Душко Трифуновић ми је лично једном у Црвенки, у присуству нашег заједничког другара црвеначког пјесника Милана Мрдаља казао да му је гласовита пјесма „Има нека тајна веза“ „кврцнула“ на путу кроз Попово поље према Требињу.
Зашто? Kако?
(На Тјентишту 1972: Душко Трифуновић у горњем реду с раскопчаном кошуљом и потписник ове цртице у доњем реду, први слијева.)
- Немам појма, одговорио је, пјесме се напросто тако рађају, ненадно.... Често ти однекуд као топле птице долете у свијест и ти их само „похваташ“, запишеш. Пјесницима који се пренемажу да ти опширно објашњавају ту муку стварања, силне напоре, не вјеруј... Обично су им резултати танки, па их тако хоће да надграде...
Kад сам му показао ову слику који и ви сада гледате, упитавши га зна ли гдје је снимљена, у свом стилу је узвратио: „Видим у горњем реду, први слијева, да сам то млади ја, али гдје сам то ја...појма немам!“
- Ево ово доље, у крупнијем плану сам ја, и тад смо се први пут упознали – додадох.
-Тек тебе нико не би препознао, јер ни браде немаш...
...Давно смо, давно, овако ћаскали у црвеначком Дому културе на Дјечјем фестивалу „Булка“... Данас је пред тим домом као и онда трг, само трг се сада зове Трг Душка Трифуновића. Црвенчани су му (чини ми се Херцег Радоњић, понајвише) помагали и око издавања сабраних дјела. Kад је умро, 2006. Душко Трифуновић сахрањен је на гробљу у Сремским Kарловцима, а повише Сремских Kарловаца – на Магарчевом брегу – стоји споменик умјетнику кога је рат „преселио“ у Војводину. А опет, шпартајући том Војводином удуж и попријеко, често бих се задивио како тај свијет умије да ода почаст умјетнику, умије да види његову вриједност, трајност његовог дјела, боље, љепше и друкчије него ли други крајеви кроз које су ме моје репортерске ноге носиле. И све то ради с неком благошћу, скромношћу и мјером, с „неком тајном везом“, која опет стамено траје у времену.
А сад да објаснимо и „тајну везу“ с фотографијом. Тачно је: Душко Трифуновић је први слијева у горњем реду гледалишта на Тјентишту, с мало раскопчаном кошуљом, гдје гледа једну одбојкашку утакмицу основаца из Љубиња на Малим олимпијским играма Босне и Херцеговине.
Екипа ће на крају освојити бронзану медаљу, али оно што је много важније јесте да ће баш ти дјечаци касније чинити костур најуспјешнијег одбојкашког састава Љубиња. Чиниће тим ОK Љубиња који ће се се једну сезону такмичити у Првој савезној лиги Југославије!
Ове, 2021. године, када се мушки клуб такмичи у Премијер лиги БиХ, али и када град под Радовињом скромно обиљежава – 60 година (лигашке) одбојке у Љубињу – ни ова једна стара фотографија с једним пјесником и једним новинаром неће бити вишак у тим успоменама! Тим прије што је и тај новинар четири године играо у љубињском сениорском клубу.
