„Клизала је низ стрмину читавих 200 метара. Срећом имао сам уже и успио сам се спустити први до ње. Била је у несвјести, видио сам да јој је нос поломљен и подливе по глави. Помислио сам на најгоре. Срећом, ускоро је продисала“, каже за Радио Требиње Игор Шкеро вођа планинарске експедиције „Вучјег зуба“, који је први стигао до унесрећене.
ТРЕБИЊЕ │ Планинари „Вучјег зуба“ нису могли ни слутити да ће се један уобичајан зимски излет на Орјен преворити у нежељену авантуру и борбу за спасавање планинарке Иване Табаковић, чији је живот, након пада у провалију орјенских врлети, зависио од напора и присебности чланова експедиције и спасилаца из Херцег Новог.
Тим прије што су их, како истиче вођа експедиције и предсједник ПД „Вучји зуб“ Игор Шкеро - пратили идеални услови за успон и што на зацртаној траси има само једно ризично мјесто, које су рутински прешли до врха, гдје их је чекао заслужени одмор и фотографисање.
Игор ШкероШкеро за Радио Требиње истиче да је до несреће дошло при повратку, и то на дијелу трасе потпуно безезленом за искусне планинаре.
„Нисам најбољи видио јер сам предводио колону, али се Ивана вјероватно спотакла а затим је проклизала низ стрму падину. Клизала је низ стрмину читавих 200 метара. Срећом имао сам уже и успио сам се спустити први до ње. Била је у несвјести, видио сам да јој је нос поломљен и подливе по глави. Помислио сам на најгоре. Срећом, ускоро је продисала“, каже предсједник требињског планинарског друштва за наш радио.
Шкеро наводи да је право чудо што Ивана осим фрактуре носа није имала друге ломове, с обзиром да је, како каже – приликом котрљања низ стрмину на једном мјесту пала са литице висине чак 5 метара.
За њим су се, каже, спустили и Озренко Судар, Данко Карић и Дарко Шпец, заједно су је детаљно прегледали, опрезно пребацили на подметаче и прекрили јакнама и фолијама да би је заштитили од хладноће.
„Најтежа је била хладноћа и јак вјетар. Гријали смо је нашим тијелима, чекајући да стигну спасиоци из Херцег Новог. У једном моменту је почела да бунца. Стално смо разговарали са њом да не би заспала, јер би то било заиста опасно“, каже Шкеро, додајући да су остали чланови екседиције на срећу прошли само са малих промрзлинама.
Али ту није био крај изазовима.
„Околности су биле такве да смо спасиоце чекали седам часова. Али сам сигуран да су момци дали 100 % својих снага да стигну до нас што прије. Касније сам сазнао да хеликоптери нису могли да се подигну због јаког вјетра, па се морало присупити 'ручном' извлачењу“, појашњава он.
И спуштање повријеђене планинарке на носилима низ ледене врлети Орјена трајало је сатима, често изискивало и спуштање уз помоћ ужади - све док нису стигли до најближне планинарске стазе, гдје их је чекала прва помоћ из Требиња и Новог.
Шкеро истиче да је најважније што је и поред незгодног пада и изузетно тешких услова спасавања - избјегнута трагедија.
„Несреће се дешавају у планини, посебно у зимским условима - и то је саставни дио овог спорта. Најважније је да је Ивана добро и да су љекари оптимистични у вези са њеним здравственим стањем. Она је један од најактивнијих наших чланова и вјерујем да ће наставити са планинарењем“, истиче Шкеро.
В.М./Р.С.
Фото: ПД „Вучји зуб“ и приватна колекција
