Градоначелник Требиња Мирко Ћурић каже да би ових дана требало да крену радови на изградњи нове болнице. У овој години очекује и почетак радова на источној, те наставак изградње западне градске обилазнице. Увјерен је да ће ускоро бити стављена тачка и на политичка спорења око изградње аеродрома. За „Глас Требиња“ говори и о инвестиционим плановима Градске управе у овој години, „тешким“ скоро 9,5 милиона марака. Такође и о развојним и социјалним програмима подршке, категоријама које ће бити посебно у фокусу ових политика. Али, кренимо редом...
- О градњи аеродрома говорило се још од првих иницијатива - као о историјском пројекту за Требиње. Прича је, међутим, „запела“ на вишим политичким инстанцама. Град је у овогодишњем инвестиционом буџету планирао пола милиона марака за свој дио обавеза у пројекту који финансира Република Србија. Очекујете ли у овој години почетак радова?
- Искрен да будем, наша очекивања су била да ће градња почети и раније. Међутим, као што и сами знате, на вишим нивоима се још није добило зелено свјетло да овај пројекат иде у процедуру. Мада, не могу рећи да оваква ситуација негдје није била и очекивана. Поготову ако знамо да постоји конкуренција, да се можда неко и боји да ће му аеродром у Требињу угрозити пословање. Овдје прије свега мислим на сусједну Хрватску. Али, често смо понављали и ево опет ћу то овдје рећи: још прије педесет и више година, када се одлучивало гдје да буде аеродром на овим нашим просторима овдје, локација на подручју Требиња оцијењена је чак повољнијом. Међутим, политика тог времена је одлучила да аеродром ипак буде тамо гдје је данас у сусједној Хрватској. У сваком случају, очекујем да ће сви елаборати, комплетна пројектна документација задовољити све прописане услове неопходне да би се аеродром градио. А нечије жеље, поготову оне које имају политичку позадину, сматрам да уопште не треба узимати у обзир. Вјерујем да ће се ова ситуација повољно разријешити. Поготову што је и на нивоу институција БиХ дошло до одређених политичких помјерања, што ће доћи до промјена на неким позицијама гдје су били они који су изричито заступали став да не треба дозволити градњу аеродрома. Надам се да ће тамо доћи неки људи који су прије свега – разумни, који ће схватити да је то историјски пројекат и за останак људи на овим просторима, исто тако и за повратак оних који су отишли. Јер, не можемо причати једну причу, а радити супротно. Очекујем разумијевање, да ће сви неопходни споразуми бити потписани како би Србија као инвеститор могла да настави са пројектом. А ескпропијација је нешто што је у овом моменту елиминаторно како би се са радовима кренуло даље...
- Највише новца у овогодишњем буџету капиталних инвестиција Града планирано је за инфраструктурно опремање нове болнице, која би требало да се гради из буџета Републике Српске. Каква је планирана динамика и шта се може очекивати да ће ове године бити урађено на овом пројекту? Колико ће вас у том смислу поколебати чињеница да нису баш сви најсрећнији избором локације у Придворцима?
- Ми смо од самог почетка рекли да Град Требиње стоји максимално на располагању. Све оно што је неопходно као наше учешће – ми смо ту да обезбиједимо. Очекујем да би радови требали ускоро да почну. Истина, очекивали смо да ће и раније да крену. Међутим, знате и сами какве су процедуре јавних набавки. Било је одређених понуђача који су сматрали да су оштећени - али, колико знам, све инстанце које су надлежне за то су већ исцрпљене – што значи да се може кренути у процедуру потписивања уговора и увођења извођача у радове. Кад је у питању избор локације, ми смо чак предлагали неке друге, међутим, тим људи ангажованих из струке процијенио је да болница треба да буде ближе центру града. Нисмо то могли да оспоравамо. Морамо бити захвални Влади Републике Српске што је спремна да издвоји преко 120 милиона марака да се тај објекат, који је неопходан и Требињу и Херцеговини, изгради. Оно што често понављамо, а то кажу и министар и Влада – ако неко докаже да је власник те земље треба да буде обештећен. Али је чињеница да је надлежно министарство установило да имовинско-правни односи нису спорни. На основу тога се издавају и све неопходне дозволе. Ако неко сматра да то није тако, треба своје тврдње да докаже код надлежних институција.
ПОСЉЕДЊА ВИЈЕСТ: Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић потписао је у Бањалуци, са представником изабране групе понуђача за реализацију пројекта, уговор о изградњи нове болнице у Требињу. Ријеч је о једном од најзначајнијих пројеката Владе Српске у здравственом систему, чији је циљ изградња савремено опремљене болнице за пружање квалитетних здравствених услуга по највишим стандардима, грађанима Требиња и сусједних општина и градова. Вриједност пројекта процијењује се на 128 милиона КМ.
- Слободна зона би пореским олакшицама требало да креира услове за развој нових привредних капацитета у Требињу. Завршене су административне процедуре. Шта даље слиједи у погледу инфраструктурног опремања и кад очекујете да ће слободна зона у правом смислу профункционисати?
- То је прва слободна зона у Републици Српској. Све потребне процедуре су испоштоване, са републичког и државног нивоа. Искористио бих прилику да се захвалим прије свега тиму из наше Градске управе који је учествовао у овом пројекту, такође и надлежним министарствима на нивоу Републике Српске и БиХ који су нам максимално изашли у сусрет, тим прије што је ово први овакав пројекат у Републици Српској. Посебно бих се захвалио Влади Републике Српске која је обезбиједила 800.000 марака да би покренули радове. Ми смо у међувремену покренули јавну набавку, одабрали извођача – на терену се већ рашчишћава подручје планирано за слободну зону и ти радови изводиће се у складу са тих обезбијеђених 800.000 марака. Терен је у доброј мјери неприступачан и требаће доста новца да би се припремио за градњу. Наравно, слиједи и све остало што је неопходно да се слободној зони обезбиједи условност – ограђивање, путна инфраструктура, прикључци за електричну енергију и водоснабдијевање... Што се тиче наших очекивања – ако све буде ишло по плану, за неких 18 мјесеци надам се да ће слободна зона бити у функцији. А то значи да ће на овом пројекту бити завршено све што је неопходно да би она била на располагању привредницима. У међувремену, већ преговарамо са одређеним привредницима који желе да отворе своје погоне ту. Још није дефинисано за нека неопходна улагања – хоће ли она бити обавеза Града као власника слободне зоне или привредника који ће ту да отвори своје погоне. Углавном, сматрам да ће то бити веома значајан пројекат за Требиње, који ће отворити нова радна мјеста, директно или индиректно. Близина и постојећих аеродрома и онога који намјеравамо да градимо, затим лука у Плочама и Бару – све то локацију наше слободне зоне чини интересантном, због чега се надам, како вријеме буде одмицало, да ће привлачити све више привредника.
- Вријеме треба за све, али радује, као што кажете - да заинтересованих већ има?
- Заинтересованих има. Истина, није ово ни најповољнија ситуација. Овај пројекат је покренут управо у вријеме короне. У међувремену се десио и рат у Украјини који је још актуелан. Све то сигурно да утиче, али се нисмо поколебали нити одустали. Вјерујем да би наша слободна зона могла да буде оспособљена управо у неком много повољнијем тренутку - када неке компаније буду доносиле одлуке о пребацивању своје производње из неких угрожених подручја или подручја гдје она више није рентабилна. Посебно ако имамо на уму да је слободна зона Требиње на самој граници Европске уније. Наравно, у Требињу већ постоје одређене олакшице за привреднике. То је иначе још од раније опредјељење Града за пословну и индустријску зону, ако је у питању производна дјелатност. Обезбијеђен је попуст од чак 99% на ренту, а 25% на трошкове уређења ако се граде производни објекти. Наравно, ми смо отворени за сваку сарадњу и разговоре са сваким ко сматра да бисмо ми, као локална заједница, могли још нешто да урадимо како би унаприједили услове.
- У години иза нас доста је урађено на ревитализацији путне мреже на сеоском подручју, али и у градском и приградским насељима. Колико ће ове године бити у фокусу саобраћајна инфраструктура? Наравно, најзахтјевнији су пројекти градских обилазница, који, опет, не зависе толико од града колико од инвестиционих планова јавног предузећа Путеви Републике Српске...
- За путну инфраструктуру је прошле године издвојен до сада највећи износ средстава – око три милиона марака. Као што сте рекли, стварно смо гледали да овим радовима што је више могуће покријемо рурално подручје, јер смо свјесни чињенице да људи не могу да се врате на та подручја ако немају неке предуслове, барем оно што је основно – пут, струја, вода, питка или техничка. Исто тако, и неке улице у граду су дотрајале и морале су да се пресвлаче. Такође, град се шири, ничу нова насеља и у обавези смо да нову градњу пратимо и путном инфраструктуром. Тако да смо доста тога прошле године урадили, а доста тога нас очекује и у овој години. Што се тиче ових великих саобраћајних пројеката – у Путеве РС имамо повјерење да ће реализовати све оно што је започето. Захвалио бих и руководству Хидроелектрана на Требишњици што је нашло и снаге и средстава да гради највећи мост на ријеци Требишњици, који је саставни дио источне обилазнице. Осим тог моста, надам се да ћемо у 2023. години покренути радове и на траси обилазнице, која је замишљена да се гради фазно. Сматрам да ће се овај пројекат наћи међу приоритетима Путева РС и да ће издвојити средства која су неопходна. Очекујем и наставак радова на западној обилазници. У међувремену су се десиле одређене измјене у планираној траси. Од пројеката аеродрома и нове болнице зависило је како ће она да буде трасирана. Оно што смо сада планирали да радимо јесте дионица до Града сунца и слободне зоне, а у неком наредном периоду – од тог дијела, затим преко ријеке гдје би требало да се гради још један мост, па даље до споја са путем према Мостару. Сви ови пројекти су кључни - али дугорочни. О обилазницама се дуго већ говори па људи често питају кад ће то коначно бити завршено, али не може све то да се заврши преко ноћи...
- Шта бисте још, уз већ поменуто, посебно издвојили из овогодишњег плана капиталних инвестиција – који је, да подсјетимо, у усвојеном буџету града за 2023. пројектован на скоро 9 и по милиона марака?
- Издвојио бих наставак радова на Духовном центру у Мркоњићима. Ту планирамо да радимо видиковац. И ту је дошло до одређених промјена планова. Није лако радити када нисте власник земље, јер негдје наиђете на разумијевање, али негдје опет оно изостане. И цијене су се значајно промијениле у међувремену - сада су вам потребна већа средства за оно што сте раније могли урадити за мање новца. Добили смо за наставак градње донацију Електропривреде РС у износу од 600 хиљада марака. Од тога и наших средстава сматрам да можемо доста тога да урадимо. Али овај пројекат ће се развијати и даље. Ту је планирана и изградња конака, такође и већег паркинга како би се проблем гужви ријешио дугорочно. Вјерујем да ћемо све то у наредном периоду у фазама урадити. Наставак поплочавања Старог града такође бих издвојио међу значајније инвестиције у овој години. Такође, поменуо бих и пројекат водоснабдијевања Иванице, за шта смо у буџету издвојили 800 хиљада марака. Ту смо наравно планирали да на мрежу прикључимо и сва наша села која су на траси цјеводова за Иваницу. Слиједи јавна набавка и избор извођача, а колико сам информисан, Општина Равно већ је покренула радове са своје стране. Даље, планирамо и да све до једна мјесна заједница, гдје постоји потреба, добије игралиште за дјецу. Између осталог, у буџету су се нашла и почетна средства за изградњу још једног вртића који смо планирали у насељу Тини. Још један вртић је неопходан – већ постоје редови чекања а водимо и рачуна да смо територијално присутни у свакој мјесној заједници гдје има довољан број дјеце за овакву установу.
- Требиње из године у годину биљежи нове туристичке рекорде. У прошлој је број ноћења чак скоро удвостручен у односу на неке раније године, за које смо држали да су биле изузетно успјешне. Ови трендови охрабрују, али и додатно обавезују - и Градску управу и цијелу нашу заједницу на нове напоре. Од креирања нових туристичких производа, садржајнијег културног и забавног живота, до инвестиција у уређење неких јавних простора и градских цјелина. У том смислу, већ смо поменули радове на ревитализацији Старог града, који ће и ове године бити настављени. Сезона још није близу, али - колико се већ данас о томе размишља?
- Свјесни смо чињенице да туриста који је овдје био претходне године, ове године већ очекује нешто ново. Настојимо да се уклопимо у такве захтјеве и да увијек понудимо неки нови садржај. То је изазов за све нас, на који није увијек лако одговорити. Љепоте Требиња привлаче многе туристе, али исто тако - свјесни смо да је потребно понудити и неки садржај, који ће притом задовољити све категорије. Многи су већ рекли да је Требиње идеално, рецимо, за трећу животну доб. Али и други желе да им угодите, да им је лијепо и да се овдје добро осјећају. У сваком случају, садржаја неће недостајати. Сјетимо се претходне године – која је по оцјени наших суграђана понудила можда и најсадржанији културни програм до сада. Надам се да ћемо то успјети да поновимо и ове године. Зашто не рећи да је и спортски туризам још једна шанса за нас. Све више спортиста жели да дође овдје, од када смо изградњом затвореног базена и атлетског стадиона побољшали услове за њихов боравак. Ту је, наравно, и комплекс Града сунца са својим спортским објектима. А биће још таквих пројеката. Наш је циљ био да до 2024. године постигнемо 200 хиљада ноћења на годишњем нивоу, а ми смо већ 2022. године забиљежили преко 180 хиљада. Што значи да идемо заиста крупним корацима напријед...
- Кад га једном упознају, гости често пожеле и да се трајније вежу за наш град. Купују овдје станове или куће, што већ има за посљедицу да је цијена квадрата толико порасла да и наши суграђани, они који заснивају породице, све теже могу до крова над главом и у властитом граду. Град тешко може да утиче на кретања на тржишту некретнина. Али, да ли се можда размишљало да се креира неки програм субвенционисане станоградње, који би корисницима омогућио да до потребних квадрата дођу под кудикамо повољнијим цијенама?
- Ми смо већ у претходној години покренули једну врсту јавног упита да процијенимо шта је то што би било неопходно да урадимо како би изашли у сусрет нашим суграђанима да ријеше своје стамбено питање. Наравно, велики број наших суграђана се јавио и изјаснио – неко жели плац, неко монтажну кућу, неко стан под повољнијим условима. Тренутно правимо анализу – које би то рјешење било да задовољи ове захтјеве а да је реално изводљиво. Ни у овоме не можемо без подршке Владе РС и надлежних министарстава. Јер, да би неком додијелили неку површину за градњу под повољнијим условима, морате да имате одређене сагласности. У комуникацији смо са њима и хоћемо да нађемо најбоље рјешење. Подсјетићу да су многи пројекти и програми из Требиња и раније били препознати као позитиван примјер и као такви копирани и примјењивани у другим локалним заједницама у Српској. Један од тих позитивних примјера била је управо зграда за младе брачне парове. Наравно, увијек се нађе појединаца који су из неког разлога незадовољни – али кад данас погледамо да је ове породице квадрат стана у центру града коштао 1.250 марака са ПДВ-ом, тада схватамо колики су заиста ту били бенефити. Наравно, наш је циљ да програмом о којем размишљамо у првом реду помогнемо категорије којима је ова врста подршке заиста неопходна. Јер и у Требињу имате данас породица које по својим примањима могу да пруште себи тако високе цијене квадрата. Неће то бити лаган посао, изискиваће пуно времена и труда - али изнаћи ћемо неко рјешење. Једно су жеље и добре намјере, које заиста имамо, али је кључно да рјешење буде у складу са законском регулативом.
- Посљедњих година покренут је низ социјалних и развојних програма подршке гдје год је Градска управа препозала да је њена помоћ потребна. Неки су развијали, рецимо, аграр или предузетништво, док су други опет у фокусу имали породицу и социјално осјетљиве категорије становништва. Хоће ли се наставити ова пракса? Има ли можда ове године и неких новина?
- План је да све што смо започели и наставимо. Одређених промјена је било, као што смо временом уочавали и одређене недостатке у овим програмима. Грађани су, на крају крајева, ти који процјењују да ли неки програм има смисла или нема. Било је и одређених злоупотреба од стране корисника. Рецимо, у програмима усмјереним на рурална подручја, случајева да је адреса у ЦИПС-у уствари једино што корисник има на селу и што га за то село веже. Као што смо, с друге стране, процијенили да износе за самозапошљавање, за оне који хоће да покрену властити бизнис, треба повећати до 20 хиљада - јер су то заиста храбри људи. Некада сте морали дизати кредит да би започели свој бизнис. Сад је доста лакше – на располагању су вам наша средства која не враћате. Неко ко би упитао колико су та средства довољна треба имати на уму чињеницу - да ранијих година тако нешто у буџету није ни постојало. Такође, потребна је и са друге стране одговорност – ако је нешто у програму дефинисано као ваша обавеза, онда на ту обавезу требате и одговорити. И ту не стајемо, ако испуните оно што се од вас очекивало – опет иде подршка Града. Па смо по први пут увели и подршку за обнову економских објеката на селу, за оне који желе да се баве пољопривредом, прерадом воћа и поврћа, сточарством. Започели смо и нови програм - да свим нашим суграђанима који имају потребу да иду у клинички центар у Бањалуку на прегледе буде обезбијеђен смјештај у близини клиничког центра о трошку Града Требиња. Мишљења смо да наш суграђанин не може да оде на дан до Бањалуке, да прелази толике километре у једном и другом правцу, посебно ако је угроженог здравља – а знамо да су многи на то били приморани да би уштедјели. Увели смо као новину и стипендије за студенте који студирају у Требињу, без обзира одакле долазе. Стипендирање наших студената било је углавном ограничено за оне чија су породична примања испод неког износа који смо утврдили као услов. Зато смо од ове године, на сугестију наших суграђана, увели и стипендије без ових ограничења – за десет најбољих студената, без обзира на родитељска примања. Већ смо наишли на позитивне реакције, а није ни мали износ – 250 марака мјесечно. Што значи, исплати се учити. Наравно, наш крајњи циљ је да се ти студенти врате у Требиње, да им се након студија овдје понуди запослење.
- Нисмо заборавили ни спорт. Често истичете да Требиње мора бити поносно на својих пет „премијерлигаша“, што и јесте својеврсни куриозитет ако знамо да ни знатно веће средине од наше немају толико клубова у највишем рангу такмичења у земљи. Ове године значајна средства су планирана за изградњу нове спортске инфраструктуре. Шта то спортисти, спортски радници, рекреативци, а у првом реду млади овог града - могу да очекују од ових инвестиција?
- У сарадњи са Фудбалским савезом Републике Српске градићемо помоћни терен са вјештачком травом, на локацији у некадашњој касарни која се већ користи за ову сврху. Ових дана требало би да отпочне реализација овог пројекта. Изградња рефлектора на стадиону „Полице“ приводи се већ крају. То је нешто заиста значајно, на шта Требињци веома дуго чекају. Не треба посебно наглашавати колико је љети лакше играти ноћу, кад су ниже температуре, те колико ће утакмице у овом термину омогућити да и публике буде више на стадиону. Имамо чак и опцију да се на „Полицама“ ради и хибридни терен, гдје би одређени дио средстава донирао Фудбалски савез Републике Српске а остатак би обезбиједио Град. Сматрамо да и дворански спортови заслужују боље услове. И ту треба изнаћи рјешење. Можда да се сада ради на санацији постојеће дворане, а да се дугорочно планира градња нове. Тамо нема ни довољан број паркинг мјеста када се играју утакмице а да вам о условима у којима раде спортисти и не говорим – колико је зими хладно а љети вруће. Кад смо код ове теме, искористио бих прилику да се захвалим руководству Електропривреде РС која је издвојила 2,5 милиона марака за изградњу новог спортског комплекса у Требињу. Имамо већ углавном дефинисано шта би то требало да се уради, гдје би биле локације и за које све објекте. Од свих ових инвестиција очекујемо и боље резултате наших клубова. Заиста треба поздравити чињеницу да Требиње никад није имало овај број премијерлигаша колико има данас – али ми очекујемо да се тај број у наредним годинама и повећа или барем задржи на овом нивоу. Знамо да све то за Градску управу подразумијева - и више издвајања. Али, резултат свих ових успјеха наших клубова је то да данас имамо и највише дјеце у спорту: према нашој евиденцији око 2.100 наших најмлађих суграђана до осамнаест година бави се неким спортом. На то је, наравно, утицала и Школа спорта, која је бесплатна за све. Због мањка физичке активности код дјеце се, нажалост, често јављају различити деформитети. Управо спорт значајно доприноси да то не буде случај и да се дјеца здраво развијају. Већ имамо видљиве резултате у том погледу...
