је скупљао коње из три-четири села и селио своје пчеле према Ластви у Црвене греде - да би примакао пашу липе у Поклонцу. Знао је да би пчела одавде можда и могла доћи до Поклонца, али би врло мало нектара доносила у кошницу. Поједе успут док се враћа. Преузимао је огромни ризик на себе јер је најосјетљивија животиња на убод пчеле управо коњ. А у то вријеме коњ је био ауто, значи, нешто јако вриједно“, казује наш домаћин.
Јесења паша измамила пчеле
Пчеларење у вријеме његовог дједа ипак је била мање изазовна дисциплина. Није било варое, а јака пчелиња друштва, каже Обрад, могла су се сама изборити са сваком другом болешћу. Али ни тада за пчеларење нису биле довољни само љубав и посвећеност – требало је и учити, слушати вичније и искусније. Још у оно вријеме, каже наш саговорник, његов дјед користио је матичну решетку, која одваја плодиште од медишта и вишеструко је корисна при разним пчеларским операцијама.
„Ја сам на тавану старе куће нашао једну такву а на њој је ознака 'Франк'. Значи, дјед је раскивао оне кашете у којима је долазила кафа да би их искористио за прављење матичних решетки. Наше удружење пчелара је можда и најбројније у Републици Српској и БиХ, па ево и данас свега двадесетак посто пчелара користи матичну решетку“, истиче Обрад.
ПЧЕЛАРСТВО ЈЕ ЗА МЛАДЕ ЉУДЕ
На породичну традицију ипак није могао много да се ослони. Од дједа, којег није ни упамтио, Обрад је наслиједио име, али од његовог пчеларења - само понеку причу и успомену. Вјерује, опет, да и његова љубав према пчелама има неког дубљег коријена и да је негдје „генетика прорадила“ када се прије двадесет и кусур година одлучио да на породичном имању у Доњем Врбну пчеларење обнови – са ледине.
Знао је да се ни у пчеларству од љубави не живи, да се од меда мало ко окористио ко се само на природу ослонио, те да се у овом послу грешке скупо плаћају – па није жалио ни времена ни труда за дошколовавање. Од школе за пчеларе почетнике, курса добре пчеларске праксе, до курса за пчеларе професионалце, гдје га је чекао врло озбиљан испит. Иако их је, каже Обрад, на студијама телекомуникација имао педесет и пет, овај пчеларски испит био му је један од тежих које је полагао.
И касније, кроз рад требињског удружења пчелара, чији је дугогодишњи предсједник, наслушао се предавања врсних стручњака. Један од задатака удружења, каже Обрад, и јесте да својим члановима омогући што више едукација.
За све то вријеме растао је и његов пчелињак у Доњем Врбну...
„Некад сам имао и до 150 пчелињих заједница. Сада пчеларим једним мало другачијим начином, са нешто подвоза и приколицом, па сам то смањио на неких осамдесетак друштава. Ушао сам мало и у године, гдје се не може радити онако како сам некад радио. Прије се нисам могао уморити у пчелама. Кажу пчеларство је за људе који оду у пензију - ја кажем да је пчеларство за младе људе, јер је то јако захтјевно и тешко занимање, тражи потпуну посвећеност, триста шездесет и пет дана у години. У пчелињаку се ради кад је најтеже, по сунцу. Ако нема посла у пчелињаку онда има у кући, гдје се обавља топљење воска, фарбање, ковање и увлачење жице, многи други послови. Када се уђе у године, на рутину се може опслуживати одређен број друштава“, каже нам Обрад.
У пчелињаку у Доњем Врбну
Још кад заредају године слабог или никаквог медобрања, кад се труд изјалови а изда рачуница, и ова љубав је на озбиљном испиту. Док слушамо нашег домаћина тешко се отети утиску да пчеларство није ништа мање него одгонетање једначине са више непознатих.
„То је једноставно такво занимање да не зависи све од вас. Ви што је до вас све морате учинити. А онда ће природа учинити своје. Или ће дати нектара или га неће дати. Али кад се нешто воли и кад је то породична традиција, онда упркос лошим годинама и лошем медобрању пчелар неће одустати. Међутим, с друге стране, сваког пчелару кажем – немојте да вас породична традиција наведе да помислите како се и данас може пчеларити на начин како су то радили наши дједови и очеви. Морамо ићи у корак са временом“, истиче наш саговорник.
ЧУВАЈТЕ МЕД ЗА БОЉУ ЦИЈЕНУ
Овогодишње медобрање, како рекосмо на почетку, наградиће вишегодишњи труд. Прве паше, међутим, нису нимало обећавале, да су и сами пчелари на почетку добрано почели да страхују како је пред њима још једна узалудна година.
„Огромне падавине су биле у мају мјесецу и наше пчеле нису могле да унесу нектар са првих великих медоносних биљака јужније од Требиња – кад су процјетали зановијет и кадуља. Међутим, послије тога је јун дао прве резултате. Јужније од Требиња процвјетала је драча. Онда се појавила медљика – замедила је шума. А сјеверније од Требиња пчеле су прикупиле нектар и са зановијети и са кадуље. У августу су се појавиле огромне кише тако да је и јесења паша опет дала резултате на вресини и на вријеску. Данас још увијек наше пчеле раде – не прекидају са уносом. Можемо констатовати да у Херцеговини без кишне године нећемо имати меда. Кад би ми пчелари могли да одређујемо временске прилике то би било – два-три дана киша, онда сунчано и топло вријеме без сјеверног вјетра, па опет укруг...“
УРБАНО ПЧЕЛАРСТВО
Требињско удружење пчелара „Леотар“ посљедњих година веома је активно у међународним пројектима. Најактуелнији се бави развојем урбаног пчеларства, као новог концепта живљења.
„Тај пројекат, који финансира Европска унија уз помоћ Града Требиња, није велики, али је за нас значајан јер смо кроз пројекат, у оквиру наше секције урбаног пчеларства, формирали СОС тим за прикупљање одбјеглих ројева и набавили опрему за тај тим. Такође, промовисали смо мед у четири дјечија вртића – да се и наши најмлађи упознају са пчеларством и са значајем конузумирања меда од раних дана. Трећа активност коју смо у том пројекту планирали је садња медоносног биља по граду и рубним подручјима града – питомог кестена, еводије и лаванде, у сарадњи са Комуналним предузећем, Центром за газдовање кршом и јавном установом Екологија и безбједност Требиње, а како бисмо оснажили биодиверзитет, односно да би пчеле на овом подручју имале квалитетнију испашу“, појашњава Нинковић.
Промоција пчеларства и меда у дјечијем вртићу
Наши суграђани, каже предсједник овог друштва, позивом на кратки број 121 јавној установи Екологија и безбједност могу да пријаве ако примијете одбјегли рој, након чега ће СОС тим изаћи на лице мјеста и покупити га.
„Ти ројеви се стављају у нуклеус и смјештају у карантин. Онда ћемо их вјероватно поклањати младим пчеларима или продавати како би обезбиједили додатна средства за фунционисање нашег удружења“.
Кроз разне пројекте, напомиње Нинковић, удружење је успјело и да анимира и охрабри нове пчеларе - почетнике, те подмлади своје чланство.
„Данас имамо много младих пчелара, младих брачних парова, такође и жена у пчеларству. Искрено се надам да ће код младих љубав према пчеларству преовладати и да се неће разочарати кад дође лоша, једна или двије године. Треба бити стрпљив, упоран и посвећен, а то је племенито занимање које може бити јако исплативо. Као што је то било ове године...“
Медобрање у Херцеговине је, каже наш домаћин, иначе врло скромно. Ако би изврцали и по двадесет килограма по пчелињем друштву, овдашњи пчелари би рекли да је добра година. По истој рачуници, ова је онда изнад просјека.
„Према ономе што смо чули од чланова нашег удружења, углавном ће сви изврцати и близу тридесет килограма по пчелињем друштву. Сваки пчелар жели да одмах прода тај мед и да га уновчи. Ја савјетујем пчеларе да не трче и не дају своју муку у бесцијење. Цијена меда у малопродаји је овдје 25 КМ по килограму. По нашим сазнањима, изостало је медобрање у Босни и Србији и ти купци ће сигурно доћи по квалитетан херцеговачки мед. Сваки је мед је квалитетан зато што је то производ медоносне пчеле, а херцеговачки посебно, због тога што наше пчеле узимају нектар са 99% дивље паше, гдје је преко три стотине врста љековитог биља. Он има посебну ноту, јако је тражен и цијењен у окружењу, чак и у Европи“, закључује Обрад...
